Влада Србије усвојила је 20. децембра уредбу о Парку природе Златибор, којом се дозвољава подизање хидроцентрала до 30 мегавата (МХЕ) у трећој зони заштите.
Како пише портал "Balkan green energy news", упркос најавама из државног врха да ће изградња мини хидроелектрана у заштићеним подручјима бити забрањена, овом уредбом дозвољено је подизање МХЕ у Парку природе Златибор.
Документ о утврђивању просторног плана подручја посебне намене омогућава системе до 30 мегавата осим на Доброселичкој реци, Рибници и Јабланици, које имају изразито клисурасте и кањонске долине. У трећој зони с хидролошким потенцијалом преостаје Црни Рзав, а он такође има кањон. У другој зони је забрањена изградња хидротехничких објеката – брана и акумулација, преграђивање и регулација водотока, као и изградња хидроелектрана на водотоцима или њиховим деловима који су клисурастог или кањонског типа или им акумулације залазе у клисурасте и кањонске делове водотока. Посебно су заштићени Гостиљски и водопад Скакавац.
Да подсетимо, изграђене МХЕ на Златибору налазе се у селу Јабланица на Рзаву, у близини пруге. Реализација је почела 2015. године када је ова идеја подржана и од општинског руководства уз сарадњу са предузећем "Златиборске електране" Радомира Милекића из Чачка, које је инвеститор у пројекту. Ипак, у изјави за Блиц, председник општине Чајетина Милан Стаматовић каже да је затечен Владином уредбом, и да се са локалном самоуправом нико није консултовао:
"Велики Рзав је у овом делу малтене мртва река јер се у њу Обудојевицом сливају све отпадне воде са Златибора. Додуше, неће то још дуго трајати јер приводимо крају изградњу постројења за пречишћавање вода, али ће електране додатно девастирати реку на којој већ постоје два таква објекта,"
рекао је председник општине Чајетина Милан Стаматовић за Блиц. Према речима биолога Зорице Милосављевић из УГ "Златиборски круг", градња мини хидроелетрана не иде у прилог плановима општине Чајетина да до 2021. постане прва еколошка општина у Србији:
"Изненађена сам уредбом Владе. Зашто једно причају а друго раде, зашто су и успостављали Парк природе ако се дозвољава градња МХЕ, чији је утицај погубан? Оне утичу на биљни и животињски свет, нарушавају животну средину, због њих се мења ток реке, а још већи проблем је што се суочавамо са сушама,"
рекла је Милосављевић за Блиц.
Парк природе се налази у општини Чајетина, као и на територијама општина Нова Варош и Ужице, где је је планирано 18 пројеката за МХЕ, већином на Ђетињи. Тамо је ипак постигнут договор о мораторијуму за МХЕ и усвајању новог просторног плана, али ипак није искључено да ће мале станице моћи да се подижу на местима где не би угрозиле водотокове. Градња МХЕ је засустављена у неколико градова као што су Краљево, Пирот и Димитровград, захваљујући протестима због уништавања средине и живог света, а у појединим местима на Косову и Метхији, српско и албанско становништво заједно протестују против МХЕ.
(Извори: БГЕН, Блиц)
