У Културном центру на Златибору од 1. до 15. фебруара можете погледати изложбу академског сликара Душана Старчевића из Ужица. Реч је о акварелима из три циклуса чије су теме вода, светлост и стене. Изложбу су приредили Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ из Чајетине, Галерија Културног центра и ТО "Златибор“.
Око двадесет година се Душан Старчевић, академски сликар из Ужица, бави акварелом као својеврсним изазовом равном оном који га веже за воду и опчињеност њеним својствима, њеном насушношћу. Не чуди онда што је и назив једног циклуса, изложбе, али и књиге - „Пут у светлост“, којим обједињује обе своје страсти.
„Акварел је најсензибилнија техника и он ме и даље због тога привлачи; даје велике могућности. Јесте захтевна, али када прођемо тај период да је савладамо, прихватимо и да она нас прихвати, онда нема проблема, онда идемо на тај пут ка светлости, пут ка уметности“, каже Старчевић .
Пут ка уметности Душана Старчевића води преко воде. Често чамцем обилази клисуре, каже сликар, плови тамо где се не види присуство људи, где око види само лепоту Богом дану, игру светлости на стењу, реци, или спруду и где се рађају визије које се касније оваплоћују на сликама.
„Имам обичај да тамо, на којој сам води, посебно ако је чиста Дрина у питању, да ту воду користим да сликам. Иначе, никад не сликам, чак ни пределе, у природи него то радим код куће, из главе,јер сам ослобођен тог притиска како је то у природи. Не пресликавам, већ ја хоћу да уђем у све ликовне елементе на свој начин, како мени одговара, да бих био у потпуном пикторалном изразу.“
Слике овог уметника живе сопственим животом, имају јединствен израз и допуштају оку посматрача да види и оно што можда сликар није насликао, а то и јесте изазов пред коју нас права уметност и ставља.
„Све асоцијације и стручњака и публике су дозвољене и што више има тих асоцијација, онда је то похвала чак и већа да је то успешан рад“, рекао је сликар.
О сликању овог уметника у предговору каталога „Пут у светлост“, Александар Димитријевић је написао: У времену када је све постало медијско и дигитално, и када сликање четкицом и бојом опстаје само као некакав ексцес на маргини, Старчевић успева да нас врати коренима, сликарству какво је некад било, препуно емоција, енергије и снаге.“
Мирјана Ранковић Луковић
