У Београду је изненада преминуо сликар и вајар Милан Туцовић. Рођен је 13. септембра 1965. у Пожеги. Дипломирао је вајарство на Факултету примењених уметности у Београду. Овај уметник светског гласа 2012. године је, између многобројних награда, овенчан и наградом "Витез српског сликарства" коју додељује Општина Чајетина.
У знак сећања на њега, објављујемо интервју који је 17. децембра прошле године дао за сајт "Голд гондола" Чајетина.
Поглед на ретке дрвене куће, борове шуме, потоке бистре воде који пресецају пољане подсећа Милана Туцовића на сцене из филмова Андреа Тарковског. Име сликара Милана Туцовића обишло је свет. Излагао је од Београда до Јапана, пропутовао планетом, али се најлепше осећа на Златибору. У питомом крајолику ове планине најбоље се одмара. За Туцовића долазак на Златибор представља и везу са прецима. Пре свих, са претком Максимом из Гостиља. Рођен је, одрастао и често борави у породичној кући у Горобиљу код Пожеге, удаљеном 40 км од Златибора. -Мој први сусрет са Златибором догодио се давно, када сам као ученик основне школе тамо отишао на једнодневни излет. Водили су нас на Водице. Данас се често из Горобиља упутим пут планине. Паркирам кола да не би нарушавала тишину и загађивала ваздух, па пешке кренем златиборским стазама, пољима, пропланцима…Уживам у пешачењу, а посебно волим село Шаиновци. Волим да предахнем на брегу изнад овог села, одакле се пружа прелеп поглед на Шаиновце и Рибницу – открива Туцовић. Поглед на ретке дрвене куће, борове шуме, потоке бистре воде који пресецају пољане подсећа га на сцене из филмова Андреа Тарковског. Лепота предела привлачи његову пажњу, али Туцовић настоји да сазна тајне које скривају ови величанствени пејзажи, значење имена насеља… -Код Љубе Симовића наишао сам на податак да су у Шаиновцима у средњем веку, у време турске владавине, живели соколари. Ти људи су гајили соколове за турске велможе. Како је турска реч за сокола шаин, село је названо Шаиновићи – сазнајемо од Туцовића. Воли овај врсни уметник и Алин поток, и врх Чиготу на који се више пута пео. – Са Чиготе се пружа величанствен поглед на све стране Златибора, који у себи има готово прашуму Муртеницу, дубоке кањоне и високе врхове. Упркос томе, планина је планина. Та питомост даје Златибору посебну драж. Уз то, издвојио бих и људе који су изузетно комуникативни, брзо мисле, и брзи су на духовитим одговорима. Као и сви горштаци, сналазе се у свим приликама – каже Туцовић који воли да дође на ову планину у свако доба године. Тврди да је Златибор најлешпи у пролеће, када велика поља преплављена цветовима каћуна постану љубичаста. –Из свега што сам до сада рекао схватићете да моји фаворити на Златибору нису дискотеке, клубови, кафеи због којих људи често тамо одлазе. Свестан сам да профита од туризма не би било да многи људи личе на мене. Добро је што Златибор туристима нуди и те садржаје. И добро је што их је сваке године све више, што се туристичка понуда обогаћује. Али, надам се да ће у будућности градитељи да напусте центар Златибора и мало даље праве издвојена насеља за други тип гостију. Насеља која би нудила садржаје далеко више везане за природу. Ти садржаји би пре свега децу, наше младе нараштаје, требало да уче како да живе у сагласју са природом. Мислим да је један такав садржај управо Голд гондола чија је изградња у току. Гондола ће и онима који не могу пешке да се попну до врха Торник, или нису на планину дошли колима, да омогући да уживају у прелепом погледу – сматра Милан Туцовић, који као још један плус Златибору даје и изградњу Културног центра.
