На овогодишњем издању Hills Up фестивала, чајетинска публика коначно је била у прилици да види и чује Ритам Нереда, новосадски састав који је деведесетих био један од најслушанијих бендова у Србији, па и у нашем крају. Иако су по дефиницији панкери, током каријере су експериментисали са хеви металом и хард кором, али се суштински њихов "фазон" није мењао - друштвено ангажована музика. Први концерт овог састава на Златибору, одржан је у оквиру промоције новог, десетог албума, „То ниси ти„ , који доноси нешто "позитивнији" звук у односу на нека претходна издања.
- Прошле године смо свирали у Ужицу, стално смо у околини, али никако да дођемо на Златибор све до сада. Реакције људи на албум су више него позитивне. Наравно, има и „хејтера“, али оно што је најбитније, нама се свиђа како смо га урадили, јер има неку другачију енергију него претходни албуми. Вратили смо гитарски штим у Е, другачије звучимо, више све то личи на неке почетке бенда. У сваком случају, када свирамо уживо, све то звучи гласно, моћно… Сами текстови и значење албума су другачији него раније. Доста година смо се револуционарно бунили, а у овом мору смешних бендова, који кроз шалу говоре како нам је лоше, ми смо решили да направимо емотиван албум, оно што нам је на срцу - каже Бобан Петронијевић, лидер групе.
Нови албум је, уз стандардно издање на носачу звука, доспупан за "скидање" преко Интернета. На сличан начин промовисали су и нека претходна издања, а Петронијевић сматра да је овај вид промоције "нужно зло" савременог доба.
- Нама је најбитније да наша музика дође до што већег броја слушалаца. Ритам Нереда постоји већ више од 25 година, никада нисмо могли да зарадимо неке паре од продаје дискова, плоча... Увек је циљ био доћи до слушалаца, самим тим, имаћеш прилику да свираш.
Посебну пажњу привлачи омот новог албума. Веома оригинална идеја, која је у потпуности у складу с насловом.
- Аутор је наш пријатељ, Лео Фон Пункештајн, један од наших највећих цртача стрипова, иначе гитариста групе Гоблини. Он се бави тиме преко 30 година, а инспирисан нашим албумом и музиком сео је и урадио омот. Ми смо били фасцинирани, потпуно је у неком "old school" фазону. Враћам се на оно зашто смо у овом послу... Мени је срце пуно док свирам, њему док црта, таман смо се лепо уклопили, што је резултирало оваквим омотом.
Са промоцијом новог албума за сада се иде лагано. Од издавања није било много свирки, али се момци из бенда полако "захуктавају". - Ми волимо да "ударимо" из другог плана. Нећемо да "искачемо из фрижидера", већ чисто да људи знају да је изашао албум. Ускоро ћемо урадити спот за песму "Диван дан", који ће уједно најавити и концерт у Београду. Осим Београда, биће ту и Ниш, Нови Сад, Бања Лука...Песма која је свакако обележила досадашњи рад групе је "Пут Безнађа". Једна од најпознатијих протестних песама на нашој рок сцени, иако је настала пре скоро 25 година, својим текстом је у великој мери актуелна и у новијем добу.
- Већина наших песама су ванвременске, зато што се, нажалост, ситуација у земљи стварно не мења. Некада је мало боље, некада горе... Али ми то не можемо променити. Ми смо ту да укажемо на то, да кажемо шта мислимо, али не можемо да будемо револуционари. Нас је револуција "појела" већ више пута. Задовољни смо што смо живи и здрави и шт можемо да свирамо. То нам је најбитније. Нико није знао да ће "Пут безнађа" бити толико хит, посебно тих година, 1992. година, почетком свог оног зла које се спремало, већ је кренуо рат.... Она стално носи ту "жицу" неке снаге појединца да сам покуша нешто да уради.
И. Јанковић, www.zlatiborpress.rs
