Кроз дуално образовање прошло 13.000 ђака, брже се запошљавају од осталих 31 јула, 20230

u

У протеклих 10 година, колико се дуално образовање примењује у Србији, кроз овај модел прошло је око 13.000 ученика а ђаци који прођу овај вид учења где теоријска знања стичу у школи, а практична знања и вештине код послодавца, брже се запошљавају од других, изјавила је руководилац Службе за дуално образовање и образовне политике Привредне коморе Србије (ПКС) Александра Милићевић.

Она је за Тањуг навела да је са почетна три профила, модел нарастао на садашња 73, од којих је највећи број из области машинства, електротехнике, које и ученици најрадије уписују, а и привреда исказује највеће интересовање за њима.

„То су углавном образовни профили попут бравара, заваривача, који су годинама уназад дефицитарни на нашем тржишту рада, затим техничари за компјутерско управљање ЦНЦ машина, техничари мехатронике, оператери машинске обраде резањем. Са изразитим развојем туризма у нашој земљи последњих година, све је већа потражња привреде за профилима из области туризма и угоститељства, као што су конобари, кувари, хотелијерско-ресторатерски техничари“, истакла је Милићевић.

И за следећу школску годину, за коју су два уписна круга завршена, трећи ће бити крајем августа, највеће интересовање је било за машинске и електро профиле, оне из области туризма а према речима саговорнице Тањуга, у Београду се доста ученика определило за саобраћајна занимања, попут техничара за логистику, шпедицију, друмски саобраћај.

Милићевић је истакла да су ученици ове године показали већу заинтересованост за упис профила из области текстилства, те се добар део ђака, њих нешто више од 10 одсто, определио за стицање практичних знања и вештина за профиле попут модног кројача, техничара моделара одеће и индустријског кројача.

Конкурсом за упис је понуђено 3.700 места за ученике по дуалном моделу, а у прва два круга је попуњено око 85 одсто места.

Кроз дуално образовање до сада је успостављена сарадња са близу 850 компанија, укључено је 165 средњих стручних школа из више од 60 градова и општина.

Увођење овог модела образовања је на захтев привреде, иницирала Привредна комора Србије, а због све већег недостатка квалификованог кадра на тржишту рада.

Процедура је таква да се заинтересовани послодавци пријављују Привредној комори и исказују своје потребе, а она их прослеђује Министарству просвете, које сваке године објављује конкурс за упис ученика у први разред средње школе.

Тако се осигурава да се школују кадрови који су привреди заиста потребни, а ученицима се омогућава да изаберу занимања за која ће лако наћи запослење након завршеног школовања.

„Подаци показују да око 75 одсто ученика који заврше школовање у дуалном моделу образовања остају да раде у струци за коју су се школовали а од тог броја 60 одсто остаје да ради у компанијама у којима су реализовали практичну наставу. То је показатељ да смо на правом путу и да треба да наставимо да даље развијамо овај вид образовања“, рекла је Милићевић.

Навела је још једну, важну улогу ПКС, а то је давање акредитација компанијама, јер оне морају да испуњавају услове везане за програме наставе и учења, али и линенцираних инструктора као и безбедности на раду.

Привредна комора ради и на томе да се списак образовних профила сваке године иновира, како би листа профила била атрактивнија и за послодавце и за ученике.

За ученике је свакако привлачно и то што добијају новчану накнаду за време проведено на учењу кроз рад, а послодавци им обезбеђују и потребну опрему и средства за рад, осигурање за случај повреде на раду, топли оброк и покривају трошкове превоза.

Десетогодишње искуство у реализацији модела дуалног образовања показало је и шта је неопходно мењати у њему а те промене садржане су у Предлогу измена и допуна Закона о дуалном образовању које се налазе у скупштинској процедури.

„Суштина измена јесте промена процедуре акредитација компанија“, навела је Александра Милићевић.

Додала је да је предвидено и формирање алијанси послодаваца ради што већег остварења плана и програма наставе и учења, јер се показало да оно што образовни систем и профил захтева није увек у корелацији са оним што послодавац може да испуни.