Кошаркаш Златибора Алекса Николић током паузе до почетка кошаркашке Суперлиге у априлу осим тренинга време проводи гледајући утакмице завршног турнира колеџ шамионата у Америци, где је и сам наступао.
Док у Србији траје неприродна такмичарска пауза, са друге стране Атлантика се одиграва једно од најузбудљивијих кошаркашких такмичења, са којим је спона Николић, овосезонско појачање чајетинског тима. Играч који може да покрије више позиција добро се уклопио у екипу Златибора и просечно бележи 11,1 поен, 6,3 асистенције и 5,6 скокова на 11 утакмица у Кошаркашкој лиги Србије:
"Презадовољан сам, много је боље него што сам очекивао, што се тиче услова. Што се тиче КЛСа, мислим да је Златибор међу топ три клуба по условима. Саиграчи су ме прихватили феноменално, невероватно брзо сам се адаптирао. То је довело до неких добрих резултата у завршници сезоне и да завршимо на петом месту КЛС лиге."
Пре него што га је кошаркашки пут довео на Златибор преко Спартака из Санкт Петербурга, Илирије и ФМП-а, Алекса Николић је стасавао у Америци. Двадесетчетворогодишњи Панчевац је током играња у Другој српској лиги примећен од стране менаџера који га је препоручио универзитету Маршал. Сарадња је на обострано задовољство трајала од 2014. до 2017. и Николић је био део система НЦАА – националног спортског универзитетског такмичења у Америци.
"Отишао сам тамо тотално неплански. Играо сам Другу српску лигу у Панчеву и игром случаја видео ме један менаџер који је имао везе у Америци, и свидело му се како играм. Он је послао мој снимак тамо, и њима се свидело. Они су дошли, видели ме и тако је дошло до сарадње са Универзитетом Маршал. За мене је то било феноменално, знао сам да ћу имати простора већ у првој години да играм. Тренирао ме Ден Дантони, брат Мајка Дантонија са вишегодишњим НБА искуством. Услови су невероватно, невероватно добри и то ме заиста привукло да без размишљања прихватим ту понуду. Временом сам се адапитрао, тако да је мој боравак тамо био пун погодак."
Универзитет Маршал се налази у Западној Вирџинији, на источној обали Америке. Нажалост, најпознатији је по трагедији у којој су сви чланови фудбалског тима погинули у саобраћајној несрећи. За Николића је било потребно време да се навикне на културу, храну и начин дружења. На Маршалу је стекао диплому из спортског менаџмента и маркетинга. Поред студенског живота, играчи са спортским стипендијама имају на располагању дворану, теретану и асистенте за додатне тренинге по вољи. Према речима бека Златибора, амерички колеџи имају боље услове него клубови у Европи, уз испланиране активности у кампусу.
"Ујутру се устаје око осам, пола девет и оде се у теретану. То траје до пола 10, 11. Некад су часови пре подне, некад поподне. Тренинг у току сезоне траје од два до око пола шест, и после тога вам је слободно време које може и да се искористи и за учење и за додатне тренинге. Студентски живот је конципиран као у средњој школи код нас. Иде се на часове, скупљају се бодови током целе године. Нема завршног испита као код нас, усмено, него имамо три теста. Искрено, студентски живот је прилично близу онога што видимо у филмовима, кућне журке су малтене као на филму. Нисам био члан ниједног братства, нисам толико далеко ишао,"
каже некадашњи члан Универзитетске репрезентације Србије о свом боравку у екипи чији су чланови раније били Хасан Вајтсајд и Џејсон Вилијамс. Током три године Николић је одиграо 59 утакмица за Маршал, уз тешку повреду која га је одвојила од терена у другој години. Већ на првим утакмицама уверио се са каквим амбијентом и конкуренцијом се сусреће:
"Моје прво гостовање је било против Лујвила, пред 21 хиљадом људи, а ја клинац који долази из Друге српске лиге. Тамо су играли Тери Розир који сада игра у Бостон Селтиксима и Монтрез Харел из Клиперса који ће можда бити играч који је највише напредовао у НБА лиги ове године,"
каже бек висок 201 центиметар којем је једна победа фалила да се са екипом Маршала пласира на завршни турнир НЦАА са 64 најбоље колеџ екипе у Америци које се боре за престижну титулу шампиона у узбудљивом нокаут систему. Популарно „Мартовско лудило“ је један од најпраћенијих спортских догађаја.
„То је нешто невероватно, током марта се НБА малтене ни не прати тамо јер Мартовско лудило (Марч меднес) је један од најгледанијих спортских догађаја у Америци. Сваки љубитељ кошарке би требало да испрати то. Атмосфера је фантастична, код мене на колеџу је било пет, шест хиљада људи. Карте су распродате унапред, Фајнал фор се одржава на фудбалским стадионима са по 90 хиљада људи. Невероватно је колико сам Марч меднес привлачи људи на трибине.“
Велика гледаност доноси и велику зараду за универзитете, док са друге стране сами играчи нису плаћени, чак им је строго забрањен сваки вид материјалне надокнаде, како од факултета, тако од фактора са стране.
"НЦАА генерише огроман новац, нарочито током Марч меднеса, то су стотине милиона долара. А са друге стране су играчи. Ако би мене неки навијач одвезао од тачке А до тачке Б, и то неко пријави, ја бих био кажњен са две утакмице неиграња. Или ако ми плати неки оброк. То је мало апсурдно. Траже се нека нова правила да се уведу, типа да се добија 200 долара џепарца, што је опет смешно, али је опет неки корак унапред ка плаћању играча, што мислим да ће се у наредних пет, шест година и десити, јер превише пара НЦАА генерише да ти играчи који производе тај новац за њих, не добију ништа осим образовања које јесте велика ствар, али многи сматрају да то није довољно."
Кошаркаш Златибора испратио је и овогодишњи турнир који је стигао до рунде од 16 екипа, а као фаворита за освајање види чувени универзитет Дјук тренера Мајка Шишевског:
"Не само да имају Зајона Вилијамсона, ту су и Ар Џеј Барет и Кем Редиш, страшна су генерација. Мислим да су победом против Централ Флориде која је дошла невероватним сценаријом на крају постали стварно фаворити јер им је та победа дала велики психолошки корак унапред. Уз Гонзагу, где игра наш Филип Петрушев и још пар Европљана, главни фаворити. Снажан утисак на мене је оставио Руи Хачимура , центар Гонзаге. Сећам се како је био доминантан на првенставима до 19 година где је играо за Јапан. Прве године није играо много за Гонзагу, а сада се развио у сјајног играча и биће сигурно у топ шест, седам пикова. Плејмејкер Џа Морент је на Мареј стејту који је и пре неколико година имао сличног играча, Камерона Пејна. Чудно је да из тако мале школе долазе два лутријска пика. Из прве две рунде остале су ми упечатљиве и утакмице Вофорда на којима је њихов играч Флечер Меги прво оборио рекорд по броју тројки у историји НЦАА лиге, а на следећој шутирао 0/12 за три поена."
С обзиром да су колеџ кошаркаши веома млади, поставља се питање како се носе са притисцима великих медија, навијача и јавности, и високих очекивања од њихове будућности
"Огроман је притисак, и ја сам на колеџу средњег квалитета осећао велики притисак као клинац који је отишао тамо. Могу да замислим само како је играчима који су пројектовани као високи пикови. Многи то и не издрже, као пример Ентонија Бенета који је тотално пао, а био је први пик. Додуше, на тим великим колеџима ти суперстарови имају доста повластица од школе јер се зна да ће отићи после прве године, па имају неке повластице које остали играчи немају."
Многи успешни професионалци остају везани за своје колеџ тимове, чак и више него за екипе у којима су касније играли. Пошто амерички систем нема ниже професионалне лиге, и локално становништво у америчким насељима се навијачки везује за универзитетске тимове:
"Тамо цео град живи и навија за тај колеџ и осећа се много већа присност са самим играчима, док је у НБА лиги то чист бизнис. Тренери су на колеџу много посвећени, ту је шест, седам тренера који сваки дан живе са кошаркашима, помажу им на све могуће начине, тако да мислим да је то главни разлог зашто су играчи везани за своје факултете",
сматра Николић и додаје да је популарност НЦАА кошарке порасла последњих година у Србији због ТВ преноса и одласка перспективних српских играча на америчке колеџе. Препопручује свим младим кошаркашима који имају могућност и добру понуду из НЦАА да крену путем којим је прошао.
