Сви прваци у земљи који од 1. септембра седну у ђачке клупе учиће из дигиталних уџбеника, у „паметним учионицама”, са учитељима посебно обученим за тај вид наставе, сазнаје „Политика” у Влади Србије.
У оквиру трогодишњег пројекта дигитална настава од почетка школске 2021/2022. године биће спроведена у свим разредима осмолетки и гимназија, као и у већини средњих стручних школа, најављују у кабинету премијерке Ане Брнабић.
За увођење дигитализације не само у градске, већ и у све сеоске школе, биће утрошено сто милиона евра, а у премијеркином кабинету објашњавају да ће новац обезбедити из буџета министарстава просвете и трговине, туризма и телекомуникација, као и кредита Европске инвестиционе банке.
Поред свих будућих првака, са дигиталном наставом наставиће и ђаци који тренутно иду у први и пети разред, а у оквиру пилот-пројекта „Две хиљаде дигиталних учионица” од ове школске године први су почели да похађају ову модернизовану наставу, објашњава Весна Недељковић, помоћник министра просвете за предшколско и основно образовање.
– Дигитална настава биће 1. септембра, у ствари, проширена на целу садашњу генерацију првака, који ће тада кренути у други разред, а њом ћемо обухватити и проширен број број одељења тадашњих ученика шестог разреда. Не могу је добити сви одједном, јер треба обучити све учитеље и наставнике за тај вид рада са децом. Папирни уџбеници и даље остају главно средство наставе, а у поменутим одељењима употпунићемо је дигиталним образовним материјалима. Лиценце за све одобрене дигиталне уџбенике издавачима плаћа Министарство просвете, тако да родитељи, бар у наредној школској години, неће имати додатне трошкове, већ ће куповати само папирне комплете уџбеника – објашњава Недељковићева и додаје да су се издавачи у ових годину дана потрудили да направе велики избор електронских издања школских књига.
Само за дигиталну наставу до 1. септембра биће обучено више од 10.000 учитеља и наставника за планираних око 10.000 учионица, док ће Министарство просвете због увођења нових планова и програма и додатног повећања броја гимназијских информатичких одељења у овој школској години организовати укупно око 35.000 наставничких обука.
Дигитална настава подразумева да ђаци слушају предмете код наставника обучених за овај вид предавања, у учионицама опремљеним добрим интернетом, рачунарима, пројектором и дигиталним образовним материјалима у виду видео-клипова, квизова, едукативних игрица, који на младима пријемчив начин приказују градиво. Да ли то подразумева и увођење дигиталних контролних задатака за сада зависи од креативности издавача за којег се школе определе, наглашавају у кабинету Ане Брнабић.
Први разлог због којег Влада Србије улаже милионе евра у дигитализацију наставе је, како објашњавају, чињеница да живимо у дигиталном добу и да без савладавања електронске писмености у најранијем узрасту наши ђаци неће имати знања употребљива за живот и занимања у будућности. Други разлози су, кажу, то што из дигиталних материјала ђаци лакше и боље уче, више памте, активнији су на часу, а наставници истичу да им је рад лакши.
– Тиме постижемо и стандардизацију образовања. Чињеница је да тренутно успех ђака зависи од пожртвованости и квалитета наставника и да они који имају боље учитеље добијају боље знање. Дигитализацијом наставе им дајемо једнаке шансе да нешто науче – објашњава Весна Недељковић.
У гимназијама по новом од 2020. године
У кабинету премијерке Ане Брнабић кажу да ће највероватније од 1. септембра 2020. године дигитална настава бити уведена у сва четири разреда гимназија у Србији. Када ће дигитализација наставе обухватити све средње стручне школе нису могли да прецизирају, јер је опсег предмета у њима толико широк, да за неке још не постоје ни папирна издања уџбеника.
– У текућу школску годину ушли смо са 2.000 дигиталних учионица, а планирамо да у наредне три године основне и средње школе осавременимо са више од 30.000 дигиталних одељења – најављује Весна Недељковић, помоћник министра просвете.
Извор: Политика
