На летњој позорници у Трипкови јуче је свечано отворена манифестација Михољски сусрети села која се ове године одржава уз подршку Министарства за бригу о селу, а у организацији Општине Чајетина и подршку јавних предузећа и установа ове општине.
У Трипкови, на летњој позорници, јуче су свечано отворени Михољски сусрети села. Програм се реализује кроз више догађаја током три летња викенда, са циљем очувања традиционалне културе, сеоског начина живота и уметничког израза у руралним срединама. Трипкова, као и многа села, има све мање становника а од 20015. године више се не чује школско звонце које позива ђаке на наставу. Зато су овакве и сличне манифестације од великог значаја за село.
„Захваљујући овим антропогеним вредностима као што је ова бина овде, ови бунареви, овакав догађај заиста значи за друштвени живот села. Село ће током овог лета заиста живети. Хвала Богу имамао и повратнике, пензионере који су се вратили на своја огњишта, а имамо и младих људи који су, условно речено, решили да свој приватни посао започну овде у селу. Имали смо прилику да овде видидимо и велики број старијих грађана који су нашли слободно време, оставили све своје послове и дошли овде да испрате, на првом месту, ову децу што су играла, а затим целу организацију скупа“ каже Миљко Радишић из ТУ „Жигале“.
Манифестација је почела кочијадом и доделом награда за најлепшег коња, најлепшу запрегу и најбољег кочијаша.
„Није лако однеговати коње, од малена то мора лепо да се пази, гледа, да се обучава, да се ради са њима. Прошле године сам продао пар коња, али сам одмах набавио друге. То је љубав која не може да се опише. После месец дана купио сам друге, јер буквално не може да се спава. Баш је лепо што је ово организовано да се мало људи друже, да се упознају. Има људи са свих страна“ каже добитник награда за најлепше коње, Милан Војиновић из Бранежаца.
„То је био стари фијакер и ја сам дошао на идеју да га направим. Служи нам да се возимо, возимо унучиће“, каже Првослав Ристановић из села Стапари коме је припала награду за најбољу запрегу
Награду за најбољег кочијаша добио је Драган Митрашиновић из Трипкове: „Од мојих 17 година радим с коњима по шуми и којекуде. Зато сам најбољи рабаџија. Треба знати прићи коњу и лепо са њима, а ако почнеш да се дереш он неће да те слуша. Коњ и пас су највернији човеку“.
Овог дана посетиоци су имали прилику да уживају у наступу малих фолклораша из КУД-а „Златибор“, као и да присуствују радионици „Плетисанке“ за коју су се многе девојчице заинтересовале током годину дана колико при КЦ Златибор постоји радионица, и научиле разне ручне радове.
„Велика је срећа да имамо данас децу која желе да наставе оно што су радиле наше баке. Ја заиста стално понављам, управо на овој позорници у Трипкови ја сам као девојчица сликала цркву када је ова позорница направљена, када је овде играо ансамб „Коло“ и запамтила да је важно да наставим. Надам се да ће и ове девојчице које данас овде плету, преду и хеклају ово памтити и када дођу у моје године, да ово науче неку другу децу“, каже Даница Јевтић Шишовић, директорка КЦ Златибор.
Мале „плетисанке“ су причале о својим занимањима за ручне радове.
Николина Удовичић: „Ја тренутно сад хеклам и то сам научила од моје бабе. Ишла сам на њене радионице и она ме је научила да хеклам“
Магдалена Ружић: Морам да исплетем и некоме да поклоним. Другарима или некоме другом. Исплела сам торбицу за телефон“.
Татјана Тодоровић; „Ми радимо овако неке ствари, хекламо, предемо, плетемо, тако нам се развија мозак и бићемо све паметнији. Свиђа ми сејер може свашта да се направи од овога“.
Овога дана у холу некадашње школе отворена је изложба слика „Бели коњи у планини“ скулптора Иштвана Фуска из Србобрана.
