Синоћ је пред публиком Народног позоришта у Ужицу , Црногорско народно позориште из Подгорице одиграло представу "Самоубица". Режију потписује Вељко Мићуновић, а у њој играју: Миливоје Мишо Обрадовић , Ана Вучковић , Ана Вујошевић , Дејан Иванић , Срђан Граховац , Бранимир Поповић и други. Селектор овогодишњег Фестивала, Бојан Муњин, је о овој представи рекао да је она још један показатељ тога да је човекова исконска позиција непрестана сизифовска борба са људском злурадошћу и глупошћу.
1928. године. Николај Ердман је написао драму „Самоубица“ у којој се бавио универзалном причом о вечитој људској себичности и грамзивости, о безобзирној потреби друштва да поништи сваку индивидуалност и подреди је својим интересима. Да време тече али се историја, изгледа, циклично врти у круг, показује и данашњи тренутак у којем се на сцену поново могу поставити и овакве приче из, наизглед, давно прошлог времена.
"Живимо у таквом тренутку када је могуће да повјерујеш да преко ноћи ствари могу да се промјене, у оном лошем смислу... За разлику од тог времена, данас је вјероватно и могуће постати преко ноћи неко главни и у суштини је све кренуло, не од избјегавања водвиља, већ од учитавања наше неке сурове реалности која нас је довела овдје гдје нас је довела", рекао је на конференцији за новинаре, након представе, Вељко Мићуновић, редитељ.
Ова црнохуморна комедија о неспоразуму базирана је на личној муци главног јунака, Семјона Семјонович Подсекаљникова, која ће у његовој напосредној околини провоцирати реакцију неслућених, гротескних размера. Главна улога, можемо рећи - с правом је поверена глумцу Миливоју Мишу Обрадовићу.
"Он има неке своје мале снове који су, у ствари, велики за њега, али опет није ни он укључен макар у ону најмању ћелију друштва, у ту породицу; није укључен на начин на који би могао да достигне неки смисао, " прича о свом јунаку Обрадовић. "Он заправо живи промашену егзинстенцију... и очајан је, јер је гладан, јер не ради. А са очајником је најлакше и манипулисати!"
Колика је цена живота, и шта ако се установи да је он готово безвредан? Судећи према поруци синоћњег комада, тек ће смрт – ако је упакујемо у ефектну маркетиншку поруку – оправдати нешто што би требало да је био живот. Живети данас на било ком простору постаје, изгледа, приличан терет појединцима васпитаваним да поштују морална начела, онима који нису успели да се прилагоде времену у којем демократија све више остаје само реч, а то је тема следеће фестивалске представе , "Докле поглед сеже"- Краљевског позоришта Зетски дом из Цетиња.
Мирјана Ранковић Луковић
