У времену када се свет убрзано мења, а пажња све краће траје, постоје људи који својом тихом, али истрајном посвећеношћу култури и знању граде стубове заједнице. Једна од таквих личности је Снежaна Ђенић, директорка библиотеке „Љубиша Р. Ђенић” у Чајетини, која ове године обележава два значајна јубилеја — 30 година од тренутка када је у руке узела своју прву професионалну књигу и 20 година рада у библиотеци, које је провела на њеном челу.
- Прошле су три деценије од када сте објавили прву књигу. Која су посебно значајна дела у вашој дугогодишњој каријери?
- Током маја започела је и обука за информатичко описмењавање сениора старијих од 65 година. Одвијала се континуирано до 21. маја 2025. године у просторијама Удружења пензионера у Чајетини и у просторијама Библиотеке. Пријатно изненађење је ниво предзнања и информатиче писмености коју сениори већ поседују. Посетиоци обуке врло су инспиративни и унели су ведар дух у колектив Библиотеке. Инспиративни пример је бака Велинка која у 91. години живота разборито користи модерну технологију која се није могла ни наслутити током животних раздобља која је прошла. Снежaна Ђенић, директорка библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ Моја прва књига написана је 1994. године. Златибор је прославио сто година од доласка краља Александра Обреновића и почетка организованог туризма, и то је био основни подстицај да покушам да уобличим један свет који више не постоји. Прошле су три деценије како се бавим испитивањем сачуване историјске материје, а занимање за овај посао још увек траје. Поред осталих поменућу и следећа дела: „Златибор из старог албума“, „Српски владари у ужичком крају“, „Златибор-културна и историјска баштина од праисторије до данас“, „Светлописом кроз прву српску ваздушну бању“, „Ђенерал Крста Смиљанић – хроника једног витешког живота“, „Добростиви и часни путеви господњи – Златиборци по добру упамћени“, „Димитрије Туцовић – интимни свет радничког витеза“... Осим монографија и радова објављених у стручним публикацијама, аутор сам телевизијских емисија које се односе на значајне моменте историје златиборског и ужичког краја, током 19. и прве половине 20. века, како би богато културно-историјско наслеђе било презентовано широј јавности.
- Организовали сте и бројне изложбе, да ли можете да издвојите неку која је изазвала највећу пажњу посетилаца?
- Аутор сам седам изложби са каталогом које дају допринос култури сећања на знамените историјске личности и 130 година дугу историју златиборског туризма. Издвојила бих изложбу „Армијски ђенерал Крста Смиљанић” која је гостовала у бројним музејима и библиотекама у Србији: Чајетина, Златибор, Ужице, Пожега, Ариље, Нова Варош, Пријепоље, Прибој, Горњи Милановац, Ваљево, Осечина, Лазаревац, Мионица, Београд, Нови Сад, Суботица као и у Српској православној црквеној општини у Трсту. Овом изложбом обележене су свечаности откривања споменика на Краљевом тргу на Златибору, 2008. године, овом елитном војном стратегу, који спада у ред знаменитих Срба 20. века.
- Ове године обележавате и 20 година рада у Библиотеци „Љубиша Р.Ђенић”. Шта је то што бисте посебно истакли, а тиче се улоге библиотеке , на чијем сте челу дуги низ година?
- Рад у Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић” сматрам великом привилегијом и великим задовољством. Ових 20. година у овој респектабилној институцији обележио је један темељан и свеобухватан рад, један тимски рад свих запослених, који је резултирао тиме да Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић” припадне посебно место у култури златиборског краја, значајна улога у очувању и промоцији културне баштине као и очувању културног идентитета локалне заједнице. Важан сегмент нашег рада, на шта сам посебно поносна, односи се на заштиту нематеријалне културне баштине, што је од великог значаја, јер чување нематеријалног наслеђа народа света један је од најважнијих задатака које је пред целу међународну заједницу поставио УНЕСKО, усвајајући 2003. године, Конвенцију о заштити нематеријалне културне баштине. Србија је ову Конвенцију ратификовала у мају 2010. године. Захваљујући сакупљању, истраживању, проучавању и вредновању ерског хумора на подручју Златиборског округа, које дуги низ година спроводи Библиотека, као неопходан и непрекидан посао заштите, 2012. године, ерски хумор је уписан у Национални регистар елемената репрезентативног нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. Какав ауторски рад имате у плану за наредни период? У припреми је изложба посвећена Храму Светог Архангела Гаврила у Чајетини, који ове године слави 135. година саборности. На изложби ће бити презентован садржај ризнице Храма Светог Архангела Гаврила, где су похрањени драгоцени богослужбени предмети, црквени текстил, иконе и богослужбене књиге. Ризница се богатила даровима приложника и сведочи о живом донаторском духу међу православним верницима. Посебно место у ризници заузима луксузни, позлаћени путир, који је краљица Наталија Обреновић поклонила чајетинском храму. Луксузни богослужбени текстил потиче из времена његовог оснивања. На појединим богослужбеним књигама записи говоре о догађајима из историје цркве и посетама најистакнутијих личности православне цркве и српске државе. Црква Светог Архангела Гаврила у Чајетини није само хришћанска богомоља, она је и симбол културног наслеђа и историјског континуитета.
Извор: Златиборске вести
