Све више младих предузетника у Србији, укупно 67.256 између 18 и 35 година

a

У Србији је регистровано 300.040 активних предузетника, показују најновији подаци Агенције за привредне регистре (АПР), а њих 67.256 спада у групу младих, будући да имају између 18 и 35 година. То значи да они чине 22,41 проценат од укупног броја регистрованих предузетника у Србији.

Статистика АПР-а потврђује и да је највише младих предузетника регистровано за обављање делатности рачунарског програмирања, фризерских и козметичких салона. Затим, ресторана и покретних угоститељских објеката, консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем, за друмски превоз терета, услуге припремања и послуживања пића, одржавање и поправку моторних возила, трговину на мало у неспецијализованим продавницама, такси превоз, специјализоване дизајнерске делатности.

Да су млади на добром путу када је реч о запошљавању наглашавају и у Националној служби за запошљавање где уочавају тренд смањења броја младих на бироу рада, пише Политика.

У Министарству за рад и запошљавање подсећају да је у првој половини ове године мерама активне политике запошљавања обухваћено око 22.000 младих. Од тог броја, 4.000 њих користило је директну финансијску подршку, навели су надлежни.

Такође, и према овогодишњем алтернативном извештају о положају и потребама младих Кровне организације младих Србије (КОМС), незапосленост опада – у односу на прошлу годину за 28.958 их је мање незапослених, односно за 25,06 одсто, а од 2014. године за 110.000.

У овом извештају подсећа се да је број младих који су незапослени у мају био 86.575 (прошле године у априлу било их је 115.533), што значи да готово петину од укупно незапослених чине млади од 15 до 30 година.

“И ове године КОМС је спровео анкету у којој смо, између осталог, питали незапослене младе колико дуго су у таквом статусу. Близу трећине испитаних напомиње да је незапослено дуже од две године. Ипак, приметан је и значајан пад младих који су без посла дуже од две године. Прошле године је било 40 одсто таквих, док је ове године 30,7 одсто незапослених младих”, наводе из КОМС-а.

На питање да ли су регистровани на бироу, резултати су показали да готово три четвртине младих који су иначе незапослени није евидентирано код Националне службе за запошљавање. Истраживање је потврдило и да највећи број запослених младих ради по уговору о раду на неодређено време, али је забрињавајуће то што готово петина (19 одсто) ради на црно, односно без уговора.

Више од половине младих било је на некој врсти праксе и скоро половина њих је задовољна квалитетом праксе, али је забрињавајуће да готово три четвртине тих пракси нису биле плаћене. Млади наводе и да су за добијање посла најважнији лични и породични контакти и познанства, као и чланство и активизам у политичкој партији. Доминантно сматрају да мере подршке оснивању породице од стране државе нису довољне – набрајају у КОМС-у.

Када је реч о заради, највећи проценат (41,5 одсто) младих сматра да је плата од 80.000 до 100.000 динара довољна за пристојан живот. Са друге стране, 34,2 одсто њих је мишљења да је за пристојан живот неопходна плата од 100.000 или 150.000 динара. Иначе, просечна зарада за април износила је 73.012 динара, а истраживање КОМС-а је показало да тек 11,6 одсто младих сматра да је таква плата довољна за нормалан живот.

За „Моју прву плату” досад се пријавило 255 послодаваца

За учешће у програму „Моја прва плата” до сада се пријавило 255 послодаваца, који су огласили 385 позиција за укупно 678 кандидата, подаци су Националне службе за запошљавање.

Послодавци имају рок до 22. септембра да се пријављују и оглашавају позиције на којима би желели да ангажују младе, незапослене људе. На оглашене позиције кандидати би требало да се пријављују од 3. до 31. октобра.

Казне за привредни преступ до три милиона динара

Предвиђено је да се трећим позивом програма обухвати 10.000 грађана, а њихове месечне накнаде износиле би 25.000 динара за оне са средњим стручним образовањем, а 30.000 за младе са завршеним факултетом.

Програм је намењен незапосленима до 30 година, без радног искуства, који би кроз деветомесечно радно ангажовање стицали праксу, знања и вештине и тако повећали своје шансе да дођу до радног места.