Од изузетне је важности учешће јавности у процесима доношења планских докумената којима се управља шумама у Србији, поручили су из Регионалне асоцијације власника приватних шума Оморика указавши да укључивање јавности није део праксе у данашње време у Србији
У највећем округу у Србији, Златиборском округу, са једним националним парком, два парка природе и низом заштићених природних добара, не постоји пракса позивања јавности на прелиминарне расправе приликом израде основног планског документа за државне шуме – Основе газдовања шумама, указали су из Регионалне асоцијације власника приватних шума Оморика.
Тај плански документ, са роком важења десет година, доносе корисници шума у државном власништву, пре свега, ЈП Србијашуме, ЈП Војводинашуме, Национални паркови, Шумарски факултет Универзитета у Београду.
Надлежни у Златиборском округу у свом одговору нам напомињу да консултују треће стране када сматрају да је то потребно. Њихово је образложење да постоји јавни увид на крају процеса. Такође су децидно одговорили да грађани, појединци, представници група грађана, организација цивилног друштва или месних заједница до сада никада нису присуствовали прелиминарним расправама у поступку израде Основе газдовања шумама, предочио је Ђорђе Марић, дипломирани инжењер шумарства и консултант РАШ Оморике.
Подсетивши да су конфликти између доносиоца планова и грађана постојали на Кошутњаку у Београду, у Багремари у Бачкој Паланци, у Шодрошу у Новом Саду, из РАШ Оморике су напоменули да су вишемесечни протести могли да буду предупређени да се у току прелиминарне расправе чуо глас грађана и образложење шта њима значе одређени локалитети.
У смислу закона и подзаконских аката, не постоји обавеза оних који израђују Основе да позивају треће стране и јавност на прелиминарну расправу. Значи, нигде експлицитно не пише да они то треба да ураде. Међутим, на више места у Закону о шумама пише да је читав процес планирања јаван. Под претпоставком да неко искаже интересовање и жељу да се укључи у процес, не би смео да буде из процеса искључен, истакао је Марић.
На прелиминарној расправи углавном присуствује узак круг стручних људи.
Прелиминарну расправу заказују они који израђују основе и који газдују шумом, а то су најчешће јавна предузећа. Прелиминарној расправи присуствују израђивачи Основе, запослени на конкретном терену на који се Основа односи и аналитичар из Управе за шуме Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Дакле, читава та прелиминарна расправа остаје у једном балону уског круга људи који се баве искључиво шумом као шумом, па нема неког ширег контекста. Активизмом или заговарањем, ми, као грађани и организације, треба да се трудимо да разбијемо тај балон, да се што више рашири тај круг јер ће се ширењем круга сагледавати шири контекст уређивања шума, поручио је Ђорђе Марић.
Зашто су конфликти могући? Према појашњењу Марића, последњих деценија је уочљива промена потреба за приоритетним функцијама шума.
Потребе за дрветом све више замењују социјалне функције шуме, подсетио је Марић напомињући да сагледавање људских потреба захтева мултифункционално планирање и мултифункционално газдовање шумом.
Како су појаснили из РАШ Оморике, на планини Тари је приоритет обезбеђивање општекорисне функције шума корисницима или посетиоцима, док шуме на Златибору или Мокрој Гори изједначавају производне и општекорисне функције шуме.
Те приоритете треба имати у виду током израде планских документа који такав став треба да спроведу практично на терену, напоменуо је Марић упутивши да је ЈП Национални парк Тара светао пример у Србији.
Имају формиран Савет корисника који окупља различите актере из различитих сфера и сектора који су у најширем смислу корисници екосистемских услуга једног националног парка.
Прелиминарна расправа се заказује по завршетку израде нацрта документа, обично шест месеци пре истека претходне Основе газдовања шумама.
Према подацима које је РАШ Оморика званично прикупила током пројекта Зелени глас – шуме за све нас, у Златиборском округу је на снази више од 50 Основа газдовања шумама.
Ове године истичу Основе газдовања шумама за Мокру Гору. Истиче их пет, шест у Златиборском округу ове године, казао је Марић.
У Србији је тренутно на снази око 500 Основа газдовања шумама, а годишње буде израђено око 50 нових докумената за следећих десет година управљања. Израда новог документа започиње обично у току девете године важења Основе газдовања шумама.
Па, имате девету и десету годину важења да израдите нову и да она буде усвојена и одобрена у министарству, да бисте првог јануара једанаесте године, односно прве године следећег уређајног раздобља, имали готов документ на снази. То је пракса у деведесет одсто случајева. Код неких Основа газдовања шумама, пак, постоје одређене дораде, враћања, примедбе, па се догоди да Основе нема на снази, обично пет, шест месеци, ретко до годину дана, али у том периоду су забрањени радови на коришћењу шума, предочио је Марић.
Јавност која жели да учествује у процесу доношења одлука у шумарству, како је поручио Марић, треба да се фокусира на газдинску јединицу – основну јединицу планирања у шумарству.
Постоји више стотина газдинских јединица у Србији и за сваку од њих постоји Основа газдовања шумама, за површине до неких две, три хиљаде хектара. Има и мањих, од сто, двеста хектара. Рецимо, оно што видите у пролазу или са самог Златибора, што се зове Торник, читав тај комплекс је једна газдинска јединица. Подељена је на неких 40 одељења, та одељења су подељена на одсеке и тако се доносе планови за одсеке и укрупњују се у читаву Основу,Према појашњењу Марића, поступак израде Основе газдовања шумама обухвата припремну фазу, те фазу теренских и канцеларијских радова и завршну фазу.
Укључивање јавности је могуће у свим фазама, али је најважније јавност укључити у припремној и у завршној фази поступка израде Основе газдовања шумама, напоменуо је.
Укључивање јавности у завршној фази процеса је законска обавеза. Након прелиминарне расправе, а пре административног одобрења документа од стране надлежног министарства, учешће јавности је омогућено на јавном увиду и то је, како је указао Марић, прилика да заинтересовани упуте примедбе на предложену Основу газдовања шумама.
Примедбе се на прелиминарној расправи упућују израђивачима основе директно, а током јавног увида министарству. Јавни увид на сајту Управе за шуме траје 30 дана.
Мора да се прати сајт јер не постоји јасна динамика када ће нешто бити објављено на том сајту и по ком редоследу ће се то догодити, упозорио је Марић.
РАШ Оморика је 5. фебруара на онлајн обуци деталније информисала близу 20 представника организација цивилног друштва из Србије и појединаца о начинима учешћа у процесу израде планских докумената у шумарству.
