ПРАВИЛНИК O БЛИЖЕМ УРЕЂИВАЊУ ПОСТУПКА ЈАВНЕ НАБАВКЕ У УСТАНОВИ „КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ЧАЈЕТИНА“

На основу члана 49. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 91/19), а у складу са Правилником о садржини конкурсне документације у поступцима јавних набавки („Сл. гласник РС”, бр. 93/20) и Правилником о поступку отварања понуда („Сл. гласник РС“, бр. 93/20), Управни одбор Установе „Културни центар Чајетина“, на седници одржаној дана 12.04.2022. године, доноси

ПРАВИЛНИК
O БЛИЖЕМ УРЕЂИВАЊУ ПОСТУПКА ЈАВНЕ НАБАВКЕ У
УСТАНОВИ „КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ЧАЈЕТИНА“


Предмет уређивања Члан 1.
Правилником о ближем уређивању поступка јавне набавке (у даљем тексту Правилник) ближе се уређује начин планирања набавки (критеријуми, правила и начин одређивања предмета јавне набавке и процењене вредности, начин испитивања и истраживања тржишта), одговорност за планирање, циљеви поступка јавне набавке, начин извршавања обавеза из поступка, начин обезбеђивања конкуренције, спровођење и контрола јавних набавки и начин праћења извршења уговора о јавној набавци унутар Установе „Културни центар Чајетина“ (у даљем тексту: Установа).
На питања која нису регулисана овим Правилником сходно се примењују одговарајуће одредбе Закона и прописа донетих на основу Закона  који уређују дату материју.
Правилником се уређује и поступак набавке добара, услуга или радова на које се не примењују одредбе Закона.
Основне одредбе Члан 2.
Правилник се односи на сва лица која обављају послове јавне набавке и све организационе јединице у Установи (у даљем тексту: ОЈ), које су у складу са важећом законском регулативом и унутрашњим општим актима, укључене у планирање набавки, спровођење поступака јавних набавки, извршење уговора и контролу јавних набавки.
Руководиоци свих организационих јединица су у обавези да упознају своје запослене са обавезама, правилима и начином поступања прописаним овим Правилником.
Циљеви Правилника Члан 3.
Циљ Правилника је да се набавке спроводе у складу са Законом о јавним набавкама (у даљем тексту: Закон), да се обезбеди једнакост, конкуренција и заштита понуђача од било ког вида дискриминације, да се обезбеди благовремено прибављање добара, услуга и радова уз најниже трошкове, а у складу са                                    објективним потребама Установе.
 
Значење употребљених израза Члан 4.
Поједини изрази употребљени у овом Правилнику имају следеће значење:
-Јавна набавка је набавка добара, услуга или радова од стране Установе, као Наручиоца, на начин и под условима прописаним Законом и овим Правилником;
-Набавка је набавка добара, услуга или радова на коју се Закон не примењује, у складу са члановима 11.-13. и 16.-18. Закона и члана 27.;
-Послови јавних набавки су: планирање јавне набавке; спровођење поступка јавне набавке укључујући, али не ограничавајући се на учешће у комисији за јавну набавку; израда конкурсне документације; утврђивање испуњености критеријума за квалитативан избор привредног субјекта у поступку јавне набавке; израда аката у поступку јавне набавке; израда уговора и оквирних споразума о јавној набавци; поступање у поступку заштите права; други послови који су повезани са поступком јавне набавке;
-План јавних набавки је годишњи план јавних набавки Установе, као Наручиоца, који се сачињава у складу са одредбом члана 88. Закона;
-План набавки је годишњи план набавки Установе, као Наручиоца, који садржи план јавних набавки и план набавки на које за Закон не примењује;
-Установа, као Наручилац је покретач поступака јавних набавки и набавки на које се не примењују одредбе Закона;
-Понуђач је привредни субјект које у поступку јавне набавке понуди добра, пружање услуге или извођење радова;
-Заинтересовано лице је свако лице које има правни интерес да закључи конкретан уговор о јавној набавци или оквирни споразум;
-Отворени поступак је поступак у коме сви заинтересовани привредни субјекти могу поднети понуду;
-Рестриктивни поступак је поступак, који се спроводи у две фазе, у коме сви заинтересовани привредни субјекти могу да поднесу пријаву, а само кандидати којима буде призната квалификација могу у другој фази да буду позвани да поднесу понуду;
-Преговарачки поступак је поступак у којем Установа, као Наручилац, непосредно преговара са једним или са више понуђача о елементима уговора о јавној набавци;
-Кандидат је привредни субјект који је поднео пријаву;
-Уговор о јавној набавци је теретни уговор закључен у писаној форми између Установе, као Наручиоца, и једног, као најповољнијег понуђача или више понуђача, који за предмет има набавку добара, пружање услуга или извођење радова;
-Уговор о набавци је теретни уговор закључен у писаној форми између Установе, као Наручиоца, и једног, као најповољнијег понуђача или више понуђача, који за предмет има набавку добара, пружање услуга или извођење радова, у складу са члановима 11.-13. и 16.-
18. и члана 27. Закона;
-Оквирни споразум је споразум закључен у писаној форми између Установе, као Наручиоца, и једног, као најповољнијег понуђача или више понуђача,којим се утврђују услови и начин доделе уговора током периода важења оквирног споразума;


 
-Конкурсна документација је документација која садржи техничке спецификације, критеријуме за квалитативни избор привредног субјекта, начине доказивања испуњености тих критеријума, критеријуме за доделу уговора, обрасце докумената које подносе привредни субјекти, информације о прописаним обавезама и другу документацију и податке од значаја за припрему и подношење понуда и пријава;
-Понуђена цена је цена коју понуђач одређује у понуди, изражена у динарима, у коју су урачунати сви трошкови који се односе на предмет јавне набавке и који су одређени конкурсном документацијом;
-Критеријум је мерило које се користи за вредновање, упоређивање и оцењивање понуда;
-Благовремена понуда је понуда која је примљена од стране Установе, као Наручиоца, у року одређеном у позиву за подношење понуда;
-Прихватљива понуда је понуда која је благовремена, коју Установа, као Наручилац, није одбила због Законом предвиђених разлога и која је одговарајућа, што значи да одговара захтеваним техничким спецификацијама;
-Јавна набавка по партијама је набавка чији предмет је обликован у више посебних целина и која је као таква означена у позиву за подношење понуда и у конкурсној документацији;
-Општи речник набавке је јединствени систем класификације предмета јавне набавке, применљив у поступцима јавних набавки, којим се истовремено обезбеђује усклађеност са другим постојећим класификацијама;
-Службеник за јавне набавке је лице које је запослено у Установи, као Наручиоцу,        које је обучено за обављање послова из области јавних набавки и које је о томе стекло одговарајући сертификат.
-Предлагач набавке (сектори и службе) је организациона јединица Установе која предлаже јавну набавку и набавку и учествује у праћењу извршења оквирних споразума, уговора о јавној набавци и уговора о набавци.
-Служба за јавне набавке (сектор за набавке- службеник за јавне набавке и лице које обавља послове набавки) је организациона јединица Установе која обавља послове који се односе на спровођење поступка јавне набавке и набавке на које се Закон не примењује, и учествује у планирању и покретању јавних набавки и набавки, у складу са Правилником о организацији и систематизацији послова Установе;
ПЛАНИРАЊЕ НАБАВКИ
Начин планирања јавних набавки Члан 5.
Правилником се уређују поступак, рокови израде и доношења Плана јавних набавки, извршење Плана јавних набавки, надзор над извршењем, извештавање, овлашћења и одговорност ОЈ, односно лица која учествују у планирању, као и друга питања од значаја за поступак планирања.
План јавних набавки садржи обавезне елементе одређене Законом и подзаконским актима.
План јавних набавки мора бити усаrлашен са годишњим Програмом пословања и финансијским планом.
План набавки представља спецификацију набавки чије се покретање очекује у години за коју се план набавки доноси.

План набавки састоји се од плана јавних набавки и плана набавки на које се Закон не примењује и усваја га Управни одбор Установе.
 
Установа, као Наручилац, може да покрене поступак јавне набавке само ако је набавка предвиђена у годишњем плану јавних набавки, а у изузетним случајевима, и када иста није предвиђена може се покренути поступак јавне набавке када набавку није могуће унапред планирати или када то налажу разлози хитности.
План јавних набавки представља основ за ефикасније спровођење поступака јавних набавки, што се постиже смањењем броја појединачних поступака јавних набавки, али и планирањем закључивања оквирних споразума након спроведених поступака јавне набавке из члана 51. Закона, из којих ћe бити закључивани појединачни уговори и/или ћe бити издате наруџбенице.

Критеријуми за планирање јавних набавки Члан 6.
Установа, као Наручилац, приликом планирања јавне набавке узима у обзир следеће критеријуме:
1)    да ли је предмет јавне набавке у функцији обављања делатности и у складу са планираним циљевима који су дефинисани у релевантним документима (важећи прописи, стандарди, годишњи програми пословања са компонентним плановима, усвојене стратегије и акциони планови...);
2)    да ли техничке спецификације и количине одређеног предмета јавне набавке одговарају       стварним потребама наручиоца; 
3)    да ли је процењена вредност јавне набавке oдгoвapajyћa с обзиром на циљеве јавне набавке, а имајући у виду техничке спецификације, неопходне количине и стање на тржишту (цена и остали услови набавке);
4)    да ли јавна набавка има за последицу стварање додатних трошкова, колика је висина и каква је природа тих трошкова и да ли је као таква исплатива;
5)    да ли постоје друга мoгућa решења за задовољавање исте потребе и које су предности и недостаци тих решења у односу на постојеће;
6)    стање на залихама, односно праћење и анализа показатеља у вези са потрошњом добара  (дневно, месечно, квартално, годишње и сл);
7)    прикупљање и анализа постојећих информација и база података о добављачима и закљученим уговорима;
8)    праћење и поређење трошкова одржавања и коришћења постојеће опреме у односу на трошкове нове опреме, исплативост инвестиције, исплативост ремонта постојеће опреме и  сл;
9)    трошкови животног циклуса предмета јавне набавке (трошак набавке, трошкови употребе и одржавања, као и трошкови одлагања након употребе);
10)    ризици и трошкови у случају неспровођења поступка набавке, као и трошкови алтернативних решења.
Наведени критеријуми се узимају у обзир и приликом доношења одлуке о томе које ће се набавке реализовати у текућој години и навести у плану набавки као и у одређивању редоследа приоритета набавки.
 
Приоритетне набавке су оне које су неопходне за несметано одвијање делатности, којима се обезбеђује континуитет пословања, као и остварење стратешких приоритета, усвојених оперативних циљева и одобрених пројеката, као и код којих је ризик у случају неспровођења поступка набавке немогућност обављања делатности или отежано обављање делатности уз велике трошкове, а алтернативна решења не постоје или су трошкови алтернативних решења исти или већи у односу на трошкове прибављања предмета набавке.
Код набавки код којих су трошкови одржавања и коришћења постојеће опреме већи од трошкова набавке нове опреме, код којих не постоји исплативост ремонта опреме, предност ће се дати набавци нове опреме у односу на одржавање и ремонт.
Члан 7.
Сваке године, најкасније до 15. новембра, сви сектори у Установи преко своjих шефова ОЈ достављају захтев за своје потребе за јавним набавкама и набавкама на које се Закон не примењује (у даљем тексту: набавке) за наредну годину.
Изузетно, након наведеног рока се могу доставити захтеви за потребама, само у нарочито оправданим случајевима, када услед објективних околности сектор није могао да исте достави у наведеном року.
Потребу за јавном набавком увек може одредити и директор.
Члан 8.
Потреба за сваки предмет набавке се исказује по врсти, количини, квалитету, периоду реализације набавке и другим елементима од значаја за планирање набавки и са образложењем разлога оправданости појединачне набавке.
Исказане потребе се достављају сектору у којем се спроводе набавке, где се на основу нацрта финансијског плана израђује нацрт Плана јавних набавки.

Одређивање предмета набавке
Члан 9.
У предлогу плана набавки Предлагачи набавке одређују предмет јавне набавке и набавке.
Предмет јавне набавке и набавке могу бити добра, услуге или радови који су одређени у складу са Законом и Општим речником набавки.

Правила и начин одређивања процењене вредности јавне набавке
Члан 10.
Процењена вредност јавне набавке одређује се у складу са техничким спецификацијама утврђеног предмета јавне набавке и утврђеним количинама, нормативима, односно израђеном пројектном документацијом, користећи претходно искуство у набавци конкретног предмета набавке и спроведеног испитивања и истраживања тржишта и цена као и расположивих финансијских средстава.
Предлагачи набавке испитују и истражују тржиште сваког појединачног предмета јавне набавке, и то тако што: испитују степен развијености тржишта, упоређују цене више потенцијалних понуђача, прате квалитет, период гаранције, начин и трошкове одржавања, рокове испоруке, постојеће прописе и стандарде, да ли на тржишту постоје могућности да се потребе Установе, као Наручиоца, задовоље на другачији начин, да ли се набавком стварају додатни трошкови (одржавање, нови делови, лиценце и сл.), да ли постоје неке специфичности код понуђача, да ли понуђачи морају имати посебне дозволе надлежних органа за обављање делатности која је предмет набавке и слично.

Начин испитивања и истраживања тржишта предмета набавке Члан 11.
Лица која обављају послове набавки у сарадњи са предлагачем набавке испитују и истражују тржиште за сваки предмет набавке за који је исказана потреба и прикупљају податке потребне за планирање, али о томе нису дужни да сачине писани извештај, осим уз писани налог Директора.
Испитивање и истраживање тржишта сваког појединачног предмета набавке између осталог подразумева испитивање степена развијености тржишта, упоређивање цена више потенцијалних понуђача, испитивање квалитета предмета набавке које нуде различити понуђачи, периода гаранције који се нуди за предмет набавке, начин и трошкове одржавања, рокове испоруке, постојеће прописе и стандарде, да ли на тржишту постоје могућности да се потребе наручиоца задовоље на другачији начин, да ли се набавком стварају нови трошкови (попут трошкова одржавања, нових делова који нису укључени у предмет набавке, а који су неопходни за функционисање нпр. опреме која се набавља, куповина лиценци, трошкови складиштења и сл), да ли постоје неке специфичности код понуђача, попусти, те да ли понуђачи морају имати посебне дозволе надлежних органа за обављање делатности која је предмет јавне набавке и слично.
Тржиште се испитује на неки од следећих начина:

-    истраживањем путем интернета (ценовници понуђача, Портал јавних набавки, сајтови других наручилаца, сајтови надлежних институција за објаву релевантних информација о тржишним кретањима...);
-    испитивањем претходних искустава у набавци овог предмета набавке (постојеће информације и базе података о добављачима и уговорима);
-    испитивање искустава других наручилаца;
-    на други погодан начин, имајући у виду сваки предмет набавке појединачно.
Подаци о спроведеном истраживању тржишта морају бити валидни у време покретања поступка јавне набавке.
О испитивању тржишта у случају писаног налога за истим - саставља се белешка (или записник) који садржи податке о времену и начину испитивања и истраживања тржишта, предузетим радњама и добијеним подацима, донетим закључцима, стеченим сазнањима и досадашњим искуствима, увек када је то могуће, односно када природа предмета набавке то омогућава.
Белешку или записник о испитивању тржишта сачињава и потписује лице овлашћено за планирање набавке и предлагач набавке.

 

Нацрт плана набавки Члан 12.
Израда плана набавки је обавеза Сектора у којем се спроводе набавке (лица која раде на пословима  јавних набавки).
Предлог плана набавки се израђује у прописаној форми.
Службеник за јавне набавке је одговоран:
-    за израду предлога плана набавки;
-    за садржину плана набавки, за дато образложење разлога и оправданости сваке појединачне набавке и начина на који је утврђена процењена вредност јавне набавке;
-    за проверу усаглашености плана набавки са финансијским планом;
-    за доставу предлога плана набавки Управном одбору Установе.

Одређивање динамике покретања поступка набавке
Члан 13.
Служба за набавке одређује оквирни рок:
-    за покретање поступка;
-    за закључење уговора;
-    за извршење уговора.
На основу података предлагача набавке о периоду реализације набавке, тим за планирање набавки одређује-планира динамику покретања и окончања поступка.
Динамика покретања поступка и закључење уговора се одређује у складу са роковима које Закон прописује за спровођење појединих радњи у поступку јавне набавке и у складу са роковима за спровођење поступка по захтеву за заштиту права.

Динамика извршења уговора се опредељује у складу са предметом набавке, са унапред опредељеним потребама предлагача набавке и у складу са објективним околностима које условљавају време извршења уговора.

Одређивање одговарајуће врсте поступка Члан 14.
Служба за набавке у сарадњи са предлагачем набавке опредељује врсту поступка јавне набавке у ком ће се доделити уговор.
Врста поступка се опредељује према томе да ли сва заинтересована лица могу поднети понуду, да ли се поступак окончава закључењем оквирног споразума или доделом уговора, да ли је предмет јавне набавке могуће унапред планирати са становишта обима, количина и времена у коме ће бити потребан, да ли је предмет набавке нарочито сложен, да ли је предмет набавке дизајн у области урбанистичког планирања, архитектуре, грађевинарства, инжењерства и информатике, колика је укупна процењена вредност предмета набавке на годишњем нивоу, да ли се у поступку примењују електронска средства и информациони системи.


 
Врста поступка је условљена исказаним потребама за предметом набавке и стањем на тржишту.
Избор врсте поступка се врши имајући у виду:
-    циљеве набавки;
-    исказане потребе за добрима, услугама или радовима;
-    резултате испитивања и истраживања тржишта посебно у погледу стања конкуренције на тржишту и доступности добара, услуга и радова;
-    процењену вредност појединачне набавке;
-    сложеност предмета набавке.

Испитивање оправданости резервисане јавне набавке Члан 15.
Предлагач набавке, као резултат истраживања тржишта сваког предмета јавне набавке, одређује да ли је оправдано, могуће и објективно спровести резервисану јавну набавку.
Резервисана јавна набавка је она у којој могу учествовати само привредни субјекти за радно оспособљавање, професионалну рехабилитацију и запошљавање лица са инвалидитетом, или лица у неповољном положају, у смислу члана 37. став 2. Закона, ако та лица чине најмање 50% запослених, при чему сви учесници у заједничкој понуди и сви подизвођачи морају да буду из наведене групације.
О својој оцени оправданости Предлагач набавке уз предлог плана набавки доставља образложење.
Достављање Нацрта плана набавки Члан 16.
Директор Установе проверава усклађеност пријављених потреба предмета набавки са стварним потребама Установе, а пре свега са стратешким приоритетима, усвојеним оперативним циљевима и одобреним пројектима, да ли су набавке неопходне ради обављања делатности, и оцењује оправданост пријављених потреба, редослед приоритета, количине, процењене вредности, избор врсте поступка, динамику покретања поступка, оправданост резервисане набавке и друго што је од значаја за наменско и сврсисходно трошење јавних средстава.
Усклађеност наведеног акта се цени у односу на Закон и друге прописе којима је регулисана ова област, као и у односу на друге акте у којима су наведени стратешки приоритети, циљеви и делатност.

Усаглашавање са финансијским планом и израда Предлога плана набавки
Члан 17.
Предлог плана набавки доноси се после доношења финансијског плана са којим мора бити усаглашен, увек када је то могуће.

 

Усвајање Плана набавки Члан 18.
Предлог плана набавки се доставља Управном одбору Установе са обавезом усвајања. Служба за набавке доставља план набавке предлагачу набавке.
План набавки објављује се електронским путем, на Порталу јавних набавки и интернет сајту Установе, у року од 10 дана од дана доношења.

Измене и допуне плана набавки Члан 19.
Изменом и допуном плана јавних набавки сматра се планирање нове набавке, измена предмета набавке и повећање процењене вредности набавке за више од 10%.
Установа, као Наручилац, није дужна да објави процењену вредност јавне набавке и податке из плана јавних набавки који имају карактер пословне тајне, у складу са позитивним прописима.
Образложени предлог за измену плана јавних набавки се доставља Служби за набавке.
Предлог за измену плана јавних набавки и набавки на које се Закон не примењује, могу  дати предлагач набавке, служба за јавне набавке, директор и друга заинтересована лица.
Обавеза предлагача је да образложи разлоге за измену плана.
Служба за набавке мора да обезбеди да све измене буду видљиве у односу на првобитни план и да све измене буду образложене.
Служба за набавке одлуку о измени плана јавних набавки доставља предлагачу набавке.
Измене и допуне Плана јавних набавки Установа, као Наручилац, објављује на Порталу јавних набавки у року од 10 дана од дана доношења.
Измене и допуне плана јавних набавки усваја Управни одбор док измене и допуне набавки на које се Закон не примењује врши Директор Установе.

Надзор над извршењем плана јавних набавки

Члан 20.
Учесници у планирању (свака ОJ Покретач јавне набавке) у делу који су планирали, дужни су да прате извршење Плана јавних набавки по различитим критеријумима (позицији плана, предмету набавке, врсти поступка, броју закључених уговора, добављачима, реализацији и важењу појединачних уговора и сл.), док је дужност Сектора у којем се спроводе набавке да Предлагачу набавке и Сектору финансијско-рачуноводствених послова достави по један примерак закљученог уговора и фотокопију понуде – образац понуде и/или образац структуре цене.


 

Извештај о извршењу плана јавних набавки Члан 21.
Сектор финансијско-рачуноводствених послова, по налогу Директора, припрема Извештај о извршењу Плана јавних набавки за Директора Установе са табелом и одговарајућом рекапитулацијом и планираним циљаним вредностима индикатора, односно показатеља, чиме се утврђују критеријуми и индикатори за месечно и квартално извештавање, анализу и дефинисање континуираних мера унапређења ефикасности набавки.
Извештај о извршењу из претходне тачке, садржи и анализу броја поступака јавних набавки за које није закључен уговор или оквирни споразум, с циљем да се број таквих поступака сведе на минимум, при чему се преиспитује врста поступака, техничка спецификација, као и додатни услови и критеријуми који су утицали на такав исход поступка.
Директор Установе ћe установити систем извештавања који ће обезбедити поуздане информације о свим елементима појединачних поступака јавних набавки.

Достављање, пријем документације и комуникација у пословима јавних набавки

Члан 22.

Комуникација и размена података у поступку јавне набавке Установе, као Наручиоца и Корисника Портала, са понуђачима и надлежним државним органима и установама обављаће се преко Портала јавних набавки, у свему у складу са Упутством за коришћење портала јавних набавки (Службени гласник РС, број 93/20 од 01.07.2020.) (у даљем тексту: Упутство).
Портал омогућава Корисницима Портала упис података, обраду података, слање на објављивање, објављивање докумената, комуникацију и размену података у поступцима јавних набавки у складу са Законом.
У оквиру Портала аутоматски се проверава формална прихватљивост одређених података које Корисник Портала уноси на Портал.
Установа, као Корисник Портала, користи Портал и његове функционалности коришћењем сопственог и јединственог корисничког налога одређеним корисничким именом и лозинком.
Кориснички налог и уписани подаци биће коришћени за електронску комуникацију и сматраће се валидним за било коју комуникацију и размену документације између Установе, као Наручиоца, понуђача, Канцеларије за јавне набавке (у даљем тексту: Канцеларија) и Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки (у даљем тексту: Републичка комисија).
Установа, као Корисник Портала, корисничке податке редовно ће проверавати и благовремено уносити све измене.
Установа, као Корисник Портала, користиће искључиво сопствени кориснички налог.
Установа, као Корисник Портала, чува своју лозинку и не прослеђује је трећим лицима, а уколико посумња да његове податке користи треће, неовлашћено лице или да су подаци неовлашћено откривени, администратор Установе ће о томе без одлагања обавестити Канцеларију, у ком случају Канцеларија може да промени услове регистрације, одбије захтев за регистрацију и блокира кориснички налог.
Установа, као Корисник Портала, користиће преузете информације, податке и документе који су јавно објављени на Порталу у сврху сопственог информисања и учешћа у поступцима јавних набавки.
Уколико Установа, као Корисник Портала, не буде благовремено обавештена или не добије копију поруке на адресу електронске поште (нпр: уколико је порука испоручена у фолдер у којем се смештају нежељене поруке / енгл. Spam или Junk/ електронске поште Установе коју она није проверила), порука ће бити блокирана од стране лица задуженог за послове администрације информационог система организације која прима поруку или ће адреса електронске поште бити уврштена на листу непожељних или неповерљивих адреса /енгл. Blacklist/ од стране трећих страна који достављају поруку.
Подршку Установи, односно од њега овлашћеним лицима, у коришћењу Портала пружаће Канцеларија, телефонски и путем е-поште, без накнаде, радним данима.
Установа, као Корисник Портала, користиће Портал 24 сата на дан осим у случајевима таксативно набројаним у предметном Упутству.
Сва комуникација на Порталу обављаће се на српском језику.
Евентуалне Техничке недостатке софтвера и уочене безбедносне пропусте Установе, као Корисник Портала, без одлагања ће пријавити Канцеларији.
Уколико дође до сметњи у раду Портала Канцеларија за ИТ ће у најкраћем могућем року уклонити пријављене сметње.

За коришћење Портала Установа, као Корисник, ће преко својих стручних служби у што краћем року обезбедити техничке услове, таксативно набројане у Упутству.
У вези са чувањем и архивирањем података и документације на Порталу, могућношћу њиховог прегледавања и преузимања, са поступком у случају недоступности Портала и са подацима о личности корисника Портала примењиваће се непосредно одговарајуће одредбе Упутства.
Портал ће ставити Установи, као Наручиоцу, на располагање образац за унос ставки плана јавних набавки на начин који омогућава учитавање и аутоматски пренос садржаних података на Портал.
Члан 23.

Комуникација и размена података електронским средствима на Порталу јавних набавки, које се односе на подношење дела понуде, пријаве, плана или дизајна, нису обавезни ако:
-због специјализоване природе набавке коришћење електронских средстава захтева посебне алате, опрему или формате датотека који нису општедоступни или нису подржани кроз општедоступне апликације;
-апликације које подржавају формате датотека одговарајуће за опис понуда користе формате датотека који не могу да се обраде било којом другом отвореном или општедоступном апликацијом или се на њих примењује систем заштите власничке лиценце, па Установа, као Наручилац, не може да их преузима нити да користи на даљину;
-коришћење електронских средстава захтева специјализовану канцеларијску опрему која није широко доступна Установи, као Наручиоцу;
-одређени предмети као што су узорци, пројекти, макете и слично не могу да се доставе електронским средствима;
-је неопходно доставити оригинале докумената који не могу да се доставе електронским средствима; 

Комуникација се, у случајевима из претходног става одвија путем поште, курирске службе, односно њиховим комбиновањем са електронским средствима.
Достављање, пријем, кретање и евидентирање понуда, пријава и других докумената у вези са поступком јавне набавке и других набавки у Установи (планирање, спровођење поступка и извршење уговора о јавној набавци) се обавља преко Сектора правних, кадровских и административних послова, у којој се пошта прима, заводи, распоређује и доставља ОJ, у складу са    Правиником о организацији и систематизацији послова у Установи.
Комуникација Установе, као Наручиоца, и привредних субјеката у поступку јавне набавке изузетно може да се врши усменим путем ако се та комуникација не односи на битне елементе поступка јавне набавке и ако овим законом другачије није прописано, под условом да је њена садржина у задовољавајућој мери документована.
Битни елементи поступка јавне набавке, у смислу претходног става, укључују документацију о набавци, пријаве и понуде.
Члан 24.
У Сектору правних, кадровских и административних послова пошту прима запослени задужен за пријем поште.
Примљени делови понуда пријава, плана или дизајна (у даљем тексту: документ) у поступку јавне набавке заводе се у тренутку пријема и на сваком примљеном документу обавезно се мора назначити датум и тачно време пријема, а уколико је документ предат непосредно издаје се потврда о пријему документа.
Уколико запослени на пријему поште утврди неправилности приликом пријема документа дужан је да о томе сачини белешку и достави је комисији или лицу задуженом за јавну набавку.
Запослени на пријему поште не отвара примљене документе, већ их у затвореним ковертама чува осигуране и након отварања понуда преко Портала јавних набавки предаје комисији за јавну набавку ради стручне оцене понуда, односно пријава.
Сви запослени који су имали увид у податке о достављеним документима дужни су да их чувају као пословну тајну.

Члан 25.
Електронска пошта која је примљена у поступку јавне набавке се доставља запосленом на пријему поште, ради завођења.
Електронску пошту која се размењује путем Портала за јавне набавке није потребно заводити.
Електронска пошта се без одлагања доставља лицима која су задужена за поступање по предмету на који се електронска пошта односи.
На електронску пошту се сходно примењују одредбе које се односе на пријем писмена, достављање у рад и остале одредбе у вези са поступањем са писаним поднесцима.
 
Члан 26.
Акте које је у складу са Законом сачинила комисија за јавну набавку потписују чланови комисије (и председник комисије уколико је именован).
На остале акте у поступку јавне набавке у погледу сачињавања и потписивања се примењују одредбе Закона.

ПРИПРЕМА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПОСТУПКА ЈАВНЕ НАБАВКЕ

 Покретање поступка јавне набавке

Члан 27.
Одговорно лице доноси одлуку о спровођењу пост¬упка јавне набавке која нарочито садржи податке о пред¬ме¬ту јавне набавке, врсти поступка и процењеној вред¬ности јавне набавке укупно и за сваку партију посебно, као и податке о саставу комисије за јавну набавку, одно-сно лицу које спроводи поступак јавне набавке.

Поступак јавне набавке сматра се покренутим сла¬њем на објављивање јавног позива и других огласа ко¬ји се користе као јавни позив, осим у случају прего¬варачког пос¬тупка без објављивања јавног позива када се поступак сматра покренутим даном слања позива за подношење понуда.

Јавни наручилац у случају примене конкурентног поступка са преговарањем, конкурентног дијалога, парт¬не¬рства за иновације и преговарачког поступка без об¬ја⬬љивања јавног позива, у одлуци из става 1. овог члана наводи и разлоге за примену тог поступка.

Члан 28.
У случају преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда Предлагач набавке уз захтев за покретање поступка јавне набавке доставља и образложење за покретање поступка и потребне доказе.
Служба за набавке упућује Канцеларији за јавне набавке захтев за мишљење о основаности  примене преговарачког поступка, о чему обавештава Предлагача набавке.

Именовање чланова комисије за јавну набавку, односно лица која спроводе поступак јавне набавке Члан 29.
Одлука о спровођењу поступка се евидентира и заводи под редним бројем који је у складу са прописима који уређују канцеларијско пословање додељен истој.

Директор може одредити да јавну набавку спроводи једно лице или комисија.
Комисија за јавну набавку има најмање три члана, од којих је један службеник за јавне набавке или/и лице са стеченим образовањем на Правном факултету (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године.


 

Остали чланови се бирају из реда запослених лица која имају одговарајуће стручно образовање из области из које је предмет јавне набавке, као и лице које није запослено у Установи а има одговарајуће стручно образовање из области из које је предмет јавне набавке.
У комисију се не могу одредити лица која могу бити у сукобу интереса за предмет јавне набавке нити лица запослена, односно радно ангажована код лица којем је поверена израда конкурсне документације.
Уколико члан комисије сматра да је у сукобу интереса, о томе се обавештава Служба за набавке, која доставља предлог за измену одлуке о спровођењу поступка.
Одлуком се може определити који члан комисије је председник комисије, као и који члан комисије је одговоран за преглед и оцену ког дела понуде.
Обавезе комисије, односно чланова комисије обухватају радње у поступку јавне набавке од дана доставе одлуке о спровођењу поступка до састављања писаног извештаја о стручној оцени понуда и извештавању понуђача у складу са Законом о јавним набавкама, као и радње из надлежности наручиоца у поступку испитивања захтева за заштиту права.

Члан 30.

Задаци комисије су да:
-припреми конкурсну документацију, оглас о јавној набавци, измене или допуне конкурсне документације, додатне информације или објашњења у вези са припремањем понуда;
-врши стручну оцену понуда и пријава и сачињава писани извештај о стручној оцени понуда и пријава;
-предузима потребне радње поводом поднетог захтева за заштиту права;
-припремa предлог одлуке о додели уговора, предлог одлуке о закључењу оквирног споразума, предлог одлуке о обустави поступка јавне набавке;
-припрема извештаје о поступку јавне набаве;
-обавља потребну комуникацију и предузима све друге потребне радње у вези са спровођењем поступка јавне набавке предвиђене Законом.

Члан 31.

Све организационе јединице и сва лица ангажована у Установи (по основу радног или уговорног односа) дужни су да у оквиру своје надлежности пруже стручну помоћ комисији за јавну набавку односно лицу које спроводи поступак јавне набавке.
У случају потребе за стручном помоћи, комисија за јавну набавку, односно службеник за јавне набавке, односно лице које спроводи поступак јавне набавке, се писаним путем или путем електронске поште обраћа надлежној организационој јединици или лицу.
Организациона јединица или лице од кога је затражена стручна помоћ дужни су да на исти начин одговори на захтев комисије за јавну набавку, у року који одреди комисија за јавну набавку, односно службеник за јавне набавке, односно лице које спроводи поступак јавне набавке.
 
Уколико организациона јединица или лице не одговори или не одговори у року, комисија за јавну набавку, односно службеник за јавне набавке, односно лице које спроводи поступак јавне набавке, о томе обавештава Директора Установе или лице које он одреди, које ће предузети све потребне мере предвиђене позитивним прописима за непоштовање радних обавеза.

Израда конкурсне документације у поступку јавне набавке Члан 32.
Комисија за јавну набавку, службеник за јавне набавке, односно лице које спроводи поступак јавне набавке уз стручну помоћ правника Установе, припрема конкурсну документацију, на начин утврђен Законом и Правилником о садржини конкурсне документације у поступцима јавних набавки (Службени гласник РС, број 93/20 од 01.07.2020.), тако да понуђачи на основу исте могу да припреме прихватљиву понуду.
Конкурсна документација мора да садржи елементе прописане Правилником о садржини конкурсне документације у поступцима јавних набавки (Службени гласник РС, број 93/20 од 01.07.2020.).
Техничке спецификације које се наводе у конкурсној документацији израђује Предлагач набавке.
Комисија одређује да ли је и који део конкурсне документације поверљив и одређује на који начин и под којим условима заинтересована лица могу преузети поверљиве делове конкурсне документације.

Израда конкурсне документације Члан 33.
Члан комисије, службеник за јавне набавке, односно лице које спроводи поступак јавне набавке је одговоран за садржину конкурсне документације, сходно пословима организационе јединице из које је именован.
Члан комисије, службеник за јавне набавке, односно лице које спроводи поступак јавне набавке је дужан да, у складу са Законом, подзаконским актима, одлуком о покретању поступка и решењем којим је комисија образована, спроведе све радње потребне за реализацију јавне набавке.
У случају потребе за стручним мишљењем, Комисија за јавну набавку, службеник за јавне набавке, односно лице које спроводи поступак јавне набавке може захтевати ангажовање стручних институција и агенција ван Установе.
Комисија цени да ли ће се израда конкурсне документације поверити трећем лицу (ако се ради о предмету набавке који захтева посебна стручна знања и ангажовање лица одређених специјалности) и даје образложени предлог Директору Установе.
Подаци садржани у конкурсној документацији и подаци који су наведени у јавном позиву и другим огласима који се користе као јавни позив не смеју да буду у супротности.


 

Објављивање и достављање конкурсне документације Члан 34.
Установа, као Наручилац, је дужна да истовремено са слањем на објављивање јавног позива, позива за подношење пријава или позива за подношење понуда или преговарање у систему квалификације, пошаље на објављивање конкурсну документацију на Портал јавних набавки.
У случају да конкурсна документација не може да се објави путем електронских средстава на Порталу јавних набавки, из разлога наведених у члану 45. став 3. Закона, Установа, као Наручилац, је дужна да у јавном позиву или у позиву за подношење пријава или позиву за подношење понуда или преговарање у систему квалификације наведе да ће конкурсна документација бити послата средствима која нису електронска.
У случају да конкурсна документација садржи поверљиве податке у смислу члана 45. став
5. Закона, Установа, као Наручилац, је дужна да у јавном позиву или у позиву за подношење пријава или позиву за подношење понуда или преговарање у систему квалификације, наводи мере усмерене на заштиту поверљивих информација које захтева, као и начин на који може да се преузме конкурсна документација.

Измене, допуне и додатна појашњења документације о набавци Члан 35.
Комисија за јавну набавку, службеник за јавне набавке, односно лице које спроводи поступак јавне набавке сачињава додатне информације или појашњења и потребне измене и допуне конкурсне документације.
Ако Установа, као Наручилац, у року за подношење понуда измени или допуни документацију о набавци, дужна је да без одлагања измене или допуне пошаље на објављивање на Портал јавних набавки, односно стави на располагање на исти начин као и основну документацију.
Ако Установа, као Наручилац, измени или допуни документацију о набавци дужна је да продужи рок за подношење понуда или пријава, у складу са чланом 87. Закона.
По истеку рока за подношење понуда Установа, као Наручилац, не може да мења нити да допуњује документацију о набавци.
Привредни субјект може у писаној форми путем Портала јавних набавки да тражи од Установе, као Наручиоца, додатне информације или појашњења у вези са документацијом о набавци, при чему може да укаже Установи, као Наручиоцу, уколико сматра да постоје недостаци или неправилности у документацији о набавци, и то најкасније:
-осмог дана пре истека рока одређеног за подношење понуда или пријава, за јавну набавку чија је процењена вредност једнака или већа од износа европских прагова;
-шестог дана пре истека рока за подношење понуда или пријава, за јавну набавку чија је процењена вредност мања од износа европских прагова.
Ако је захтев из претходног става поднет благовремено Установа, као Наручилац, додатне информације и појашњења објављује на Порталу јавних набавки, односно ставља
 
на располагање на исти начин као и основну документацију без навођења података о подносиоцу захтева, а најкасније:
-шестог дана пре истека рока одређеног за подношење понуда или пријава за јавну набавку чија је процењена вредност једнака или већа од износа европских прагова;
-четвртог дана пре истека рока одређеног за подношење понуда или пријава за јавну набавку чија је процењена вредност мања од износа европских прагова и у поступцима у којима је Установа, као Наручилац, користила могућност скраћења рокова из разлога хитности.
Предмет оспоравања у поступку заштите права не могу да буду евентуални недостаци или неправилности документације о набавци на које није указано на напред наведени начин.


Средство обезбеђења Члан 36.
Установа, као Наручилац, може да захтева од привредног субјекта да јој достави
средство обезбеђења:
-за озбиљност понуде, у случају да понуђач одустане од своје понуде у року важења понуде, не достави доказе о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта у складу са чланом 119. Закона, неосновано одбије да закључи уговор о јавној набавци или оквирни споразум или не достави обезбеђење за извршење уговора о јавној набавци или оквирног споразума;
-за испуњење уговорних обавеза;
-за отклањање недостатака у гарантном року;
-од одговорности за проузроковану штету ако је настала у вези са обављањем одређене делатности;
-за повраћај аванса.
Средство обезбеђења из алинеје 1. претходног става не може да буде веће од 3% вредности понуде без пореза на додату вредност.
Средство обезбеђења из алинеје 2. и 3. претходног става не може да буде веће од 10% вредности уговора о јавној набавци без пореза на додату вредност.
Средство обезбеђења из алинеје 4. претходног става мора да буде у висини аванса.
Техничке спецификације Члан 37.
Техничким спецификацијама предмет јавне набавке одређује се у складу са Законом и критеријумима за планирање јавних набавки, тако да се предмет јавне набавке опише на једноставан, јасан, објективан, разумљив и логично структуиран начин, односно користећи шифре и ознаке из Општег речника набавки.
Техничку спецификацију и пројектну документацију одређује предлагач набавке.
Техничким спецификацијама, које се наводе у конкурсној документацији, утврђују се тражене карактеристике радова, добара или услуга које се набављају и све друге
 
околности које су од значаја за извршење уговора, а тиме и за припрему понуде (место и рокови извршења, посебни захтеви у погледу начина извршења предмета набавке и сл.).
Техничке спецификације представљају и стандарди које је донело признато тело за стандардизацију, за вишекратну или сталну примену, са којима усклађеност није обавезна.
Техничке спецификације морају свим привредним субјектима да омогуће једнак приступ и не смеју да неоправдано ограничавају конкуренцију у поступку јавне набавке.
Техничке спецификације садрже нацрте, пројектну документацију, цртеже, моделе, узорке и осталу расположиву техничку документацију која се односи на извршење предмета јавне набавке, када је то потребно.
Техничке спецификације се одређују на један од следећих начина:
-у виду карактеристика или функционалних захтева, који могу да укључују и еколошке карактеристике, под условом да су параметри довољно прецизни да понуђачи могу да одреде предмет уговора, а наручиоци да доделе уговор;
-упућивањем на техничке спецификације и, поштујући следећи редослед приоритета, на националне стандарде којима се преузимају европски стандарди, на европску техничку оцену, заједничке техничке спецификације, међународне стандарде, друге техничке референтне системе успостављене од стране европских тела за стандардизацију или у случају када неки од њих не постоје, националне стандарде, национална техничка одобрења или националне техничке спецификације које се односе на пројектовање, обрачун трошкова и извођење радова и употребу добара, при чему свако упућивање мора да буде праћено речима „или одговарајуће”;
-у виду карактеристика или функционалних захтева из тачке 1) овог става, са упућивањем на техничке спецификације из тачке 2) овог става који се сматрају претпоставком усаглашености са тим карактеристикама или функционалним захтевима;
-упућивањем на техничке спецификације из тачке 2) овог става за одређене карактеристике и упућивањем на карактеристике или функционалне захтеве из тачке 1) овог става за друге карактеристике.
Техничке спецификације не могу да упућују на посебну марку или извор или одређени процес који карактерише производе или услуге које пружа одређени привредни субјект или на жигове, патенте, врсте или одређено порекло или производњу, које би за последицу имало давање предности или елиминисање одређених привредних субјеката или одређених производа, осим ако предмет уговора то оправдава.
Изузетно, упућивање на начин из претходног става је дозвољено ако се предмет набавке не може довољно прецизно и разумљиво да опише, у складу са чланом 99. Закона, при чему такво упућивање мора да буде праћено речима „или одговарајуће”.

Објављивање на Порталу јавних набавки у поступцима јавних набавки Члан 38.
Објављивање плана јавних набавки, огласа о јавној набавци, конкурсне документације и других аката у поступку јавне набавке врши лице одређено из реда запослених у Сектору у којем се спроводе набавке, након добијања документације од председника/заменика председника комисије за јавну набавку, односно лица које спроводи поступак јавне набавке.
Огласи о јавној набавци објављиваће се на Порталу на стандардним обрасцима уређеним подзаконским актом којим се уређује садржина стандардних образаца за објављивање огласа о јавној набавци преко Портала јавних набавки.
Да би се омогућило објављивање огласа, Установа, као Наручилац, попуњаваће обавезна поља у прописаном формату које контролише Портал.
 
Оглас о јавној набавци биће објављен на Порталу и може се преузети са Портала наредног дана од дана слања огласа, уколико је оглас састављен и послат на објављивање до 20.00 сати, а изузетак од овог правила је да се обавештење о поднетом захтеву за заштиту права објављује на Порталу на дан када је послато на објављивање.
Установа, као Наручилац, може да бира дан слања огласа о јавној набавци на објављивање са тренутним датумом и датумом у будућности.
Дан састављања, дан слања и дан објављивања огласа о јавној набавци може бити радни и нерадни дан.
Установа, као Наручилац, може да исправи и/или опозове послати оглас до 20.00 сати дана који претходи дану објављивања огласа о јавној набавци, а исправљени оглас биће објављен, након поновног слања на објављивање, наредног дана од дана слања огласа, уколико је оглас састављен и послат на објављивање до 20.00 сати.
Након што се оглас објави, за измену података који су објављени у огласу, користиће се искључиво стандардни образац: исправка – обавештење о изменама или додатним информацијама (у даљем тексту: образац исправка).
Установа, као Наручилац, ће наредног дана од дана слања огласа о јавној набавци на објављивање проверавати објављени оглас о јавној набавци и његову садржину.
У случају да оглас не буде објављен наредног дана од дана слања на објављивање, Установа, као Наручилац, контактираће Канцеларију, која ће извршити проверу и, ако је потребно, у договору са Установом, отклонити проблем.
Након отклањања проблема оглас о јавној набавци објавиће се првог наредног дана.

Члан 39.

Конкурсна документација коју Установа, као Наручилац, буде припремала и објављивала на Порталу састојаће се од више делова који у целини чине конкурсну документацију.
Приликом припреме огласа о јавној набавци Портал ће наводити Установу, као Наручиоца, да одређеним редом уноси податке о поступку јавне набавке из којих се формирају одређени обрасци и делови конкурсне документације, а остале делове који се не формирају аутоматски на Порталу Установа, као Наручилац, самостално ће постављати на Портал.
Документи конкурсне документације које Установа, као Наручилац, буде припремала на Порталу и поставила самостално на Портал постаће доступни на Порталу објављивањем јавног позива и могу се преузети са Портала.
Конкурсну документацију са Портала моћи ће да преузму са Портала само регистровани Корисници Портала.
Члан 40.

Установа, као Наручилац, дужна је да на Портал поставља документацију чија је садржина и форма исправна и тачна.
Установа, као Наручилац, објављиваће податке чија је садржина идентична у конкурсној документацији, јавном позиву и другим огласима који се користе као јавни позив.
Понуђачи ће подносити своје понуде електронским средствима путем Портала, осим оних делова понуде који, у складу са чланом 45. став 3. Закона о јавним набавкама, не могу да се доставе електронским средствима,а које ће подносити путем поште, курирске службе или непосредно.
 
Након што понуђач буде поднео е-Понуду путем Портала, Установа, као Наручилац, по истеку датума и времена отварања понуда добиће приступ за преузимање е-Понуде путем Портала.
Портал ће одредити датум и време подношења, односно пријема е-Понуде и то време ће бити одређено системским временом Портала.
До истека рока за подношење понуда понуђач може путем Портала да измени, допуни или опозове е-Понуду, у ком случају се измена или допуна е-Понуде сматра новом понудом и на отварању понуда Портал ће отварати само последњу поднету верзију е-Понуде, док претходно поднете верзије е-Понуда, као и опозване е-Понуде неће бити отваране.

Огласи о јавној набавци Члан 41.
Огласи о јавној набавци које је Установа, као Наручилац, обавезна да објављује на Порталу јавних набавки су:
-јавни позив;
-периодично индикативно обавештење;
-обавештење о успостављању система квалификациje;
-обавештење о спровођењу преговарачког поступка без објављивања јавног позива;
-обавештење о додели уговора, обустави поступка или поништењу поступка;
-обавештење на профилу наручиоца;
-обавештење о измени уговора;
-обавештење за друштвене и друге посебне услуге;
-обавештење о конкурсу за дизајн;
-обавештење о резултатима конкурса за дизајн;
-исправка – обавештење о изменама или додатним информацијама;
-обавештење за добровољну претходну транспарентност;
-обавештење о поднетом захтеву за заштиту права.
Огласи из става 1. тач. 1) - 3) овог члана у поступцима јавних набавки чија је процењена вредност једнака или већа од 5.000.000 динара објављују се и на Порталу службених гласила Републике Србије и база прописа, у форми за објављивање којa ће бити доступна на Порталу јавних набавки.
Oгласи за јавне набавке чија је процењена вредност једнака или већа од износа европских прагова објављују се и у Службеном листу Европске уније.


Јавни позив Члан 42.
Установа, као Наручилац, обавезна је да објави јавни позив у свим поступцима јавне набавке, осим у преговарачком поступку без објављивања јавног позива и у случају када је то другачије уређено одредбама Закона о јавним набавкама.

Прагови до којих се закон не примењује Члан 43.
Одредбе Закона о јавним набавкама не примењују се на набавку добара, услуга и спровођење конкурса за дизајн, чија је процењена вредност мања од 1.000.000 динара и набавку радова чија је процењена вредност мања од 3.000.000 динара.
У случају из става 1. овог члана примењују се начела овог Закона на начин који је примерен околностима конкретне набавке.
Установа, као Наручилац, је дужна да примењује одредбе овог Закона на набавку радова, добара, услуга и спровођење конкурса за дизајн чија је процењена вредност једнака или већа од прагова наведених у ставу 1.

Подела набавке у партије
Члан 44.
Установа, као Наручилац, може да одлучи да предмет јавне набавке обликује у више партија на основу објективних критеријума (према врсти, количини, својствима, намени, месту или времену извршења и сл.), при чему одређује предмет и обим поједине партије, узимајући у обзир могућност учешћа малих и средњих предузећа у поступку јавне набавке када је то оправдано.
Установа, као Наручилац, је дужна да у јавном позиву, позиву за подношење пријава или позиву за подношење понуде, односно преговарање у случају система квалификације, одреди да ли понуде могу да се поднесу за једну, више или за све партије.
Установа, као Наручилац, може да ограничи број партија које могу да се доделе једном понуђачу и у случају када је допуштено подношење понуда за неколико партија или за све партије ако је максималан број партија по понуђачу наведен у јавном позиву, позиву за подношење пријава или позиву за подношење понуде, односно преговарање у случају система квалификације.
Спречавање корупције и сукоба интереса
Члан 45.
Установа, као Наручилац, је у обавези да предузме све потребне мере како не би дошло до корупције у планирању јавних набавки, у поступку јавне набавке или током извршења уговора о јавној набавци, како би се корупција правовремено открила, како би биле отклоњене или умањене штетне последице корупције и како би учесници у корупцији били кажњени, у складу са законом.
 

Члан 46.

Установа, као Наручилац, је дужна да предузме све мере у циљу утврђивања, спречавања  и отклањања сукоба интереса у вези са поступком јавне набавке, да би се избегло нарушавање начела обезбеђења конкуренције и једнакости привредних субјеката.
Сукоб интереса између Установе, као Наручиоца и привредног субјекта обухвата ситуације у којима представници наручиоца који су укључени у спровођење тог поступка или могу да утичу на исход тог поступка, имају директан или индиректан финансијски, економски или други приватни интерес, за који би се могло сматрати да доводи у питање њихову непристрасност и независност у том поступку.
Сукоб интереса у смислу претходног става детаљно је регулисан одговарајућим одредбама Закона о јавним набвкама.
Након отварања понуда или пријава, представник Установе, као Наручиоца, из става 2. овог члана потписује изјаву о постојању или непостојању сукоба интереса.

Поступци јавне набавке
Члан 47.
Поступци јавне набавке, које Установа, у смислу одредаба Закона о јавним набавкама, може да спроводи су:
-отворени поступак;
-рестриктивни поступак;
-конкурентни дијалог;
-преговарачки поступак са објављивањем јавног позива;
-партнерство за иновације;
-преговарачки поступак без објављивања јавног позива.
Члан  48.

Отворени поступак је поступак у коме је Установа, као Наручилац, дужна да објави јавни позив, тако да сви заинтересовани привредни субјекти могу да поднесу понуду.
Минимални рок за подношење понуда у отвореном поступку је:
-35 дана од дана слања на објављивање јавног позива, за јавну набавку чија је процењена вредност једнака или већа од износа европских прагова, чија је динарска противвредност објављена у Службеном гласнику РС;
-25 дана од дана слања на објављивање јавног позива, за јавну набавку чија је процењена вредност мања од износа европских прагова, чија је динарска противвредност објављена у Службеном гласнику РС;
-15 дана од дана слања на објављивање јавног позива, за набавку радова чија је процењена вредност нижа од 30.000.000 динара;
-10 дана од дана слања на објављивање јавног позива, за набавку добара и услуга чија је процењена вредност нижа од 10.000.000 динара.
Рокове за подношење понуда из претходног става, алинеја 1. и 2. Установа, као Наручилац, може да скрати за пет дана, када понуде могу да се поднесу електронским средствима.
Установа, као Наручилац, може да одреди краћи рок за подношење понуда, али не краћи од 15 дана од дана слања на објављивање јавног позива, ако рок из става 3. овог члана, алинеја 1. и 2. није примерен из разлога оправдане хитности, за коју наручилац поседује ваљане доказе.
У случајевима из става 3. овог члана алинеја 3. и 4. Установа, као Наручилац, може да, истовремено са слањем на објављивање јавног позива, упути позив привредним субјектима који су према његовим сазнањима способни да изврше набавку.
На поступак израде конкурсне документације у отвореном поступку и садржину исте сходно ће се применити одговарајуће одредбе Правилника о садржини конкурсне документације у поступцима јавних набавки (Службени гласник РС, број 93/20 од 01.07.2020.).


Члан 49.

У случају спровођења неког другог поступка јавне набавке (рестриктивни поступак; конкурентни дијалог; преговарачки поступак са објављивањем јавног позива; партнерство за иновације; преговарачки поступак без објављивања јавног позива) сходно ће се применити одговарајуће одредбе Закона о јавним набавкама и Правилника о садржини конкурсне документације у поступцима јавних набавки (Службени гласник РС, број 93/20 од 01.07.2020.).


Технике и инструменти у поступцима јавних набавки
Члан 50.
Оквирни споразум је споразум између Установе, као Наручиоца и једног или више понуђача, којим се утврђују услови и начин доделе уговора током периода важења оквирног споразума, посебно у погледу цене и где је прикладно количине.
Установа, као Наручилац, може да закључи оквирни споразум након спроведеног поступка јавне набавке прописаног Законом о јавним набавкама.
Оквирни споразум који закључује Установа, као Наручилац, не може да траје дуже од четири године, осим у посебно оправданим случајевима који су у вези са предметом јавне набавке, које Установа, као Наручилац, мора да образложи.
Уговор о јавној набавци, који се закључује на основу оквирног споразума, мора да се закључи пре истека рока важења оквирног споразума, с тим да његово трајање не мора да се подудара са трајањем тог оквирног споразума, већ по потреби може да траје краће или дуже време.
Оквирни споразум и уговор закључен на основу оквирног споразума не може да се користи на начин којим би се спречила, ограничила или нарушила конкуренција и једнакост понуђача.
Установа, као Наручилац, је дужна да у јавном позиву наведе са колико понуђача закључује оквирни споразум.


 
Установа, као Наручилац, када намерава да закључи оквирни споразум са више понуђача може да закључи оквирни споразум и са мањим бројем понуђача, односно са једним понуђачем, ако не добије унапред одређени број понуда које испуњавају услове за доделу оквирног споразума.
Уговор о јавној набавци закључен на основу оквирног споразума не може да садржи суштинске измене услова утврђених у том споразуму.


Члан 51.

У случају примене неке друге технике или инструмента јавне набавке (систем динамичне набавке или систем квалификације) сходно ће се применити одговарајуће одредбе Закона о јавним набавкама и Правилника о садржини конкурсне документације у поступцима јавних набавки (Службени гласник РС, број 93/20 од 01.07.2020.).

СПРОВОЂЕЊЕ ПОСТУПКА ЈАВНЕ НАБАВКЕ
И ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА И ОКВИРНИХ СПОРАЗУМА

Подношење понуде Члан 52.
Понуда се подноси електронским средствима путем Портала јавних набавки, осим ако је Законом о јавним набавкама другачије одређено.
Понуђач може да поднесе само једну понуду.
У року за подношење понуде понуђач може да измени, допуни или опозове своју понуду, на начин на који је поднео основну понуду.
Понуду може да поднесе група понуђача као заједничку понуду.
Понуђач који је самостално поднео понуду не може истовремено да учествује у заједничкој понуди или као подизвођач, нити исто лице може учествовати у више заједничких понуда.
Одредбе овог члана сходно се примењују на начин подношења пријава.


Важење понуде Члан 53.
Установа, као Наручилац, одређује рок важења понуде, с тим да не може да буде краћи  од 30 дана од дана отварања понуда.

У случају истека рока важења понуде, Установа, као Наручилац, је дужна да у писаној форми затражи од понуђача продужење рока важења понуде.

Понуђач који прихвати захтев за продужење рока важења понуде не може да мења понуду. 


Пријем понуда Члан 54.
Приликом пријема електронске понуде понуђач добија потврду пријема понуде са назнаком датума и времена пријема.

Уколико се делови понуде не могу поднети електронским путем у смислу члана 45. став 3. Закона о јавним набвкама Установа, као Наручилац, је дужна да приликом пријема, на коверти, односно кутији у којој се налазе, обележи време пријема.
Ако су делови понуде достављени непосредно, Установа, као Наручилац, предаје понуђачу потврду пријема.
У случају из става 2. овог члана, ако су делови понуде поднети неблаговремено, Установа, као Наручилац, ће по окончању поступка отварања неотворене делове понуде вратити понуђачу, са назнаком да су поднети неблаговремено.
Забрањено је давање информација о примљеним понудама до отварања понуда, а Установа, као Наручилац, је у обавези да понуде чува на начин да не дођу у посед неовлашћених лица.


Отварање понуда Члан 55.
Понуде се отварају одмах након истека рока за подношење понуда, односно истог дана. Отварање понуда је јавно.
Установа, као Наручилац, ће искључити јавност у поступку отварања понуда ако је то потребно ради заштите података који представљају пословну тајну у смислу закона којим се уређује заштита пословне тајне или представљају тајне податке у смислу закона којим се уређује тајност података.
У случају из става 3. овог члана Установа, као Наручилац, доноси одлуку којом одређује разлоге за искључење јавности и да ли се искључење јавности односи и на представнике понуђача.
О поступку отварања понуда води се посебан записник.
Начин отварања понуда, садржину записника о отварању понуда и друга питања од значаја за поступак отварања понуда прописује Канцеларија за јавне набавке.

Поступак отварања
Члан 56.
Отварање е-Понуда спроводиће се путем Портала, без активног учешћа чланова комисије за јавну набавку Установе, као Наручиоца, или овлашћеног лица из члана 92. став 2. Закона о јавним набавкама.
Отварање понуда започињаће аутоматски путем Портала на датум и време за отварање понуда одређено од стране Установе, као Наручиоца.
 
Портал ће отварати понуде према редоследу приспећа.
Након отварања понуда, Портал ће формирати записник о отварању понуда из података које су понуђачи путем Портала унели у образац понуде и аутоматски електронским путем стављати на располагање Установи, као Наручиоцу и свим понуђачима, чиме ће се поступак отварања понуда путем Портала сматрати завршеним.

У случају пријава, решења, као и планова и пројеката у конкурсима за дизајн, Портал ће формирати записник о отварању из података које су понуђачи путем Портала унели у
образац пријаве и аутоматски електронским путем стављати на располагање Установи, као Наручиоцу.
Портал ће омогућити свим понуђачима да изврше увид у образац понуде свих понуђача.
На захтев понуђача, који се подноси путем Портала након одлуке о додели уговора или одлуке о обустави поступка, Установа, као Наручилац, омогућиће путем Портала приступ е-Понудама других понуђача, осим оним деловима које је понуђач означио поверљивим.
Контакт подаци Корисника Портала који је поднео понуду, сматраће се валидним за било коју евентуалну комуникацију и размену документације између Установе, као Наручиоца  и понуђача путем Портала након отварања понуда, као што је комуникација у вези са подношењем, допунама или појашњењима понуде, исправљањем рачунских грешака, као и комуникација у вези са подношењем доказа о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта.
Одредбе претходног става примењују се на пријаве, решења, као и на планове и пројекте у конкурсима за дизајн.
Подносилац захтева може захтев за заштиту права поднети електронским средствима путем Портала.
Уколико подносилац захтева буде овластио пуномоћника да предузима радње у поступку заштите права, еЗахтев за заштиту права подносиће пуномоћник који ће у оквиру е- Захтева доставити овлашћење за заступање у поступку заштите права.
Портал ће одредити датум и време подношења, односно пријема е-Захтева за заштиту права и то време ће бити одређено системским временом Портала.
Е-захтев за заштиту права Установа, као Наручилац и Републичка комисија примаће у исто време када Е-захтев за заштиту права буде примљен на Порталу.
Портал ће без одлагања слати поруку о поднетом е-Захтеву Установи, као Наручиоцу, односно члановима комисије за јавну набавку или лицу из члана 92. став 2. Закона о јавним набавкама и Републичкој комисији у њихово електронско сандуче на Порталу и копију поруке на њихову адресу електронске поште, осим у случају из члана 218. Закона када ће Установа, као Наручилац, путем Портала самостално слати копију захтева изабраном понуђачу.
Порука из претходног става садржаће податке о месту на Порталу на којем је доступан е- Захтев за заштиту права и датум и време пријема е-Захтева.
Сва комуникација у поступку заштите права између подносиоца е-Захтева, Установе, као Наручиоца и Републичке комисије може да се одвија електронским средствима путем Портала.
Напред наведене одредбе, које се односе на захтев за заштиту права, на одговарајући начин примењују се и на друге поднеске у поступку заштите права, а који се могу поднети путем Портала.


Кориснички налог подносиоца е-Захтева или кориснички налог Установе, као наручиоца, сматраће се валидним за достављање и других захтева, допуна, решења или одговора путем Портала.

Критеријуми за квалитативни избор привредног субјекта Члан 57.
Основи за искључење
Установа, као Наручилац, је дужна да искључи привредног субјекта из поступка јавне набавке ако утврди да постоји неки од таксативно набројаних основа у члану 111. став 1. Закона о јавним набавкама.
Члан 58.

Установа, као Наручилац, може у документацији о набавци да предвиди да ће да искључи привредног субјекта из поступка јавне набавке у сваком тренутку ако утврди да постоји неки од разлога таксативно набројаних у члану 112. став 1. Закона о јавним набавкама.
Установа, као Наручилац, може да одустане од искључења привредног субјекта у случају из става 1. тачка 1) овог члана, ако утврди да ће тај привредни субјект бити способан да изврши уговор о јавној набавци, узимајући у обзир прописе и мере за наставак пословања.
Критеријуми за избор привредног субјекта

Члан 59.

Критеријуми за избор привредног субјекта у поступку јавне набавке могу да се односе на:
-испуњеност услова за обављање професионалне делатности;
-финансијски и економски капацитет;
-технички и стручни капацитет.
Установа, као Наручилац, одређује критеријуме за избор привредног субјекта из става 1. овог члана увек када је то потребно имајући у виду предмет јавне набавке.
Приликом одређивања критеријума за избор из става 1. овог члана, Установа, као Наручилац, може да захтева само ниво капацитета који обезбеђује да ће привредни субјект бити способан да изврши уговор о јавној набавци.
Критеријуми за избор из става 1. овог члана морају да буду у логичкој вези са предметом набавке и сразмерни предмету набавке.
Ако Установа, као Наручилац, одреди критеријуме за избор из става 1. овог члана, дужна је да у јавном позиву одреди потребни ниво капацитета и одговарајуће начине њиховог доказивања.

 

Члан 60.

Привредни субјект у понуди, односно пријави доставља изјаву о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта (у даљем тексту: изјава о испуњености критеријума) на стандардном обрасцу, којом потврђује да:
-не постоје основи за искључење;
-испуњава захтеване критеријуме за избор привредног субјекта;
-испуњава критеријуме или правила одређена за смањење броја способних кандидата у складу са чланом 64. Закона, ако је применљиво.
Ако понуду, односно пријаву подноси група привредних субјеката, у понуди, односно пријави се доставља засебна изјава сваког члана групе привредних субјеката која садржи податке из става 1. тач. 1) и 2) овог члана за релевантне капацитете члана групе.
Ако привредни субјект намерава да део уговора повери подизвођачу или да користи капацитете других субјеката, дужан је да за подизвођача, односно субјекта чије капацитете користи достави засебну изјаву која садржи податке из става 1. тачка 1) овог члана и податке из става 1. тачка 2) овог члана за релевантне капацитете подизвођача, односно другог субјекта које намерава да користи.
У изјави о испуњености критеријума привредни субјекти наводе издаваоце доказа о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта и изјављују да ће на захтев и без одлагања, моћи наручиоцу да достави те доказе.
У изјави о испуњености критеријума привредни субјект може да наведе податке о интернет адреси базе података, све потребне идентификационе податке и изјаву о пристанку, путем којих могу да се прибаве докази, односно изврши увид у доказе о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта.

Члан 61.
Установа, као Наручилац, је дужна да пре доношења одлуке у поступку јавне набавке захтева од понуђача који је доставио економски најповољнију понуду да у примереном року, не краћем од пет радних дана, достави доказе о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта, у неовереним копијама.
Установа, као Наручилац, није дужна да поступи у складу са ставом 1. овог члана за јавну набавку чија је процењена вредност једнака или нижа од 5.000.000 динара.
Установа, као Наручилац, може, без обзира на процењену вредност јавне набавке, да затражи од понуђача и кандидата да доставе све доказе или део доказа о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта ради провере података наведених у изјави о испуњености критеријума, ако је то потребно за правилно спровођење поступка.
Установа, као Наручилац, не мора да захтева од понуђача и кандидата да доставе доказе      о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта, ако: 
-на основу података наведених у изјави о испуњености критеријума може да прибави доказе, односно изврши увид у доказе о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта;
-већ поседује важеће релевантне доказе.
Установа, као Наручилац, може да позове понуђаче или кандидате да допуне или појасне доказе о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта, у складу са чланом 142. Закона о јавним набавкама.
Ако понуђач који је поднео економски најповољнију понуду не достави тражене доказе у остављеном року или достављеним доказима не докаже да испуњава критеријуме за квалитативни избор привредног субјекта, Установа, као Наручилац, је дужна да одбије понуду тог понуђача и у складу са ставом 1. овог члана позове следећег понуђача који је поднео најповољнију понуду или да обустави поступак јавне набавке, ако постоје разлози за обуставу.
Члан 62.
Установа, као Наручилац, је дужна да у документацији о набавци наводи потврде, документа, изјаве и друге доказе којима привредни субјект доказује да испуњава критеријуме за квалитативни избор привредног субјекта.

У случају постојања сумње у истинитост података које је доставио привредни субјект, Установа, као Наручилац, може достављене податке да провери код издаваоца доказа, надлежног органа или треће стране која има сазнања о релевантним чињеницама, а изузетно може од понуђача да захтева да доставе на увид оригинал или оверене копије свих или појединих доказа.

Критеријуми за доделу уговора Члан 63.
У поступку јавне набавке Установа, као Наручилац, додељује уговор економски најповољнијој понуди коју одређује на основу једног од следећих критеријума:
-цене или
-трошкова применом приступа трошковне ефикасности, као што је трошак животног циклуса у складу са чланом 134. Закона о јавним набавкама.
-односа цене и квалитета, односно трошка и квалитета који се оцењује на основу критеријума, укључујући квалитативне, еколошке и/или социјалне аспекте, повезане са предметом уговора о јавној набавци, који нарочито могу да обухвате:
1)    квалитет, укључујући техничке одлике, естетске и функционалне карактеристике, доступност, решење за све кориснике, социјалне, еколошке и иновативне карактеристике, трговину и услове трговине;
2)    организацију, квалификације и искуство особља коме је поверено извршење уговора, када квалитет особља може да има значајан утицај на ниво успешности извршења уговора или
3)    услугу након продаје и техничку помоћ, услове испоруке, као што су датум испоруке, процес испоруке и рок испоруке или рок извршења.
Установа, као Наручилац, може да одреди елемент цене или трошка у виду унапред прописане цене или трошка, тако да се економски најповољнија понуда утврђује на основу критеријума за квалитет.


 

Члан 64.

Установа, као Наручилац, је дужна да у документацији о набавци одреди критеријуме за доделу уговора.
Критеријуми за доделу уговора морају да буду описани и вредновани, не смеју да буду дискриминаторски, морају да буду повезани са предметом уговора о јавној набавци и морају да омогуће ефективну конкуренцију.
Сматра се да су критеријуми за доделу уговора повезани са предметом уговора о јавној набавци ако се односе на добра, радове или услуге који су предмет тог уговора, у сваком погледу и у било којој фази њиховог животног циклуса, укључујући факторе који се односе на одређени процес производње, извођење радова, испоруку добара или пружање услуга, односно трговање њима или на одређени процес неке друге фазе њиховог животног циклуса, и у случају да ти фактори нису део њиховог материјалног садржаја.
Установа, као Наручилац, одређује критеријуме на начин који ће му омогућити накнадну објективну проверу и оцену понуда, као и проверу података које су доставили понуђачи, да би се оценило у којој мери понуде испуњавају критеријуме за доделу уговора, а у случају сумње наручиоци су дужни да провере тачност података и доказа које су понуђачи доставили.
Установа, као Наручилац, у документацији о набавци одређује релативни значај у пондерима за сваки критеријум за доделу уговора, а посебно наводи методологију за доделу пондера за сваки критеријум, осим када је критеријум само цена.
Пондери могу да се изразе одређивањем распона са одговарајућом максималном разликом.
Када пондерисање није могуће из објективних разлога, Установа, као Наручилац, наводи критеријуме за доделу уговора по опадајућем редоследу важности.
Установа, као Наручилац, у документацији о набавци одређује и резервне критеријуме на основу којих ће доделити уговор у ситуацији када постоје две или више понуда које су након примене критеријума једнаке.
При оцењивању понуда Установа, као Наручилац, је дужна да примењује само оне критеријуме који су садржани у документацији о набавци и то на начин како су описани и вредновани.

Додела уговора

Члан 65.
Након отварања понуда, односно пријава, врши се преглед, стручна оцена и рангирање понуда, односно пријава, на основу услова и захтева из документације о набавци и сачињава извештај о поступку јавне набавке.
Установа, као Наручилац, може да захтева додатна објашњења која ће му помоћи при прегледу, вредновању и упоређивању понуда или пријава, а може да врши и контролу (увид) код понуђача, односно његовог подизвођача.
 

Ако су подаци или документација, коју је понуђач, односно кандидат доставио непотпуни или нејасни, Установа, као Наручилац, може, поштујући начела једнакости и транспарентности, у примереном року који није краћи од пет дана, да захтева од понуђача, односно кандидата да достави неопходне информације или додатну документацију.
Поступање у складу са ст. 1. и 2. овог члана, не сме да доведе до промене елемената понуде који су од значаја за примену критеријума за доделу уговора или до измене понуђеног предмета набавке.
Ако понуда садржи рачунску грешку, Установа, као Наручилац, је у обавези да од понуђача затражи да прихвати исправку рачунске грешке, а понуђач је дужан да достави одговор у року од пет дана од дана пријема захтева.
Ако се понуђач не сагласи са исправком рачунске грешке, Установа, као Наручилац, ће његову понуду одбити.
У случају разлике између јединичне и укупне цене, меродавна је јединична цена.

Услови за доделу уговора

Члан 66.
Установа, као Наручилац, након прегледа и стручне оцене, одбија понуду, односно пријаву као неприхватљиву, ако:
-утврди да постоје основи за искључење привредног субјекта;
-нису испуњени критеријуми за избор привредног субјекта;
-нису испуњeни захтеви и услови у вези са предметом набавке и техничким спецификацијама;
-није достављено средство обезбеђења за озбиљност понуде у складу са документацијом о набавци;
-постоје ваљани докази о повреди конкуренције или корупцији;
-утврди друге недостатке због којих није могуће утврдити стварну садржину понуде или није могуће упоредити је са другим понудама.
Установа, као Наручилац, може да одбије као неприхватљиву понуду која прелази износ процењене вредности предмета јавне набавке или расположивих средстава.
Установа, као Наручилац, може да одбије као неприхватљиву понуду за коју утврди да је неуобичајено ниска у складу са чланом 143. ст. 4. и 5. Закона.
Понуде које нису одбијене оцењују се и рангирају према критеријуму за доделу уговора који је одређен у документацији о набавци.
Ако постоје две или више понуда које су применом критеријума за доделу уговора једнаке, Установа, као Наручилац, ће уговор доделити у складу са резервним критеријумима.
Ако и након примене резервних критеријума постоје две или више понуда које су једнако рангиране, Установа, као Наручилац, ће доделити уговор понуђачу који буде извучен путем жреба.
 
Извештај о поступку јавне набавке Члан 67.
Након спроведене стручне оцене понуда односно пријава комисија за јавну набавку саставља извештај о поступку јавне набавке.
Извештај из става 1. овог члана мора да садржи нарочито следеће податке:
-вредност уговора, оквирног споразума или система динамичне набавке;
-основне податке о понуђачима односно кандидатима;
-назив изабраног понуђача односно кандидата, разлоге због којих је његова понуда изабрана односно пријава прихваћена, део уговора или оквирног споразума који ће извршавати подизвођач и називе подизвођача ако постоје;
-резултате оцене понуда и испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта и, ако је примењиво, критеријума или правила за смањење броја кандидата, понуда и решења и то називе изабраних кандидата или понуђача и разлоге за њихов избор, као и називе одбијених/искључених кандидата или понуђача, разлоге за одбијање њихових пријава или понуда и понуђену цену тих понуда;
-разлоге за одбијање понуде за које се установи да су неуобичајено ниске;
-начин рангирања понуда;
-околности које оправдавају примену преговарачког поступка без објављивања јавног позива;
-разлоге због којих је наручилац одлучио да обустави поступак јавне набавке;
-разлоге из члана 45. ст. 3. и 5. Закона о јавним набавкама.због којих нису коришћена електронска средства за подношење понуда;
-сукоб интереса који је утврђен и мере које су поводом тога предузете, када је то примењиво;
-образложење разлога због којих предмет јавне набавке није подељен у партије у складу са чланом 36. став 2. Закона о јавним набавкама.
Извештај о поступку јавне набавке није неопходан за уговоре који се закључују на основу оквирног споразума, у складу са чланом 67. став 1. и чланом 67. став 3. тачка 1) Закона о јавним набавкама.
Установа, као Наручилац, је дужна да извештај о поступку јавне набавке достави Канцеларији за јавне набавке или другом надлежном органу, на њихов захтев и у року који одреде.

Доношење одлуке у поступку јавне набавке

Члан 68.
Након сачињавања Извештаја о стручној оцени понуда, Комисија за јавну набавку припрема предлог Одлуке о додели уговора, предлог Одлуке о закључењу оквирног споразума, односно предлог Одлуке о обустави поступка јавне набавке.
Предлог Одлуке из става 1. овог члана доставља се Директору Установе на потписивање.
 
Одлука о додели уговора Члан 69.
Установа, као Наручилац, доноси одлуку о додели уговора ако је у стручној оцени  понуда утврђено да су се стекли услови за доделу уговора.
Установа, као Наручилац, може да додели уговор понуђачу чија понуда садржи понуђену цену већу од процењене вредности јавне набавке.
Одлуку о додели уговора Установа, као Наручилац, доноси у року од 30 дана од истека рока за подношење понуда, осим ако је у конкурсној документацији одређен дужи рок.
Одлука о додели уговора мора да буде образложена и да садржи нарочито податке из извештаја о поступку јавне набавке и упутство о правном средству.
Установа, као Наручилац, је дужна да одлуку о додели уговора објави на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници у року од три дана од дана доношења.
Одредбе овог члана сходно се примењују на доношење одлуке о закључењу оквирног споразума.
Одлука о обустави поступка Члан 70.
Установа, као Наручилац, доноси одлуку о обустави поступка јавне набавке ако:
-постоје доказиви разлози, који нису могли да се предвиде у време покретања поступка и који онемогућавају да се започети поступак оконча;
-постоје доказиви разлози услед којих је престала потреба наручиоца за предметном набавком због чега се неће понављати у току исте буџетске године, односно у наредних шест месеци;
-постану познате околности због којих би, да су биле познате раније, дошло до битне промене у садржају документације о набавци;
-није достављена ниједна понуда односно ниједна пријава;
-ниједан кандидат не испуњава критеријуме за квалитативни избор привредног субјекта;
-је у јавној набавци чија је процењена вредност мања од износа европских прагова, у свим понудама понуђена цена једнака или већа од износа европских прагова;
-није добио унапред одређен број кандидата или понуда за закључење оквирног споразума, осим у случају из члана 66. став 8. Закона о јавним абавкама;
-након прегледа и стручне оцене понуда утврди да су све понуде неприхватљиве.
У случају обуставе поступка пре истека рока за подношење понуда, Портал јавних набавки трајно онемогућава приступ понудама или пријавама, а Установа, као Наручилац, враћа понуђачима неотворене понуде, пријаве и друге документе који нису достављени путем Портала јавних набавки.
Одлука о обустави поступка јавне набавке мора да буде образложена, мора да садржи нарочито податке из извештаја о поступку јавне набавке, односно разлоге обустављања поступка и упутство о правном средству.

 

Увид у документацију Члан 71.
Након објављивања одлуке о додели уговора, одлуке о закључењу оквирног споразума, односно одлуке о обустави поступка Установа, као Наручилац, је дужна да, у року од два дана од дана пријема писаног захтева, привредном субјекту који је поднео понуду односно пријаву у поступку јавне набавке омогући увид у документацију и копирање документације из поступка о трошку подносиоца захтева, односно преузимање документације на одговарајући начин, с тим да је Установа, као Наручилац, обавезна да заштити поверљиве податке, у складу са одредбама Закона о јавним набавакама.

Члан 72.

Одредбе чланова овог Правилника које се односе на преглед и оцену понуда сходно се примењују на поступак прегледа и оцене пријава.

Уговор о јавној набавци и оквирни споразум Члан 73.
Установа, као Наручилац, може да закључи уговор о јавној набавци, односно оквирни споразум, након доношења одлуке о додели уговора, односно одлуке о закључењу оквирног споразума и ако у року предвиђеном овим законом није поднет захтев за заштиту права или је захтев за заштиту права коначном одлуком одбачен или одбијен, као и ако је поступак заштите права обустављен.
Установа, као Наручилац, може да закључи уговор о јавној набавци и пре истека рока за подношење захтева за заштиту права:
-на основу оквирног споразума;
-у случају примене система динамичне набавке;
-ако је поднета само једна понуда, која је прихватљива;
-у случају примене преговарачког поступка без претходног објављивања јавног позива из члана 61. став 1. тачка 2) Закона о јавним набавкама.
Уговор о јавној набавци, односно оквирни споразум закључује се у писаној форми са понуђачем којем је уговор, односно оквирни споразум додељен.
Сектор у којем се спроводе набавке yпyћyje у процедуру потписивања предлог уговора, који након прегледа и парафирања, потписује Директор, или лице које он овласти.
Поступак потписивања уговора се мора завршити у року од највише пет дана од дана покретања процедуре за потписивање уговора.


 
Сектор у којем се спроводе набавке брине о времену и процедури потписивања уговора (парафирање, одобравање, потписивање), како би тај рок био испоштован. Потписани примерци уговора се достављају архиви и Сектору финансијско-рачуноводствених послова, као и сектору који је захтевао покретање набавке.
Установа, као Наручилац, је дужна да уговор о јавној набавци, односно оквирни споразум достави понуђачу у року од десет дана од истека рока за подношење захтева за заштиту права.
Ако понуђач одбије да закључи уговор о јавној набавци, односно оквирни споразум Установа, као Наручилац, може да закључи уговор, односно оквирни споразум са првим следећим најповољнијим понуђачем.
Установа, као Наручилац, ће поново да изврши стручну оцену понуда и донесе одлуку о додели уговора, односно оквирног споразума ако је у случају из претходног става због методологије доделе пондера потребно да се утврди први следећи најповољнији понуђач.
Уговор о јавној набавци, односно оквирни споразум мора да буде закључен, у складу са условима одређеним у документацији о набавци и изабраном понудом.
Уговор на основу оквирног споразума закључује се у писаној форми, а исто правно дејство може да има и наруџбеница, ако садржи све битне елементе уговора.
Обавезе које Установа, као Наручилац, преузима уговором о јавној набавци морају да буду уговорене у складу са прописима којима се уређује буџетски систем, односно располагање финансијским средствима.
Уговор о јавној набавци може да се закључи у електронској форми, у складу са законом којим се уређује електронски документ и законом којим се уређује електронски потпис.


ИЗВРШЕЊЕ УГОВОРА И ОКВИРНИХ СПОРАЗУМА

Извршење уговора о јавној набавци

Члан 74.

Уговор о јавној набавци извршава се у складу са условима који су одређени у документацији о набавци и изабраном понудом.
Установа, као Наручилац, је обавезна да контролише извршења уговора о јавној набавци у складу са условима који су одређени у документацији о набавци и изабраном понудом.
Установа, као Наручилац, не може да врши битне измене уговора о јавној набавци.
Измена уговора сматра се битном у случају када за последицу има измену карактера уговора у материјалном смислу у односу на уговор који је првобитно закључен, односно ако би се значајно изменила природа првобитно закљученог уговора, при чему битна измена уговора увек постоји када је испуњен један или више од следећих услова:
-изменом се уводе услови који би, да су били део првобитног поступка јавне набавке, омогућавали укључивање других кандидата у односу на оне који су првобитно изабрани или прихватање друге понуде у односу на првобитно прихваћену или омогућавали већу конкуренцију у поступку јавне набавке који је претходио закључењу уговора;
-изменом се мења привредна равнотежа уговора у корист привредног субјекта са којим је закључен уговор на начин који није предвиђен првобитним уговором;
-изменом се значајно повећава обим уговора;
-промена привредног субјекта са којим је закључен уговор о јавној набавци, осим у случајевима из члана 159. Закона о јавним набавкама.

Измене уговора о јавној набавци Члан 75.
Установа, као Наручилац, може током трајања уговора о јавној набавци у складу са одредбама чл. 156. - 161. Закона о јавним набавкама да измени уговор без спровођења поступка јавне набавке.
У случају измене уговора из чл. 157. и 158. Закона о јавним набавкама Установа, као Наручилац, је дужна да обавештење о измени уговора пошаље на објављивање на Порталу јавних набавки у року од десет дана од дана измене уговора.

Измене по основу уговорних одредаба Члан 76.
Уговор о јавној набавци може да се измени, без обзира на вредност измене, ако су измене биле предвиђене у документацији о набавци и уговору о јавној набавци на јасан, прецизан и недвосмислен начин, а које могу да укључе и одредбе о промени цене или опција.
Уговорним одредбама не могу да се предвиде измене које би промениле природу уговора.
Променом цене се не сматра усклађивање цене са унапред јасно дефинисаним параметрима у уговору о јавној набавци.

Измене у погледу додатних добара, услуга или радова

Члан 77.

Уговор о јавној набавци може да се измени ради набавке додатних добара, услуга или радова, који су постали неопходни, а који нису били укључени у првобитни уговор о јавној набавци, у случају када промена привредног субјекта са којим је закључен уговор:
-није могућа због економских или техничких разлога, као што су захтеви компатибилности са постојећом опремом, услугама или радовима;
-набављеним у оквиру првобитне набавке и
-може да проузрокује значајне потешкоће или знатно повећавање трошкова за наручиоца.
У случају из става 1. овог члана, повећање вредности уговора не може да буде веће од 50% вредности првобитног уговора и не може да има за циљ избегавање примене Закона о јавним набавкама.
Ограничење из става 2. овог члана односи се на укупну вредност свих измена, ако се уговор мења више пута.
Ако уговор садржи одредбу о усклађивању цене са унапред јасно одређеним параметрима, основица за израчунавање повећања вредности уговора из става 2. овог члана је усклађена вредност првобитног уговора у тренутку измене.
Уговорени вишкови радова не представљају измену уговора о јавној набавци.
 
Измене услед непредвиђених околности

Члан 78.

Уговор о јавној набавци може да се измени када су испуњени сви следећи услови:
-потреба за изменом настала је због околности које савестан наручилац није могао да предвиди;
-изменом се не мења природа уговора.
У случају из става 1. овог члана повећање вредности уговора не може да буде веће од 50% вредности првобитног уговора и не може да има за циљ избегавање примене овог закона.
Ограничење из става 2. овог члана односи се на укупну вредност свих измена, ако се уговор мења више пута.
Ако уговор садржи одредбу о усклађивању цене са унапред јасно одређеним параметрима, основица за израчунавање повећања вредности уговора из става 2. овог члана је усклађена вредност првобитног уговора у тренутку измене.

Промена уговорне стране

Члан 79.

Уговор о јавној набавци може да се измени у циљу промене привредног субјекта са којим је наручилац закључио првобитни уговор о јавној набавци у случају општег или делимичног правног следбеништва тог привредног субјекта, након корпоративног реструктурирања, укључујући и преузимање, спајање, стицање и инсолвентност, од стране другог привредног субјекта који испуњава првобитно одређене критеријуме за квалитативни избор привредног субјекта, под условом да то нема за последицу битне измене уговора и нема за циљ избегавање примене Закона о јавним набавкама.
Повећање обима набавке Члан 80.
Уговор о јавној набавци може да се измени на начин да се повећа обим набавке, ако су испуњени сви следећи услови:
-вредност измене мора да буде мања од 10% првобитне вредности уговора о јавној набавци добара или услуга, односно мања од 15% првобитне вредности уговора о јавној набавци радова и
-вредност измене мора да буде мања од 15.000.000 динара у случају уговора о јавној набавци добара или услуга, односно мања од 50.000.000 динара у случају уговора о јавној набавци радова.
Ограничење из става 1. овог члана односи се на укупну вредност свих измена, ако се уговор мења више пута.
Изменом уговора не може да се мења целокупна природа уговора, односно предмета јавне набавке.

Сходна примена Члан 81.
Одредбе чланова овог Правилника које се односе на измене уговора сходно се примењују и на измене оквирног споразума.

Раскид уговора Члан 82.
Установа, као Наручилац, раскинуће уговор о јавној набавци ако:
-настану околности које би за последицу имале битну измену уговора, што би захтевало спровођење новог поступка јавне набавке;
-је привредни субјект са којим је закључен уговор о јавној набавци у поступку јавне набавке због постојања основа за искључење привредног субјекта требало да буде искључен из поступка;
-уговор није требало да се додели узимајући у обзир озбиљну повреду обавеза из Уговора о функционисању Европске уније, Директиве 2014/24/ЕУ и Директиве 2014/25/ЕУ, која је утврђена пресудом Суда правде Европске уније, у складу са чланом 258. Уговора о функционисању Европске уније.


ПРАВНА ЗАШТИТА
Активна легитимација у поступку

Члан 83.

Захтев за заштиту права може да поднесе привредни субјект, кандидат, односно понуђач који је имао или има интерес за доделу одређеног уговора, односно оквирног споразума и који указује да је због поступања Установе, као Наручиoцa, противно одредбама овог закона оштећен или би могла да настане штета услед доделе уговора, односно оквирног споразума противно одредбама Закона о јавним набавкама (у даљем тексту: подносилац захтева).
Захтев за заштиту права у јавном интересу подноси Канцеларија за јавне набавке, Државна ревизорска институција и надлежно правобранилаштво, када у вршењу својих овлашћења сазнају за неправилности у поступцима јавних набавки.

Начин подношења захтева за заштиту права Члан 84.
Захтев за заштиту права подноси се електронским путем преко Портала јавних набавки истовремено Установи, као Наручиоцу и Републичкој комисији, односно у писаном облику, непосредном предајом или препорученом поштом, у ком случају је подносилац захтева дужан да копију захтева достави Републичкој комисији.

Рок за подношењe захтева за заштиту права Члан 85.
Захтев за заштиту права може да се поднесе у току целог поступка јавне набавке, осим ако Законом о јавним набавкама није другачије одређено, а најкасније у року од десет дана од дана објављивања на Порталу јавних набавки одлуке Установе, као Наручиоца, којом се окончава поступак јавне набавке у складу са Законом.
Захтев за заштиту права којим се оспоравају радње Установе, као Наручиоца у вези са одређивањем врсте поступка, садржином јавног позива и конкурсном документацијом сматраће се благовременим ако је примљен од стране Установе, као Наручиоца најкасније три дана пре истека рока за подношење понуда, односно пријава, без обзира на начин достављања.
Захтев за заштиту права којим се оспоравају радње Установе, као Наручиоца предузете након истека рока за подношење понуда или пријава подноси се у року од десет дана од дана објављивања одлуке Установе, као Наручиоца на Порталу јавних набавки, односно од дана пријема одлуке у случајевима када објављивање на Порталу јавних набавки није предвиђено Законом.
У случају преговарачког поступка без објављивања јавног позива, захтев за заштиту права којим се оспоравају радње Установе, као Наручиоца у вези са одређивањем врсте поступка, садржином обавештења о спровођењу преговарачког поступка, позива за подношење понуда и конкурсном документацијом сматраће се благовременим ако је примљен од стране наручиоца најкасније десет дана од дана објављивања обавештења о спровођењу преговарачког поступка, односно пријема конкурсне документације, измена и допуна конкурсне документације.
Након истека рока за подношење захтева за заштиту права, подносилац захтева не може да допуни захтев изношењем разлога у вези са радњама које су предмет оспоравања у поднетом захтеву или оспоравањем других радњи Установе, као Наручиоца са којима је био или могао да буде упознат пре истека рока за подношење захтева за заштиту права из ст. 2 - 4. овог члана, а које није истакао у поднетом захтеву.
Захтевом за заштиту права не могу да се оспоравају радње Установе, као Наручиоца предузете у поступку јавне набавке ако су подносиоцу захтева били или могли бити познати разлози за његово подношење пре истека рока за подношење захтева из ст. 2 - 4. овог члана, а подносилац захтева га није поднео пре истека тог рока.
Ако је у истом поступку јавне набавке поново поднет захтев за заштиту права од стране истог подносиоца захтева, у том захтеву не могу да се оспоравају радње Установе, као Наручиоца, за које је подносилац захтева знао или могао да зна приликом подношења претходног захтева.
Наручилац објављује обавештење о поднетом захтеву за заштиту права на Порталу јавних набавки најкасније наредног дана од дана пријема захтева за заштиту права.
Захтев за заштиту права којим се оспорава законитост доделе уговора применом одредаба чл. 11 - 21. Закона о јавним набавкама сматраће се благовременим ако је поднет у року од десет дана од дана објављивања обавештења за добровољну претходну транспарентност из члана 109. став 5. Закона, уколико је Установа као Наручилац, наведено обавештење објавила.
Подносилац захтева који је пропустио да поднесе захтев за заштиту права у складу са претходним ставом, нема право да поднесе захтев за заштиту права након објављивања обавештења о додели уговора, уколико Установа, као Наручилац, наведено обавештење објави.
Уколико је Установа, као Наручилац, објавила само обавештење о додели уговора, за уговоре закључене применом одредаба чл. 11 - 21. Закона о јавним набавкама, захтев за заштиту права којим се оспорава законитост закључења таквог уговора сматраће се благовременим ако је поднет најкасније у року од 30 дана од дана објављивања обавештења о додели уговора.
Захтев за заштиту права којим се оспорава законитост уговора који је закључен без претходно спроведеног поступка јавне набавке сматраће се благовременим ако је поднет у року од 60 дана од дана сазнања за такав уговор, а најкасније у року од шест месеци од дана закључења уговора.


Последице поднетог захтева за заштиту права и привремене мере

Члан 86.

Подношење захтева за заштиту права задржава наставак поступка јавне набавке од стране Установе, као Наручиоца, до окончања поступка заштите права, осим у случају преговарачког поступка из члана 61. став 1. тачка 2) Закона о јавним набавкама.
Републичка комисија, на образложени предлог Установе, као Наручиоца, може да јој дозволи да настави спровођење поступка јавне набавке пре окончања поступка заштите права уколико докаже или учини вероватним постојање разлога који се односе на могућност настанка штете која је несразмерно већа од вредности предмета јавне набавке, заштиту јавног интереса, могуће угрожавање живота, здравља људи, животне средине или друге озбиљне опасности.

Садржина захтева за заштиту права

Члан 87.
Захтев за заштиту права садржи:
-назив и адресу подносиоца захтева и лице за контакт;
-назив и адресу наручиоца;
-податке о јавној набавци која је предмет захтева, односно о одлуци наручиоца;
-чињенице и доказе о повредама прописа из члана 204. став 1. овог закона;
-потпис подносиоца.
Уколико подносилац захтева радње у поступку предузима преко пуномоћника, уз захтев за заштиту права доставља овлашћење за заступање у поступку заштите права.
Приликом подношења захтева за заштиту права, подносилац                          захтева је дужан да достави доказ о уплати таксе из члана 225. Закона о јавним набавкама.  
Доказ из претходног става је сваки документ из кога може да се утврди да је трансакција извршена на одговарајући износ из члана 225. Закона и да се односи на предметни захтев за заштиту права.


 

Претходни поступак

Члан 88.

Установа, као Наручилац, копију захтева за заштиту права без одлагања доставља изабраном понуђачу, који може да достави своје мишљење у вези са поднетим захтевом, а које мора да буде примљено код Установе најкасније у року од два радна дана од дана када је изабрани понуђач примио копију захтева.
По пријему захтева за заштиту права Комисија за јавну набавку Установе, као Наручиоца, утврђује:
-да ли је уз захтев за заштиту права достављен доказ да је уплаћена такса у складу са чланом 225. Закона о јавним набавкама;
-да ли је захтев за заштиту права поднет у року;
-да ли подносилац захтева има активну легитимацију;
-да ли захтев за заштиту права има садржину из члана 217. став 1. Закона.
Ако захтев за заштиту права нема садржину из члана 217. став 1. Закона тако да је услед тога онемогућено даље поступање, Комисија за јавну набавку Установе, као Наручиоца, ће без одлагања да позове подносиоца захтева да захтев за заштиту права допуни у року од три радна дана, којом приликом ће подносиоцу захтева да укаже на који начин је дужан да поступи да би отклонио утврђене недостатке и које су последице пропуштања.
Ако уз поднети захтев за заштиту права није достављен доказ да је уплаћена такса из члана 225. Закона, Комисија за јавну набавку Установе, као Наручиоца, ће такав захтев да одбаци решењем без претходног позивања подносиоца захтева да допуни захтев.
Комисија за јавну набавку Установе, као Наручиоца, ће захтев за заштиту права да                   одбаци решењем ако је поднет од стране лица које нема активну легитимацију или је поднет неблаговремено, као и ако подносилац захтева не поступи у року из става 2. овог члана, односно ако не допуни захтев за заштиту права у складу са позивом за допуну.
Ако у садржини поднетог захтева за заштиту права који је у име подносиоца захтева поднео пуномоћник из реда адвоката постоје недостаци који онемогућавају даље поступање, Комисија за јавну набавку Установе, као Наручиоца, ће такав захтев да одбаци решењем без претходног позивања подносиоца захтева да допуни захтев.
Решење из става 4 - 6. овог члана Установа, као Наручилац, доставља подносиоцу захтева и Републичкој комисији у року од три дана од дана доношења.
Против решења из става 4 - 6. овог члана подносилац захтева може у року од три дана од дана пријема решења да поднесе жалбу Републичкој комисији.


 

Поступање наручиоца после претходне провере захтева за заштиту права Члан 89.
Установа, као Наручилац, ће у року од пет радних дана од дана пријема процесно уредног захтева за заштиту права:
-ако сматра да су наводи основани, да донесе решење којим усваја захтев за заштиту права и делимично поништава поступак јавне набавке, у којем ће да се изјасни на све наводе захтева за заштиту права, а које доставља подносиоцу захтева, понуђачима и Републичкој комисији у року од три дана од дана доношења или
-ако сматра да основаност навода може да има за последицу поништење поступка јавне набавке у целини или ако сматра да наводи нису основани, да достави Републичкој комисији одговор у којем ће да се изјасни на све наводе захтева за заштиту права и комплетну документацију из поступка јавне набавке, ради одлучивања о захтеву за заштиту права, а примерак одговора да достави подносиоцу захтева.
Подносилац захтева може да достави Републичкој комисији и Установи, као Наручиоцу, своје мишљење у вези са његовим одговором из алинеје 2. претходног става, у року од два радна дана од дана пријема одговора.
Ако решењем из алинеје 1. претходног става, Установа, као Наручилац, није оценила као основане све наводе захтева за заштиту права, подносилац захтева у року од два радна дана од дана пријема решења може да поднесе Републичкој комисији писано изјашњење о наставку поступка пред Републичком комисијом која ће да одлучује у складу са чланом
226. Закона о јавним набавкама, о чему истовремено обавештава Установу достављањем копије изјашњења.
Ако Установа, као Наручилац, не поступи на начин предвиђен ставом 1. овог члана, подносилац захтева може у року од 20 радних дана од дана подношења захтева за заштиту права да поднесе Републичкој комисији писано изјашњење о наставку поступка пред Републичком комисијом, о чему истовремено обавештава Установу, достављањем копије изјашњења.
Након пријема копије изјашњења из ст. 3. и 4. овог члана, Установа, као Наручилац, у року од три дана доставља Републичкој комисији комплетну документацију потребну за одлучивање о захтеву за заштиту права о којем ће се одлучивати у складу са чланом 226. Закона о јавним набавкама.

Ако подносилац захтева не достави изјашњење о наставку поступка пред Републичком комисијом из става 4. овог члана, сматраће се да поступак заштите права није ни започет.
После пријема писаног обавештења о одустанку од захтева за заштиту права пре предузимања радњи из става 1. овог члана, Установа, као Наручилац, ће решењем да обустави поступак заштите права.
Наручилац решење о обустави поступка заштите права доставља Републичкој комисији и подносиоцу захтева у року од  три дана од дана доношења.

 

Поступак пред Републичком комисијом Члан 90.
Поступак пред Републичком комисијом је детаљно регулисан члановима 221.-227. Закона о јавним набавкама.
Републичка комисија одлучује у границама процесно уредног захтева за заштиту права и дужна је да се изјасни и о повредама одредаба Закона о јавним набавкама за које подносилац захтева није могао да зна, а које су утицале на одлуку Установе, као Наручиоца, у поступку јавне набавке.
Републичка комисија може у целини да поништи поступак јавне набавке и уколико су у поступку заштите права, а у вези са наводима из захтева за заштиту права, утврђене повреде одредаба овог закона услед којих поступак не може да се оконча на законит начин.
Републичка комисија ће да изведе доказе за које оцени да су од утицаја за доношење правилне и законите одлуке о поднетом захтеву за заштиту права.
Републичка комисија решењем:
-усваја захтев за заштиту права као основан и у целини или делимично поништава поступак јавне набавке;
-одбија захтев за заштиту права као неоснован;
-одбацује захтев за заштиту права, у складу са одредбама Закона;
-обуставља поступак на основу пријема писаног обавештења о одустанку од захтева за заштиту права пре доношења одлуке;
-одбацује жалбу против одлуке Установе, као Наручиоца,у складу са одредбама Закона;
-усваја или одбија предлог из члана 216. ст. 2, 5. и 6. Закона о јавним набавкама;
-изриче новчане казне;
-поништава уговор;
-усваја жалбу као основану и поништава решење Установе, као Наручиоца;
-одбија жалбу као неосновану и потврђује решење Установе, као Наручиоца;
-обуставља поступак на основу пријема писаног обавештења о одустанку од жалбе, а пре доношења одлуке;
-одбацује писано изјашњење о наставку поступка пред Републичком комисијом, у складу са одредбама овог закона;
-одлучује о трошковима поступка заштите права.


 
Републичка комисија је дужна да образложи своју одлуку и може Установи, као Наручиоцу, да наложи предузимање одређених радњи у року који не може бити дужи од 25 дана у циљу правилног и законитог окончања поступка јавне набавке.
Републичка комисија је дужна да о захтеву за заштиту права одлучи решењем у року од 30 дана од дана пријема комплетне документације која је потребна за утврђивање чињеничног стања и одлучивање.
Рок из претходног става изузетно може да се продужи за 15 дана, о чему се уз образложење продужења рока, обавештавају подносилац захтева и Установа, као Наручилац.
О жалби против решења наручиоца Републичка комисија је дужна да одлучи у року од осам дана од дана пријема комплетне документације која је потребна за утврђивање чињеничног стања и одлучивање.
Републичка комисија ће донету одлуку да достави Установи, као Наручиоцу, подносиоцу захтева и изабраном понуђачу у року од десет дана од дана доношења.
Одлука Републичке комисије се након достављања странкама у поступку, објављује на интернет страници Републичке комисије и на Порталу јавних набавки.
Установа, као Наручилац, је дужна да обавести све учеснике у поступку о донетој одлуци Републичке комисије.

Судска заштита Члан 91.
Одлука Републичке комисије је коначна.
Против одлуке Републичке комисије не може да се изјави жалба.
Против одлуке Републичке комисије може да се покрене управни спор у року од 15 дана од дана достављања одлуке подносиоцу захтева.
Управни спор може да се покрене и када Републичка комисија није донела одлуку у роковима предвиђеним чланом 227. Закона о јавним набавкама.
Рок за покретање управног спора почиње да тече протеком рока за доношење одлуке из става 1. овог члана.
Покретање управног спора не одлаже извршење одлуке Републичке комисије.
Републичка комисија обавештава Установу, као Наручиоца, о покренутом управном спору.

ОВЛАШЋЕЊА И ОДГОВОРНОСТИ У ПОСТУПКУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Члан 92.

За законитост спровођења поступка јавне набавке, сачињавање предлога и доношење одлука, решења и других аката у поступку јавне набавке одговорни су: Директор Установе, Служба за јавне набавке и Комисија за јавну набавку.


 
Акте у поступку јавне набавке сачињава службеник за јавне набавке уз помоћ правника Установе, а Комисија за јавну набавку сачињава конкурсну документацију, записник о отварању понуда и извештај о стручној оцени понуда.
Предлагач набавке (покретач набавке) одређује:
-обликовање јавне  набавке по партијама,
-додатне услове за учешће у поступку јавне набавке и
-техничке спецификације предмета јавне набавке и одговоран је за исте.
Техничке спецификације, као обавезан део конкурсне документације Предлагач набавке (покретач набавке) одређује на начин који ћe омогућити задовољавање стварних потреба Установе, као Наручиоца и  истовремено   омогући   широком круry понуђача да поднесу одговарајуће понуде.
Критеријуме за доделу уговора и елементе критеријума, као и методологију за доделу пондера за сваки елемент критеријума, начин навођења, описивања и вредновања елемената критеријума у конкурсној документацији, утврђује комисија на предлог Предлагача набавке (покретача набавке) узимајући у обзир врсту, техничку сложеност, трајање, вредност јавне набавке и слично.
Комисија може извршити измене техничких спецификација, критеријума за доделу уговора, као и додатних услова, уз претходно прибављену сагласност Предлагача набавке (покретача набавке) и Директора Установе, односно   лица   које  он овласти. Сваки члан Комисије, односно Покретач набавке одговоран је за предлог услова, елемената критеријума и сл.
Утврђивање упоредивости понуђене цене са тржишном ценом врши комисија уз асистенцију Службе за набавке.
Модел уговора сачињава комисија самостално или уз стручну помоћ правника Установе.
У поступку заштите права поступа комисија за јавну набавку, која може захтевати стручну помоћ правника и стручних служби.
Ако је захтев за заштиту права уредан, благовремен и изјављен од стране лица које има активну легитимацију, Комисија за јавну набавку је дужна да на основу чињеничног стања, у име и за рачун наручиоца одлучи по поднетом захтеву, тако што са примљеним захтевом за заштиту права предузима радње на начин, у роковима и по поступку који је прописан Законом и у вези са истим сачини Извештај.
На основу Извештаја Комисије за јавну набавку Директор Установе или лице које он овласти, ћe:
-    решењем усвојити захтев за заштиту права;
-    доставити Републичкој комисији одговор у којем ћe се изјаснити на све наводе захтева за заштиту права и комплетну документацију из поступка јавне набавке, ради одлучивања о захтеву за заштиту права.
За поступање у роковима за закључење уговора, одговорна је Служба за набавке и Директор Установе.
 
Прикупљање података, сачињавање и достављање извештаја о јавним набавкама Канцеларији за јавне набавке и Државној ревизорској институцији врши Служба за јавне набавке, у складу са процедурама.

ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ

Члан 93.

У поступку јавне набавке неопходно је одредити услове за учешће у поступку, техничке спецификације и критеријуме за доделу уговора на начин који обезбеђује учешће што већег броја понуђача и подносилаца пријава и који не ствара дискриминацију међу понуђачима.
У преговарачком поступку без објављивања позива за подношење понуда, Установа, као Наручилац, је дужна да истовремено са слањем позива за подношење понуда, објави на Порталу јавних набавки и својој интернет страници, обавештење о покретању поступка које садржи податке из Прилога 3Е Закона и конкурсну документацију.
Неопходно је обезбедити да уговорена цена не буде већа од упоредиве тржишне цене, као и са дужном пажњом проверавати квалитет предмета јавне набавке.
У овом поступку, Установа, као Наручилац, је дужна да увек када је то могуће, обезбеди конкуренцију, позивањем више лица да учествују у поступку и да обезбеди да уговорена цена не буде већа од упоредиве тржишне цене као и да са дужном пажњом проверава квалитет предмета јавне набавке.

ПОСТУПАЊЕ У ЦИЉУ ЗАШТИТЕ ПОДАТАКА И ОДРЕЂИВАЊЕ ПОВЕРЉИВОСТИ

Члан 94.

Сектор у којем се спроводе набавке, чланови Комисије, као и сви запослени који су имали увид у податке о понуђачима садржане у понуди које је као поверљиве, у складу са Законом, понуђач означио у понуди, дужни су да чувају као поверљиве и одбију давање информације која би значила повреду поверљивости података добијених у понуди.
Не сматрају се поверљивим докази о испуњености обавезних услова, цена и други подаци из понуде који су од значаја за примену елемената критеријума и рангирање понуде.
Делови понуда достављени Наручиоцу, пријаве, планови, конкурс за дизајн и сва остала документација из сваке фазе поступка набавке, чува се у Сектору у којем се спроводе набавке, у складу са Процедурама, који је дужан да предузме све мере у циљу заштите података у складу са законом.
Свим лицима која учествују у спровођењу поступка јавне набавке, односно у припреми конкурсне документације за јавну набавку или појединих њених делова, забрањено је да трећим лицима саопштавају било које незваничне податке у вези са јавном набавком.

Члан 95.

У конкурсној документацији може се захтевати   заштита   поверљивости   података који се понуђачима стављају на располагање, укључујуhи и њихове подизвођаче.
 
Преузимање конкурсне документације може се условити потписивањем изјаве или споразума о чувању поверљивих података уколико   ти   подаци   представљају пословну тајну у смислу закона којим се уређује заштита пословне тајне или представљају тајне податке у смислу закона којим се уређује тајност података.
Сектор у којем се спроводе набавке, за сваку конкретну набавку приликом достављања члановима Комисије Решења о именовању комисије, доставља и информацију о поверљивим подацима.
Комисија је дужна да поступа са поверљивим подацима у складу са Законом.

ЕВИДЕНТИРАЊЕ РАДЊИ И АКАТА, ЧУВАЊЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У ВЕЗИ СА ЈАВНОМ НАБАВКОМ И ВОЂЕЊЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ О
ЗАКЉУЧЕНИМ УГОВОРИМА

Члан 96.

Установа је дужна да евидентира све радње и акте током планирања, спровођења поступка и извршења јавне набавке и набавке, да чува сву документацију у вези са јавном набавком и набавком у складу са прописима најмање десет година од истека уговореног рока, односно пет година од доношења одлуке о обустави поступка и да води евиденцију о  свим закљученим уговорима о јавним набавкама и добављачима.
Служба за набавке је дужна да прикупља и евидентира податке о поступцима јавних набавки и закљученим уговорима о јавним набавкама и набавкама, као и да Канцеларији за јавне набавке доставља годишњи извештај, у складу са Законом.
Служба за набавке води евиденцију свих закључених уговора о јавним набавкама и евиденцију понуђача, у електронској форми, у складу са Процедурама.
Након извршења уговора о јавној набавци ОЈ која прати реализацију уговора, сву документацију архивира и чува у складу са прописима који уређују област документарне грађе и архива, најмање 5 година од истека уговореног рока за извршење појединачног уговора о јавној набавци.

НАБАВКЕ НА КОЈЕ СЕ ЗАКОН НЕ ПРИМЕЊУЈЕ

Члан 97.

Набавке на које се Закон не примењује су набавке чија је процењена вредност на годишењем нивоу испод лимита за јавну набавку који је одређен Законом о јавним набавкама.
Набавке на које се Закон не примењује планирају се у финансијском плану Наручиоца и/или Плану набавки на који се Закон не примењује.
Набавке на које се Закон не примењује спроводи Службеник за јавне набавке. Запослени задужен да спроводи набавку, мора да има прецизну техничку спецификацију добара, услуга или радова који се набављају, све додатне услове и да има информацију о расположивим средствима за ту набавку. Критеријум за избор најповољније понуде је „економски најповољнија понуда – елемент критеријума – цена“ (најнижа понуђена цена без пореза).
 
За реализацију набавке неопходно је да се изврши провера тржишних цена. Тржишне цене морају се проверити код најмање три понуђача.
У специфичним случајевима где је тржиште предмета набавке ограничено на мањи број понуђача, те је у тим околностима немогуће обезбедити три понуде, провера тржишних цена се може извршити сакупљањем две понуде.
Провера тржишних цена може се извршити на један од следећих начина:
-телефоном
-путем интернета
-сакупљањем понуда
-комбинацијом наведених начина.

Уколико се провера тржишних цена врши путем сакупљања понуда, провера тржишних цена врши се на следећи начин:
-Лице задужено за обављање послова набавке сачињава позив за достављање понуда (упит) на ком ће понуђачи дати своју понуду. Упит треба да садржи назив предмета набавке, опис предмета набавке (техничке карактеристике), услове плаћања, рок испоруке, гарантни рок (у зависности од предмета набавке), рок за доставање понуда, начин достављања понуда и друге услове који су битни у зависности од предмета набавке, које је лице задужено за тех.спецификацију и услове доставило.
Сачињен упит заводи се под деловодним бројем и доставља тројици понуђача (уколико је то могуће), које је предложило лице које је радило техничку спецификацију, поштом, е- маилом, непосредно или путем факса. 
Понуђачи понуде могу доставити писмено, непосредно предајом у пријемну канцеларију наручиоца, путем е-маила и факса.
Свака понуда која је приспела до истека рока за достављање понуда заводи се у деловодну књигу, евидентира се број  понуде, датум и час пријема понуде.
Након прегледа понуда службеник за јавне набавке у сарадњи са правником Установе сачињава предлог уговора о набавци који се доставља на потпис Директору Установе.
Сва документација о спроведеном поступку набавке чува се у Сектору у којем се спроводе набавке.
Одредбе овог Правилника које се односе на праћење и извршење уговора о јавној набавци, критеријуме, правила и начин провере квалитета испоручених добара, пружених услуга и извршених радова, правила за потписивање докумената о пријему добара, услуга или радова, правила о поступању у случају рекламација у вези са извршењем уговора, правила примања и оверавања рачуна и других докумената за плаћање, које се односе на јавне набавке, сходно се примењују и на набавке на које се закон не примењује.

КОНТРОЛА ЈАВНИХ НАБАВКИ

Члан 98.
Контролу јавних набавки и набавки на које се Закон не примењује врши Директор Установе.
У случајевима да укупна вредност јавних набавки на годишњем нивоу прелази милијарду динара, Установа је у обавези да образује посебну службу која ће спроводити контролу планирања, спровођења поступка и извршења јавних набавки.
Директор Установе у складу са својим овлашћењима решењем именује лица која ће бити задужена за контролу. Лица која су именована у комисији која ће обавити контролу не смеју бити лица која су учествовала у поступку јавних набавки.

 

Члан 99.

Контрола јавних набавки обухвата контролу мера, радњи и аката Установе, као Наручиоца у поступку планирања, спровођења поступка и извршења уговора о јавној набавци, а посебно целисходност планирања конкретне јавне набавке са становишта потреба и делатности наручиоца, критеријуме за сачињавање техничке спецификације, начин испитивања тржишта, оправданост критеријума за доделу уговора, извршење уговора, квалитет испоручених добара и пружених услуга, односно изведених радова, стање залиха и начин коришћења добара и услуга.

Члан 100.

Контрола јавних набавки (у даљем тексту контрола) уколико вредност јавне набавке износи преко милијарду динара на годишњем нивоу, Установе, као Наручиоца је дужна да, поред организовања посебне службе за контролу јавне набавке, донесе и годишњи план контроле јавне набавке.
Предмет контроле се одређује на основу: вредности поступка, предмета набавке, процене ризика, учесталости набавке и осталих критеријума.
План контроле се доставља органу који врши надзор над пословањем Установе, као Наручиоца.
Измена плана контроле се врши на начин и по поступку за доношење плана контроле јавних набавки.

Члан 101.

Свака појединачна контрола обавља се на основу припремљеног плана који детаљно описује предмет, циљеве, трајање, расподелу ресурса и обим провере.
Контрола може бити редовна и ванредна.
Редовна контрола је она која је предвиђена у Плану контроле.
Ванредна контрола је она која није предвиђена у Плану контроле, а која се спроводи, уколико постоје сазнања која указују на евентуалне слабости/пропусте у поступку планирања, спровођења или извршења набавки.
Ванредна контрола се спроводи по поступку за спровођење редовних контрола.
Контрола се може вршити у току и након планирања набавки, спровођења поступка јавне набавке и извршења уговора о јавној набавци.
Вршење контроле не задржава поступак планирања, спровођења или извршења набавки. 

Субјекти контроле Члан 102.
Субјект контроле су сва лица и организационе јединице које су учествовале у поступку планирања набавки, поступку јавних набавки, поступку извршења уговора и реализације средстава обезбеђења, као и сва лица која су учествовала у набавкама на које се Закон не примењује и која су пружала стручну помоћ.
Спровођење поступка контроле

Члан 103.
Лица задужена за контролу обавештавају субјекта контроле о основу за вршење контроле, врсти контроле, предмету контроле, оквирном временском периоду контроле и лицима која врше контролу.
Одговорна лица субјекта контроле, након примљеног обавештења о контроли, у обавези су да припреме сву потребну документацију и исту доставе контроли у року који је одређен у обавештењу ради што делотворнијег и бржег обављања контроле.
Комуникација у току вршења контроле се обавља писаним путем.

Члан 104.

О спроведеној контроли сачињава се Нацрт извештаја који се доставља субјекту контроле на изјашњење.
Нацрт извештаја може садржати препоруке којима се предлаже унапређење постојећег начина рада и поступања субјекта контроле, односно отклањање неправилности, грешака или недостатака који су уочени у поступку контроле.

Члан 105.

Извештај о спроведеној контроли садржи:
-циљ контроле;
-предмет контроле;
-време почетка и завршетка контроле;
-име лица које је вршило контролу;
-списак документације над којом је остварен увид током контроле;
-налаз, закључак, препоруке и предлог мера;
-потпис лица које/а су вршила контролу и потпис лица које је руководило контролом; препоруке које се односе на:
-    унапређење поступка јавних набавки код наручиоца;
-    отклањање утврђених неправилности;
-    спречавање ризика корупције у вези са поступком јавне набавке;
-    предузимање мера на основу резултата спроведене контроле.

 

Члан 106.

Служба контроле сачињава годишњи извештај о раду који подноси Директру Установе, као Наручиоца и органу који врши надзор над пословањем Установе, као Наручиоца, најкасније до 31. децембра текуће године.
Годишњи извештај о раду између осталог садржи обављене контроле и евентуална ограничења и друге разлоге неиспуњења плана, главне закључке у вези функционисања система јавних набавки и система контрола, као и дате препоруке у циљу унапређења поступка јавних набавки код наручиоца.

ПРАЋЕЊЕ ИЗВРШЕЊА УГОВОРА О ЈАВНОЈ НАБАВЦИ И НАБАВЦИ

Члан 107.
По закључењу уговора о јавној набавци примерак се доставља без одлагања:
-    Служби за набавке;
-    Сектору финансијско-рачуноводствених послова који је задужен за праћење извршења конкретног уговора ;
-    другим организационим јединицама које су укључене у праћење извршења уговора, које су корисници испоручених добара, пружених услуга или изведених радова или на чије ће активности утицати извршење уговора.

Члан 108.
Сектор финансијско-рачуноводствених послова је задужен за праћење извршења уговора.
Исти сачињава извештај о извршењу уговора, који нарочито садржи: опис тока извршења уговора, укупну реализовану вредност уговора, уочене проблеме током извршења уговора, евентуалне предлоге за побољшање и слично.

УСАВРШАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ КОЈИ
ОБАВЉАЈУ ПОСЛОВЕ ЈАВНИХ НАБАВКИ

Члан 109.

Установа, као Наручилац, ће омогућити оспособљавање за обављање послова јавних набавки и полагање испита за службеника за јавне набавке, као и континуирано стручно усавршавање запослених који обављају послове јавних набавки и набавки, односно послове у вези са планирањем набавки, спровођењем поступка и извршењем уговора.

Програм усавршавања запослених који обављају послове јавних набавки сачиниће организациона јединица у чијем су делокругу послови људских ресурса.


 


КРИТЕРИЈУМИ, ПРАВИЛА И НАЧИН ПРОВЕРЕ КВАНТИТЕТА И КВАЛИТЕТА ИСПОРУЧЕНИХ ДОБАРА, ПРУЖЕНИХ УСЛУГА ИЛИ ИЗВЕДЕНИХ РАДОВА

Члан 110.

Комисија или лице задужено за квантитативни и квалитативни   пријем   добара, услуга или радова, проверава на начин како је то одређено уговором:
-    да ли количина испоручених добара, пружених услуга или изведених радова одговара уговореном о чему сачињава Записник о квантитативном пријему добара, услуга или радова који потписују овлашћени представници уговорних страна, чиме потврђују да је примљена количина и врста добара која је констатована у том записнику;
-    да ли врста и квалитет испоручених добара, пружених услуга или изведених радова одговарају уговореним, односно да ли су у свему у складу са захтеваним техничким спецификацијама и понудом о чему сачињава Записник квалитативном пријему добара, услуга или радова, који потписују овлашћени представници уговорних страна, чиме се потврђује да испоручена добра, услуге или радови у свему одговарају уговореним.
Поступање у случају рекламација у вези са извршењем уговора Члан 111.
Уколико се у поступку примопредаје добара, услуга или радова утврди да количина или квалитет испоруке не одговара уговореном, овлашћено лице за извршење уговора сачињава и потписује рекламациони записник, у коме се наводи у чему испорука није у складу са уговореним, који се доставља председнику комисије за контролу квалитета и извештава директор Установе који предузима конкретне мере.
Поступање по рекламацији уређује се уговором о јавној набавци, законом којим се уређују облигациони односи и другим прописима који уређују ову област.
Поступање у случају потребе за отклањањем грешака у гарантном року Члан 112.
Овлашћено лице или организациона јединица која је задужена за праћење извршења уговора о јавној набавци, у случају потребе за отклањањем грешака у гарантном року, о томе обавештава другу уговорну страну.
Уколико друга уговорна страна не отклони грешке у гарантном року у складу са уговором,            ОЈ која прати извршење уговора у сарадњи са правником Установе проверава испуњеност услова за реализацију уговореног средства финансијског обезбеђења за отклањање грешака у гарантном року и, уколико су за то испуњени услови, писаним путем обавештава и доставља потребну документацију у Сектор финансијско-рачуноводствених послова, који реализује средство обезбеђења за отклањање грешака у гарантном року.
Сектор финансијско-рачуноводствених послова одмах након реализације уговорених средстава финансијског обезбеђења о томе обавештава Службу за јавне набавке. 
Пријем и оверавање рачуна и других докумената за плаћање Члан 113.
Рачуни и друга документа за плаћање примају се у складу са општим актима и истог дана се достављају Сектору финансијско-рачуноводствених послова где се рачун обрађује.


Правила поступка реализације уговорених средстава финансијског обезбеђења

Члан 114.
Сектор финансијско-рачуноводствених послова чува средства финансијског обезбеђења у посебном регистратору и прати рокове важења достављених средстава финансијског обезбеђења. 
У случају када утврди разлоге за реализацију уговорених средстава финансијског обезбеђења, ОЈ у чијем је делокруry праћење извршења уrовора о јавној набавци, о томе без одлаrања обавештава Службу за набавке, уз достављање потребних образложења и доказа, у складу са Процедуром за праћење и активирање реализације уговора.
Уколико су Уговором или Оквирним споразумом предвиђена средства финансијског обезбеђења, Уговор или Оквирни споразум ступа на снагу тек оног момента када друга уговорна страна достави иста, што мора да се наведе у моделу Уговора.
Средства финансијског обезбеђења, могу бити Банкарска гаранција, Меница, Депозит или Залога за: озбиљност понуде, добро извршење посла, отклањање недостатака у гарантном року, односно авансна, као и друга средства финансијског обезбеђења, у складу са Законом.
ОЈ која прати извршење уговора, проверава испуњеност услова за реализацију уговорених средстава финансијског обезбеђења, и уколико су за то испуњени услови, обавештава и доставља потребну документацију у Сектор финансијско-рачуноводствених послова, који врши реализацију уговорених средстава финансијског обезбеђења у складу са важећим прописима, а који тада:
-    одмах након реализације уговорених средстава финансијског обезђеђења о томе обавештава Службу за набавке;
-    води евиденцију реализованих уговорених средстава финансијског обезбеђења, о чему сачињава годишњи извештај који доставља Директору Установе.
Правила поступања у вези са изменом уговора Члан 115.
ОЈ у чијем је делокругу праћење извршења уговора о јавној набавци, у случају потребе за изменом уговора о јавној набавци, о томе обавештава Службу за набавке.
 
Уколико друга уговорна страна захтева измену уговора о јавној набавци, организациона целина у чијем је делокругу праћење извршења уговора о јавној набавци овај захтев заједно са својим мишљењем о потреби и оправданости захтеваних измена, доставља Служби за набавке.
Служба за набавке проверава да ли су испуњени законом прописани услови за измену уговора о јавној набавци.
Уколико су испуњени Законом прописани услови за измену уговора о јавној набавци, уз претходно прибављање сагласности од директора Установе, као Наручиоца, Служба за набавке израђује предлоr Одлуке о измени уговора која садржи податке у складу са Прилогом ЗЛ Закона и предлог анекса уговора, које доставља на потпис овлашћеном лицу.
Служба за набавке у року од 3 дана од дана доношења одлуку објављује на Порталу јавних набавки и доставља извештај Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији.
ЗАВРШНА ОДРЕДБА
Члан 116.
Овај Правилник ступа на снагу у року од осам дана од дана објављивања на огласној табли Установе.

У Чајетини, 12.04.2022. године.

                                
                                   Председник Управног одбора

      Драгољуб Новаковић