Званична грејна сезона у Србији традиционално почиње 15. октобра, али је ПОМЕРАЊЕ МОГУЋЕ

грејање

Претходних дана многи грађани су се жалили на хладне домове, пре свега због веома ниских јутарњих температура, док се за наредних недељу дана најављује право Михољско лето које ће потрајати до средине овог месеца, тако да се многи питају да ли ће званична грејна сезона почети како је предвиђено 15. октобра, раније или можда чак и касније.

У Београду, као и у већини градова у нашој земљи, с почетком овог месеца су почеле и функционалне пробе које ће трајати све до 10. октобра.

- Функционалне пробе нису такозване топле пробе и не подразумевају почетак испоруке топлотне енергије потрошачима. Оне представљају проверу рада система у хладно-динамичком режиму, а не у режиму загревања стамбеног и пословног простора - истакли су из “Београдских електрана”.

Ипак, пре десетак дана извршна директорка за производњу топлотне енергије ЈКП “Београдске електране” Ивана Калања изјавила је “да је званичан почетак грејне сезоне 15. октобар, али да је то предузеће од 1. октобра у стању приправности”.

- Функционалне пробе су од 1. до 10. октобра. Уколико се у том периоду створе услови, у складу са одлуком, палимо котлове и почињемо са испоруком топлотне енергије - рекла је Калања за РТС.

А да ли има или нема потребе зависи од спољне температуре, прогнозе метеоролога, али и - математике. Према важећим градским одлукама, грејна сезона траје од 15. октобра до 15. априла, уз могућност да у случају ниских температура, грејање буде укључено у периоду од 1. до 14. октобра, односно од 16. априла до 3. маја.

Према Одлуци о снабдевању топлотном енергијом у граду Београду, тачније у њеном члану 43, јасно стоји:

“Од 1. до 14. октобра и од 16. априла од 3. маја објекти ће се грејати у дане за које у задњој прогнози претходног дана или у првој прогнози тог дана Републички хидрометеоролошки завод прогнозира средњу дневну темепратуру 12 степени Целзијусове скале или нижу”.

Дакле, да би грејање кренуло пре 15. октобра, неопходно је да средња дневна температура буде испод 12 степени. То, међутим, не значи да је довољно да ујутро буде седам, осам или девет степени... Наиме, средња дневна температура се рачуна по систему Т у 7.00 + Т у 14.00 + 2џТ у 21.00 и онда све то подељено са четири. Дакле, она измерена рано ујутро, па она у 14 часова и коначно у 21 сат, а њихова просечна вредност даје ту критичну бројку од које зависи када ће радијатори у домовима широм Србије бити топли.

Ипак, према последњим прогнозама метеоролога, по свему судећи неће бити потребе за ранији почетак грејне сезоне.

“Све до око 11. октобра под утицајем антициклона очекује нас суво време. Дневни максимум прво од 13 до 18, а крајем недеље и за долазећи викенд од 17 до 23 степена Целзијуса. Ново погоршање времена уз појаву кшпе и пљускова треба очекивати после 11. октобра, дан касније би уследило мање захлађење али би температура вероватно све до око 17. октобра било барем мало преко просека. Уколико се овакве симулације одрже пред нама је део јесени који се назива михољско лето, бабље лето... Дакле, ове године нам је природа, након необично хладних дана у другој половини септембра, ипак била наклоњена - каже метеоролог Марко Чубрило.

Да би због нешто виших температура могао да буде чак и померен почетак грејне сезоне најавио је градски менаџер Београда Мирослав Чучковић.

- Грејна сезона ће почети 15. октобра, али је могуће одлагање од неколико дана уколико дани буду топлији - рекао је Чучковић за РТС и додао “да ће температуре у становима током зиме бити као и претходних година”.

Одлука о снабдевању топлотном енергијом тачно предвиђа и ове ситуације.

“Прекид грејања се врши када температуре више од 15 степени трају дуже од два сата, а поновна испорука топлотне енергије започиње када је температура 12 степени или нижа. Прекид не може бити краћи од четири сата. Нема грејања ако температуре више од 15 степени трају дуже од 10 сати и када је између 6.00 и 9.00 температура виша од 12 степени Целзијуса”, стоји у овом документу.