Српска православна црква сутра слави дан Светог Димитрија, у народу познатији као Митровдан. Празник је посвећен античком команданту Солуна који је страдао због ширења хришћанства. Празник светог великомученика Димитрија, обележен је у црквеном календару црвеним словом, и спада у непокретни или стајаћи празник, што значи да је увек истог датума, односно 8. новембра по новом или 26. октобра по старом календару.
Димитрије је рођен у Солуну у трећем веку наше ере, за време цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно је проповедао хришћанство. Када је цар чуо да је солунски заповедник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу где је мучен и погубљен. Солунски хришћани тајно су га сахранили, а на месту његовог гроба касније је подигнута црква, и Димитрије је проглашен заштитником града Солуна.
Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије бдео над тим градом и спасавао га од земљотреса и других несрећа, а и данас се верује да је чудотворна снага његових моштију излечила многобројне болеснике. Према предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, па је он зато назван Мироточиви. У средњовековној Србији, посвећени су му многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.
По броју оних који га славе, Митровдан је на петом месту на листи највећих српских слава. Крсно је име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима. Уочи Митровдана требало би да је свако код своје куће, јер се верује да ко тада не буде ко дсвоје куће, преко целе године ће ноћивати по туђим кућама. Овај дан је легендаран и по томе што су се хајдуци тада растајали да би негде презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године.
Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије бдео над тим градом и спасавао га од земљотреса и других несрећа, а и данас се верује да је чудотворна снага његових моштију излечила многобројне болеснике. Према предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, па је он зато назван Мироточиви. У средњовековној Србији, посвећени су му многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.
По броју оних који га славе, Митровдан је на петом месту на листи највећих српских слава. Крсно је име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима. Уочи Митровдана требало би да је свако код своје куће, јер се верује да ко тада не буде ко дсвоје куће, преко целе године ће ноћивати по туђим кућама. Овај дан је легендаран и по томе што су се хајдуци тада растајали да би негде презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године.
