Промоција књиге "Шљивовица-хроника села, људи и времена" аутора Светислава Тијанића и проф.др Љиљане Костић,одржана је синоћ у Библиотеци „Љубиша Р.Ђенић“ у Чајетини. О књизи је, поред аутора, говорила Боса Росић етнолог, која се осврнула на важност постојања оваквих књижевних врста као својеврсног начина колективног памћења једног места кроз људе и догађаје, у протоку времена.
Књига "Шљивовица, хроника села, људи и времена" аутора Светислава Тијанића и Љиљане Костић, је већ по изласку изазвала велику пажњу код мештана овог златиборског села, као и код оних чији су корени у њему. Ова пажња и не чуди ако се има у виду да су људи, без обзира куда у свет пошли, дубоко везани за место из кога потичу. Та иста љубав навела је и Светислава Тијанића, дугогодишњег и врсног новинара, да се уз помоћ кћерке лати „пера“ и сачини хронику села познатог не само по ракији шљивовици, већ и по ликовној колонији коју је дуго година организовала управо породица Тијанић, али и по људима који су остављали и још увек остављају битан траг у свом времену и простору.
"Ово је жива књига. У њој има много живих људи; више од 2000 имена је споменуто. Има ту и књижевника, и војних старешина, занатлија, легенди, људи од угледа... Невероватно је колико то, када човек узме да чита, постеје све занимљиво", каже Светислав Тијанић.
1866. године, бележи Тијанић, Шљивовица је имала 1029 житеља, а међу њима „само 11 који знају писати“. Данас, према његовим истраживањима, ово место има преко176 Шљивоваца који су завршили факултете и који раде широм света.
"Схватио сам да ми сада треба да окупимо све те младе људе, да их позовемо и направимо научни скуп у Шљивовици са темом: Како унапредити завичај. Ти наши млади људи из света имају где да дођу. Једва ће чекати да дођу и запале свећу баби и деди, или да дођу да их виде", истиче Светислав.
Велики захтев је пред себе поставио Светислав Тијанић, јер у писању хронике не зависи много тога од самог писца, већ и од људи преко којих се долази до правих информација о другим људима, догађајима, тренуцима важним за записивање. Ни време у којем је настајала хроника, време короне, није било наклоно писању књиге, али уз помоћ и искуство кћерке Љиљане Костић , рукопис је завршен на задовољство и записничара, и мештана Шљивовице.
"Мени је најинтересантнији онај део који се односи на шљивовачке легенде, заправо слика оног времена у последњим деценијама 19. и првој половини 20. века јер је то слика једне здраве сеоске средине, оног старог патријархалног друштва који је функционисао на уходан начин. То је везано за она предања, оне приче које сам ја слушала као дете и на којима сам и одрастала. Мислим да је заиста та енергија и љубав коју је мој отац унео у овај посао, невероватна за његових 80 година!", објашњава тајну успеха шљивовачке хронике Љиљана.
Књига је изашла из штампе половином јануара ове године и великом брзином је распродата, што довољно говори да су аутори били у праву: љубав према завичају, радозналост нових генерација да сазнају више о старим временима, жеља старијих да се подсете људи и догађаја па и да сазнају нешто ново, велика је и права, а о томе треба говорити, писати и завичајно дисати.
Мирјана Ранковић Луковић
