Сваке године на друге Тројице у Јабланици је обичај да се обавља литија, или крстоноше. После свете литургије, из цркве брвнаре посвећене Св. Богородици, креће се према Горњој Јабланици, Диданима, Присаду, Брезовцу, Рајовићима, Јефтовићима, Радовићима, све док се пут не заокружи у месту одакле се пошло.
Крстоноше или литије, сеоски је празник који се одржава најчешће између Васкрса и Петровских поклада. У неким селима је овај празник спојен са сеоском славом. Крстоноше започињу окупљањем народа код цркве и формирањем литије са крстом, иконом и црквеним барјацима на челу. Литија обилази атар села, при чему се зауставља код записа и појединих раскршћа где свештеник очита молитве, па иде даље у круг све док се не врати до цркве. Сврха заветине, као и крстоноша, је да се село и усеви заштите од временских непогода и других несрећа, да се Бог умоли за добру летину.
Поред обреда везаних за ова два празника, некад су се под записом у селима без цркве венчавали младенци, крштавала деца, и обављали други црквени обреди. Главно богослужење за овај празник одржава се код главног записа, или у цркви након повратка литије. Током богослужења, свештеник и лице изабрано за домаћина литије изводе обред ломљења колача . Колач се окрене три пута слева на десно, а затим се преломи на две половине. Једна половина се преда свештенику, а друга особи која ће бити домаћин литије наредне године. Под главним записом се често приреди гозба за учеснике у литији.
Свештеник Мирослав Неђић, доброселички парох, каже да су током шездесетих година овај обичај био прекинут, али је поново обновљен. Око 40 душа јуче је учествовало у крстоношама, идући пешице, или на коњима, моторима, тракторима, аутомобилима, обилазећи јабланичке цркве или записе, делећи радост заједничке молитве и вере.
