На штанду ужичких издавача, Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ се и и ове године представила са запаженим издањима . У сали Иво Андрић, јуче је одржана промоција књиге “Биографски лексикон Златибора” аутора Милисава Ђенића. и И Музеј “Старо село” Сирогојно било је издавач интересантне књиге , “Сећања из детињства и ране младости” Миливоја Смиљанића. Такође су свој тренутак имали и други аутори из општине Чајетина.
“Биографски лексикон Златибора” аутора Милисава Ђенића са живописима 448 знаменитих Златибораца јуче је представљен пред многобројном публиком у сали Иво Андрић, на 66. сајму књига у Београду. Издавач је Библиотека „Љубиша Р.Ђенић“.
"Ја се надам да ће овај сајам бити успешан за нас, поготову што се библиотека појављује са чак осам публикација, и то је највећи број издања до сада.На штанду Ужичких издавача биће промовисан "Биографски лексикон Златибора" Милисава Ђенића где је сакупљено 448 биографија угледних људи Златибора, од 1. Српског устанка па све до наших дана", рекла је овом приликом Снежана Ђенић, директоррка чајетинске библиотеке.
Рецензију за Лексикон написао је др Илија Мисаиловић.
"Писао сам рецензију са великим задовољством, зато што је аутор у позним годинама имао толико снаге да направи вредну књигу, и садржајну, и лепу, и корисну. У њој је елита која је унапређивала живот не само на Златибору, већ и кад су пошли у школе, отишли у свет, и развијали тај свет на један стваралачки, успешан начин.Ту су и сегменти у којима највеће задовољство чини садржај о Солунцима; те судбине, те приче о њима су стварно драгуљи који се читају уз велико задовољство", нагласио је Мисаиловић.
На штанду ужичких издавача своје издање је имао и Музеј на отвореном „Старо село Сирогојно“. Реч је о књизи прича о некадашњем животу у селима под називом “Сећања из детињства и ране младости” Миливоја Смиљанића. То су одабрани записи из седам свезака које је у наслеђе својим потомцима оставио архитекта Смиљанић.
"Породица Смиљанић је годинама давала свештенике црногорској цркви, а његови записи су врло вредни јер нам из прве руке дају неке основне информације о томе како су некада људи живели, организовали задруге, о архитектури, хајдучији, школовању ; о самом изгледу тадашњих села Сирогојна, Равни, Златибора, Чајетине и Ужица. " каже Драган Цицварић, приређивач књиге.
Осим издавача из општине Чајетина, на овогодишњем сајму је своју књигу, допуњено издање, „Србска мала у Ђаковици“ представио и дугогодишњи становник Чајетине, Милорад М.Глигоријевић. Глигоријевић је оставио трајно сведочанство о постојању српског народа у српској Метохији, у Ђаковици, тамо где Срба данас готово и да нема, што његово дело чини још значајнијим. Између осталог, део књиге говори о бризи о образовању и напредовању подмлатка.
"Мало ко зна да је школа у Ђаковици отворена још 1825. године. Женска деца су ишла још 1859. Милошу Обреновићу је писао писмо мој чукундеда који је био у њој и ученик, и учитељ: Имамо школу у којој је 30 ученика и 10 ученица. Женско дете у турско време! То није цела БиХ тада имала", каже аутор.
Издавачка кућа „Лестве“ из Косовске Митровице је објавила ову књигу за коју је рецензију написала Др Александра НОВАКОВ.
