Српска православна црква 20. октобра обележава празник посвећен Светим мученицима Сергију и Вакху, у народу познатрији као Срђевдан.
Pрема легенди Сергијe и Вакхо су били римски достојанственици на двору цара Максимијана, савладара цара Диоклецијана (286-305).
Oвај празник је у црквеном календару обележен црним, масним словима, па не би требало радити кућне послове. У нашем народу се верује да ће данас бити излечени сви који болују од срдобоље (дизентерије) и болести костију. Такође се сматра да је Срђевдан природна граница између јесени и зиме.
Ретки су примери да на мањем географском простору буде већи број породица које славе Срђевдан. Досадашња истраживања показала су као изузетак село Горобиље код Пожеге, које још од 18. века има више породица са том крсном славом.
На иконама се Св. Сергије и Вакхо представљају у обичним тадашњим одорама са крстом и митром, знаком мучеништва, или, што је ређи случај, у војничкој опреми са палминим гранчицама у рукама.
