Велибор и Станка Дучић из засеока Ријека (видео)

У засеку Ријека у Доброселици има још једанаест кућа у којима има да неко живи, негде једно, негде двоје. Зима још увек није стигла, али је вани хладно као да јесте. Буде изјутра тако, да не можеш да изађеш на врата од хладноће. Управо у таквим условима живе Велибор и Станка Дучић.

„Према сваком годишњем добу ја се припремам како захтева време. Већ од половине лета ја почнем да спремам дрва за зиму. Имам своју шуму и то изнад саме куће. Малтене, дрво може само да ми слети на цјепало. Имам добре секире и моторку, не треба ми помоћ, све радим сам. Дрва сам исцјеп'о и сложио јесенас, а у шупи имам још старих дрва од прошле године, нисам стиг'о да их потрошим. И зиму дочекам расположен, као да није ни дошла. Једино што морам да загазим опанцима у снијег, а после да их отресем пре него што уђем у кућу. Једино кад је снег југов, залепи ми се за пресла па ми отежава чишћење“, исприча нам Велибор.

Велибор се увек добро спреми за зиму и ништа му не фали.

„Имам све своје, здраву и органску храну: пасуљ, кромпир, купус, у пластенику парадаиз и паприку, а што се тиче воћа, имам свега, само треба да се ради. Кад ми шта треба, тад и радим. Кромпир увек копам два пута, трећи пут огрћем кад почне да бе'ара. Још у септембру сам посеко купус и ставио да се кисели. Често га „продувам“ док се не сједини са соли. Укиселио се и већ сам почео да га кувам. Највише волим са месом. На крају препржим маст и прелијем преко купуса да „цвркне“ што боље. Уз то обавезно скувам качамак, јер ми је тако најслађе јести“. 

Казан за печење ракије, запремине 60 литара,  купио је у Ваљеву пре двадесет година. Мали казан ал' добро „баца“.

„Ово ми је најбољи казан од свих које сам до сада користио. Ове године сам испекао 58 казана јабуке и 34 казана шљиве. То му дође око 240 литара јабукове љуте ракије, а препеченице око 280 литара. Имам и стару ракују ни сам не знам од када“.

Сам је направио саонице и канате за коња, а гумарабу је купио у Јабланици. Лети користи гумарабу кад иде у продавницу за набавку, а зими саонице по потреби.

„Коња сам узео још док је био ждребе од три месеца. Толико је добар и паметан да немам речи за њега. Слуша ме и све разуме шта му командујем. Миран је кад га запрегнем у кола, и не плаши се ни влаке кад се залети у ноге. Са њим обављам све послове што ми требају. Посек сам обавио још јесенас, те имам и масти и пршуте. Ништа не морам да купујем“.

Велибор на свом домаћинству има све што му треба: и качару и шталу, свиње, коња, запрегу, нема шта нема. Једино му фали продавница да купи мало кафе, шећера и брашна кад му затреба.

https://www.youtube.com/watch?v=ZjBWY7Xoxhs

Мирослав Весовић, децембар 2020. год.