У наставку реализације пројекта Олимпијско срце у Чиготи на Златибору бораве две бивше рукометашице које су са репрезентацијом Југославије освајале највећа одличја у пероду од 1965. до 1971. године. И даље виталне и активне, ових дана су препешачиле дуге Златиборске стазе које су, како уз смешак кажу, некада на припремама за тили час претрчавале.
https://www.youtube.com/watch?v=AgM1D4rM1Es&feature=youtu.be Некадашњи бек ОРК Београда, Мира Јасић и њена саиграчица Лепосава Нинковић-Спасић бораве ових дана у Чиготи. Са овим спортисткињама ведрог духа које су освојиле вредна одличја на светским првенствима, и пробијале лед градећи добре основе нашег спорта, разговарали смо о незаобилазној теми: спорту некад и сад. „Боса сам тренирала у почетку, на шљаци. Је л` можете да замислите то? Не? А прве патике ми је купио мој тренер, тако да смо ми били она социјала права... Тренинзи три пута дневно, школа, кућа... Односно, интернат, јер сам ја већ била у интернату у средњој школи кад сам почела да се бавим рукометом и на крају тог средњошколског периода иде светско првенство где освајамо сребрну медаљу у Немачкој. То је та медаља која је омогућила овај сусрет са вама“, са осмехом нам прича Мира Јасић. Слична искуства има и њена саборкиња која је играла на позицији левог крила „Била је црна шљака, чини ми се од стакларе; имала је ситне опиљке стакла. Ја сам имала велике пликове. То је оперисано, али и дан данас ми је тешко, ту где је табан. А кад сам добила патике, ставила сам их код клупе и опет ушла боса на терен“, сећа се Лепосава. После освајања сребра у Немачкој, 1968. година је требало да буде златна година за наше рукометашице, али је због уласка Руса у Праг светско првенство отказано. Ипак, `71. освајају сребро на светском првенству у Холандији. Иако је на 71. утакмици постигла 108 голова, због једног непостигнутог Јасићка и данас жали; реч је о одлучујућој утакмица против Мађарица на Светском првенству у Немачкој 1965. „ Ја сам шутирала седмерац код резултата 1 разлике за Мађарице. И, да буде несрећа моја већа, ја преварим голманку која седне у леви доњи угао, ја промашим цео гол јер сам само пласирала лопту. И шта се дешава? Долазимо у Загреб прво, дочек, сребрна медаља... А ја нећу да изађем из воза. Ја остајем у купеу и плачем“, тронуто прича Јасићка којој се и сада у тону назиру сузе. О бављењу спортом данас и младима који ступају у ту арену, кажу да је све доста теже јер се јако млади одвајау од породице, школских обавеза које морају да усклађују са тренинзима, а жртвујући пуно тога лепог ипак остаје питање колкико ће успети у одабраном спорту? Посебна прича је што од препознавања талента бивају максимално искоришћени како у матичном клубу, тако у репрезентацији и, кроз „продају“, даље – у свету. О потезу Олимпијског комитета који их је довео у Чиготу имају само лепе речи, а о домаћинима – још лепше: „У нашој шетњи ми смо приметили један напредак у зеленилу и баштама, у парковима који се толико лепо одржавају... И у чистоћи Златибора. А Чигота нам пружа један добар третман. Баш смо презадовољне! Ништа нисмо изоставиле што је др Николић препоручио!“ Почетком следеће седмице Олимпијско срце ће у Чиготу довести још два олимпијца, уз која ће она стара, добра времена бар на кратко одшкринути врата. Мирјана Ранковић ЛуковићОлимпијско срце: Мира Јасић и Лепосава Нинковић-Спасић (видео)
