Српска православна црква и верници данас славе успомену на Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Данас је и државни празник – Дан словенске писмености и културе.
И у другим словенским земљама се такође обележава дан сећања на мисионарство и визионарство браће из Солуна.
Ћирило и Методије остали су упамћени као "словенски апостоли", који су створили глагољицу, прво писмо Словена.
Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије поставили су темеље словенске писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји.
Ова два брата рођена су у Солуну, у кући знаменитих и богатих родитеља. Старији брат Методије провео је као официр десет година међу Словенима (македонским) и тако научио словенски језик.
По повратку у Грчку замонашио се, а мало после тога придружио му се и млађи брат Ћирило (Константин).
Када је хазарски цар Каган тражио од цара Михаила проповеднике хришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија.
Они су убедили прво Кагана, а затим и много народа превели у хришћанство. По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски.
На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире Христову веру, а умножене црквене књиге поделили су свештеницима да уче омладину.
Византијски мисионари отишли су и у Србију, која је хришћанство прихватила у другој половини IX века, око 867-874. године.
Од прошле године 24. мај се обележава као државни празник – Дан словенске писмености и културе.
Када је реч о веровањима данас је црвено слово и не ваља прати веш, усисавати по кући, нити радити било какве тешке послове.
