Синоћ је у Библиотеци „Љубиша Р.Ђенић“ одржано предавање поводом 75 година од почетка опсаде Лењиграда у Другом светском рату. На ову тему говорио је Мирослав Јанковић, професор руског језика и књижевности у средњој Угоститељско-туристичкој школи у Чајетини.
Једно од најтрагичнијих поглавља Другог светског рата била је опсада Лењинграда, данашњег Санкт Петербурга у Русији. Она је почела 8. септембра 1941. године и трајала је скоро 900 дана – до 27. јануара 1944. Током тог периода, велики број људи у Лењинграду је страдао, показавши невероватну издржљивост и јунаштво.
„Неки биланс након скоро трогодишње блокаде Лењиграда је око 640 000 мртвих. Околности под којима су ти људи умирали нису само војна дејства, није само бомбардовање. Tоком прве зиме, која је била веома хлада, велики број људи, деце, жена... умрло је од глади, хладноће и болести. Мањи број људи настрадао је због ратних дејстава“, објашњава професор Јанковић.
Он додаје да је паклени план Немаца био опсада, изгладњивање становништва и бомбардовање града. Последице бомбардовања и глади по град су биле ужасне. Опсада је утицала на свест становника Лењинграда барем једну генерацију након рата.
„Неке ране остају и вероватно ће остати заувек. Безмало не постоји ниједан становник данашњег Санкт Петербурга да није имао некога да је погинуо за време блокаде Лењиграда, што од глади, што од хладноће, што од ратних дејстава“, каже Јанковић.
Већина жртава сахрањена је на Пискаревскојевом гробљу. Обнова града је касније била питање престижа Совјетског Савеза – милиони радника радили су на поновној изградњи, тако да је до 1953. године у Лењинграду саграђено више стамбених зграда него икад пре или касније.
„Будући да је руска војска из Другог светског рата изашла као победник, тај град је релативно брзо обновљен. Данас је то Санкт Петербург, други и по величини и по значају град на територији Руске Федерације и један од најлепших градова у свету“.
Предавање су употпунили тактови Седме симфоније Дмитрија Шостаковича, коју су за време Лењиградске блокаде Руси пуштали преко разгласа. Шостаковичева симфонија данас се сматра за уметнички одговор композитора на терор над својим суграђанима и као успомена на њихове огромне жртве.
Драгана Росић, www.zlatiborpress.rs
