Динар прославља свој 147. рођендан

У Србији је на данашњи дан 1873. године уведен динар као новчана јединица, чиме је отклоњен монетарни хаос и употреба више од 40 врста туђег металног новца – дуката, форинти, талира… Први помен „српских динара” налази се у архивским документима крајем 1214. године, у време Стефана Првовенчаног, наводи се на сајту Народне банке Србије. Међутим, досадашња истраживања упућују на краља Радослава (1227–1234), који се сматра првим српским владарем који је ковао сопствени новац. Новац су све до пада деспотовине, 1459. године, наставили да кују готово сви српски владари, и то широм територије српске средњовековне државе, у ковницама које су се налазиле у близини бројних рудника сребра као што су Брсково, Рудник, Ново Брдо, Сребрница, Трепча и други. Тај новац звао се динар и представља једно од најбитнијих обележја самосталности и државности српске државе у средњем веку. Бројност, разноврсност и лепота тог новца, сходно врхунцу моћи средњовековне Србије, долазе до изражаја у ковању највећег српског владара, краља (1331–1346), а потом цара (1346–1355), Душана, када српска држава обимом монетарне продукције превазилази суседне земље тога времена. Услед губитка самосталности српске државе, све до средине XИX века у употреби је био велики број различитих монета страних држава. У периоду турске превласти, на територији данашње Србије радило је неколико ковница турског новца – Ново Брдо, Кучајна и Београд, истиче се у тексту Народне банке. Назив последње врсте турског сребрног новца – пара – присутан је и данас као назив стотог дела српског динара. До 1873. на простору Кнежевине Србије коришћене су чак 43 различите стране новчане валуте. Монетарни хаос изазван употребом 43 различите валуте решен је иницијативом тадашњег кнеза Милана Обреновића, који је први направио конвертабилни динар, кованице у износу од 10 и 20 динара у злату, који је назван миландор. Међутим, чак и касније, након Првог светског рата, у време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, било је у оптицају више валута – српски динар, аустроугарска круна, бугарски лев, црногорски перпер. Народна банка Србије, основана 1884. године, одштампала је први папирни новац у земљи – новчаницу од 100 динара. Ова новчаница имала је подлогу у злату, а према неким проценама њена данашња вредност иде и до 15.000 евра. Првобитно новац за нашу земљу израђивао се у Њујорку и Француској, док су кованице настајале у Лондону и Паризу, што је био случај све до подизања Завода за израду новчаница и кованог ноца на 1929. године. Прва одштампана новчаница је била у вредности од десет динара по угледу на већ постојећу из 1926. На овој новчаници налазила се слика Споменика слободи, скулптора Ђорђа Јовановића, која се налази данас у згради Народне банке Србије у улици Краља Петра. Папир за новчанице је, међутим, све до Другог светског рата стизао из Француске и Енглеске, да би касније био рађен у Словенији. Сребрни новац тада производила је приватна ковница Бошковић а.д., све до одлуке краља да се направи државна ковница новца. Тако је ковница изграђена у склопу Завода 1937. и убрзо је започета и производња кованог новца. Завод је у почетку поседовао и сопствену електрану, бунаре за воду, а у оквиру њега обављало се и школовање запослених. Завод никада током свог постојања није престајао са радом, сем што за време Другог светског рата није коришћен за штампање државног новца, већ је служио за потребе немачке војске. На садашњим новчаницама и кованицама приказани су портрети људи значајних за историју Србије и Народне банке Србије, али и српски споменици културе. Народна банка Србије врши издавање новчаница и кованог новца, утврђује њихове апоене и обележја, али и доноси одлуке о пуштању новца у оптицај и повлачењу из истог. Валуте у неколико земаља у области Средоземног мора такође носи назив „динар“. Златни динар је био главни новчиц́ у средњовековним исламским царствима. Ипак, сама реч „динар“ потиче од сребрног кованог новца „денариус“, који је био коришћен још у старом Риму. Земље које данас користе динар као своју валуту су Србија, Алжир, Тунис, Либија, Јордан, Ирак, Бахреин и Кувајт. Извор: Данас.рс