Изложба "Рујни Златибор" у Музеју "Старо село" Сирогојно

У Музеју „Старо село“ Сирогојно отворена је изложба слика Радомира Верговића под називом „Рујни Златибор“. Овај бард ликовне уметности поново је успео да надахне публику својим осликаним платнима, са којих плене и боје, и текстура, и мотиви. О аутору и његовом делу говорили су Снежана Ђенић, историчар  и Драган Цицварић, виши кустос Музеја.

Стајати пред сликама Радомира Верговића је привилегија. Упијати у себе не само одабране свеколике пејзаже, већ и импресије самог уметника уткане на начин старих мајстора. А опет, карактер слике не оставља места сумњи о ком је аутору реч.

„Ја повремено излажем; не много често, а ни ретко. Излажем онда када сматрам да имамо нешто ново да кажем и кад мислим да то што радим вреди покзати, да то људима представља мене на један нов начин или на како сам већ годинама у једном начину изражавања у једној мисији, филозофији“, прича академски сликар Радомир Верговић.

Припремајући своје радове за ретроспективну изложбу у Ужицу, Верговић је у договору са запосленима у Музеју „Старо село“ у Сирогојну издвојио слике са пејзажима златиборских села кроз која воли да прође са платнима и штафелајем, јер му имају шта рећи и јер на изазов који му постављају уме да одговори.

„Руја више нема. Нема кнежине Рујно, али има планина која је чаробна, која људима даје здравље, даје им срећу; она у нама буди тај руј радости, руј пријатељства, љубави, лепоте. То је рујни Златибор – ја га тако видим.“

Ови рујни пејзажи данас су се нашли на правом месту, као слике у слици.

„Посетиоци Музеја моћи ће да виде пејзаже из наше непосредне околине, то су пејзажи и детаљи из Сирогојна, из Трнаве, са Златибора, из Љубиша... Неки делови Златибора поред којих стално пролазимо, а можемо да их посматрамо и на другачији начин, онако како их овај наш велики уметник приказао“, каже Драган Цицварић, виши кустос Музеја.

Љубитељима ликовне уметности посете „Старом селу“ биће наредних седмица још драже, а може се рећи и да ћемо са нестрпљењем очекивати ужичку изложбу Верговићевих дела.

Мирјана Ранковић Луковић