Хладњаче у региону пуне непродатих малина

малине

Време за припремне радове истиче, али приметно је да произвођачи у нашој земљи, БиХ и Црној Гори не улажу у воћњаке као ранијих година.

Проблеми у малинарству присутни су у целом региону. У хладњачама у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији и даље су ускладиштене велике количине непродатог воћа из прошле бербе. На свим тржиштима откупљивачи незванично најављују знатно нижу цену од прошлогодишње, али с тачним износом још нико не излази.

Према писању „Агроклуба”, у марту иначе почињу радови на уређењу плантажа малине и купине. Али у главном малинарском крају у БиХ ретко се могу видети радови на плантажама овог јагодастог воћа. Разлози су, наводи се, најављена ниска откупна цена и проблеми из прошле године, када већина откупљивача није исплатила уговорену цену. Време за припремне радове у малињацима истиче, а многи произвођачи због лошег прошлогодишњег искуства, размишљају да одустану од производње и најављују крчење плантажа.


Председник Управног одбора Удружења „Виламет” из БиХ, Иван Стојановић напоменуо је да ће се ове године мање улагати, јер ће бити нижа откупна цена. Многи ће разредити малињаке или одустати од производње.

– Али ако једне године не обрађујеш и не улажеш у малину, касније су потребне две, три године да се биљке опораве – казао је Стојановић.

Познато је да неизвесну сезону очекују и произвођачи малина у Србији, где се боре с истим проблемима као и босански малинари.


Др Александар Лепосавић, из Института за воћарство у Чачку и један од водећих стручњака за јагодасто воће, изјавио је за „Политику” да се слично може рећи и за ситуацију у западној Србији, где је и наш главни малинарски крај.

– Радови у малињацима су веома ниског интензитета, произвођачи не улажу колико и претходних година, а све ово је последица познатих дешавања и негативне кампање која је вођена у медијима – нагласио је он.

Лепосавић, који је ангажован на више развојних пројеката у региону, навео је да су произвођачи у БиХ и Црној Гори и иначе у великој мери ослоњени на Србију у смислу да више од 90 одсто малине пласирају на страна тржишта преко наше земље.

Подсетимо, поједини хладњачари из околине Ариља недавно су се обратили својим кооперантима са информацијом да се ове године не може очекивати висока откупна цена малине јер у 2023. постоји велики ризик у послу с овим воћем. Њихова препорука јесте да се ове сезоне обради онолико колико може породично јер због лошијих цена могуће да неће бити рачунице ако се то ради на већим површинама. Неки хладњачари су већ објавили да неће откупљивати воће, јер имају непродате залихе из прошле године.

Влада Србије је крајем прошлог месеца одобрила репрограм кредита откупљивачима воћа у циљу ублажавања последица насталих у сектору малинарства, услед пада тражње на тржишту и смањења потрошње јагодастог воћа.


Фискални рачун мора да се изда за најскупљи ауто исто као и за јогурт
Према незваничним информацијама, у хладњачама у Србији ускладиштено је око 40.000 тона малина из претходне сезоне.