НБС повећала референтну каматну стопу на 6,25 одсто

nbs

Народна банка Србије одлучила је да повећа референтну каматну стопу са шест на 6,25 одсто иако су пре мање од месец дана челници НБС поручивали да за сада нема потребе за даљим подизањем камате.

Такође, повећање кључне каматне стопе долази само дан након обећања председника Србије Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић да ће бити исплаћено по 10.000 динара млађима од 16 година, као и да ће од октобра бити повећане пензије, а од септембра плате у просвети и здравству.

„При доношењу овакве одлуке Извршни одбор је проценио да је још увек потребно наставити са умереним заоштравањем монетарних услова како не би дошло до раста инфлационих очекивања и како би се осигурало да се инфлација нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља у хоризонту пројекције.

Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе“, оценила је Народна банка Србије у саопштењу додајући да је стабилност курса ограничила преливање раста увозних цена на домаће.

У НБС наводе да инфлаторни притисци на глобалном нивоу и даље изазивају забринутост иако су светске цене енергената, пре свега електричне енергије и гаса, али и других примарних производа, смањене, а показатељи који указују на застоје у глобалним ланцима снабдевања и контејнерске транспортне трошкове готово у потпуности враћени на нивое пре пандемије.

„Инфлација постепено смањује у великом броју земаља, али су нивои на којима се налази и даље релативно високи. Притом, базна инфлација спорије опада од укупне у многим земљама, чему доприносе повишена инфлациона очекивања и фактори с тржишта рада, а пре свега даљи раст зарада, што указује на то да борба централних банака са инфлацијом још увек није завршена. О томе говори и чињеница да су водеће централне банке, Европска централна банка и Систем федералних резерви, поново у мају повећале своје референтне каматне стопе. То би требало да допринесе очекиваном даљем слабљењу глобалних инфлаторних притисака“, закључују у централној банци.

Међугодишња инфлација у априлу успорила је на 15,1 одсто, са 16,2 одсто у марту, пре свега услед успоравања годишњег раста цена хране. Базна инфлација, када се из укупне искључе цене хране и енергије, износила је 11,1 одсто.

НБС очекује даље опадање међугодишње инфлације, а недавно су пројектовали да ће у децембру инфлација износити седам до осам одсто.