Крстовдан

празник

Српска православна црква и верници 18. јануара обележавају Крстовдан – дан строгог поста који се слави уочи Богојављења. Овај празник многи Срби славе и као крсну славу.

Празник се везује за обележавање Богојављења, празника Крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану. Празнују се, заправо, два догађаја, у вези с Часним крстом – проналазак Часног крста на Голготи и повратак из Персије у Јерусалим.

Зимски Крстовдан претходи следећем великом празнику, Богојављењу, као и прекосутрашњем Светом Јовану – Јовањдану, који су у црквеном календару уписани црвеним словом. Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.

На Крсовдан се пости први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: “Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости”.

Како се верује у народу, који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године. У Срему се говорило да се овога дана ветрови крсте (тј. укрштају, дувају један другоме у сусрет), па који над‌јача. У дванаест дана, почињући од Божића, а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.

На Крстовдан се једу остаци бадњеданског пасуља и – спремане су пихтије. Али како је Крстовдан посни дан, то су их јели сутрадан, на Богојављење.

Како каже предање, у Богојављенској ноћи отвара се небо и верује се да се свака жеља може остварити. Тачно у поноћ треба погледати у небо и замислити жељу. У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива. Крстовдан према народним веровањима у Срба може дати назнаке каква ће бити година.

Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике. У календару СПЦ није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Крста, на којем је на Голготи разапет Христос.