Михољдан

Српска православна црква обележава данас празник светитеља и великог подвижника хришћанске вере Кирјака Отшелника, али је и у српском народу овај дан познат невезано за овог свеца - као Михољдан. Михољдан као празник вековима уназад обележавају на исти дан (12. октобра по Грегоријанском и новојулијанском календару а 29. септембра по старојулијанском), католици, православни и протестанти широм Европе. По томе је овај датум јединствен међу хришћанима разних конгрегација.

Свети Киријак рођен је у Коринту крајем четвртог века и за живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина. Читајући Свето писмо, врло рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим, где је ступио у манастир и добио почетна упутства о монашком животу. Боравио је у више манастира, посвећен хришћанској вери и борећи се против јереси. Предање каже да је био крупан и снажан човек, иако је цео живот провео у строгом посту. Пред крај живота боравио је у монашкој породици Светог Харитона, где су монаси јели једанпут дневно, и то по заласку сунца. Киријака су монаси поштовали као исцелитеља и утешитеља болесних и невољних. Поживео је 109 година и упокојио се 557. године у пустињи, где је провео старост и последње године живота.

Свети Кирјак је заштитник и слава многих српских домова. Слави се у Боки Которској као заштитник помораца, а у појединим српским селима одржавају се заветине и организују литије.

suma-u-jesen

Према народном веровању, тек после Михољдана наступа права јесен, иако она календарски већ увелико траје. Октобарски топли дани везани за овај народни и верски празник познати су као Михољско лето, али је оно изостало ове године.

Данашњи дан се назива и мишји дан. Верује се да ће мишеви и друге пољске животињице угинути на данашњи дан ако дотле у своја склоништа нису допремили храну за преко зиме. Сходно томе Михољдан се сматра и даном после којег треба полако почети са припремом зимнице. Још понечему данашњи дан није као други. За разлику од многих других црквених празника, када се "забрањује ово или оно", народ каже да на данашњи дан баш треба радити - али не у кући. Тај обичај потиче из времена када су се почетком октобра обављали последњи пољопривредни радови пред почетак зиме, тако да су све снаге биле упрте у те послове, а они кућански могу да сачекају и зимско време. Постоји и веровање да се на Михољдан не треба венчавати. И ово је веровање такође утемељено на томе да сватови не би могли да окупе госте јер су сви заузети другим пословима за припрему за зиму. Српски народ верује и да су рођени на овај дан посебно надарени и да ће имати много среће у животу.