Јуче је општину Чајетина посетила министарка Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са циљем доделе високих националних признања - Борачких споменица борцима, војним и цивилним инвалидима ратова деведесетих година и члановима њихових породица.
На Златибору су јуче свечано уручене Борачке споменице борцима, војним и цивилним инвалидима рата и члановима њихових породица општине Чајетина. Ова национална признања уручила је министарка Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања , Милица Ђурђевић Стаменковски у присуству председника општине Чајетина и председника Скупштине општине Чајетина. Од укупно 3 144 Борачких споменица урађених за Златиборски округ, у општини Чајетина додељено је 120. Овом приликом министарка је истакла да је из ових прелепих крајева познатих по добрим домаћинима, било доста оних који су се тих деведесетих година одазвали позиву отаџбине.
"Ви сте напустили свој завичај да би сте бранили отаџбину тамо где је била највише угрожена, и тога дана чували сте леђа свима нама. Чували сте границу, чували сте државу, нашу част и достојанство, и учинили нас поносним што смо наши потомци. 1999. године започета је оружана агресија, прва у Европи после 2. Светског рата. У историји ратовања није забележена таква несразмера у снази између силе која напада, и оне која се брани! Драги борци, поштовани чланови породица, ја вас сада позивам да на руке примите овај орден верујући да ће он бити само један мали камен у читавој тврђави коју сте изградили, тврђави којој никад нећемо дозволити да падне , а то је наша Србија!" рекла је Милица Ђурђевић Стаменковски .
Након свечаног уручивања овог највећег националног признања - Борачке споменице, о овом чину министарства и државе неки од добитника признања су рекли следеће:
"У рату сам учествовао `99., на Косову провео доста времена и ево, хвала Богу, здрав и жив се вратио. Ово ми много значи, да се моја унучад сутра поносе мојом споменицом! Мада, није само споменица све; ја сам инвалид 1. категорије, неспособан за рад. Требало је да се одуже још на неки начин, јер не може да се живи од минималне пензије", рекао је Чајетинац Радојко Бабић.
Милан Вилотијевић који је за време бомбардовања био у Сјеници каже да му Борачка споменица значи много, као и његовој породици, а Живко Гавовић је `99. био на ратишту у Старим Јанковцима, где каже да је било много тешко, а да срећом он и његови саборци из Чајетине нису на том месту рањавани и да није било погинулих.
"На жалост, на том положају су погинула три редовна војника и неколико официра."
На питање да ли сматра да би требало да борци и ратни инвалиди добију још неке повластице, каже да би требало, а да ли ће их бити - остаје да се види.
Милица Ђурђевић Стаменковски је овом приликом рекла да ће се Министарство трудити да унапреди односе између институција и да поред средстава која се издвајају у оквиру борачко-инвалидске заштите, свака општина обезбеди и додатна средства, бригу и пажњу борцима и инвалидима самог рата како би показали да сваки ниво власти брине о њима и њиховим породицама.
