Српска православна црква данас слави Преподобну Мати Параскеву – Свету Петку. Овај празник посвећен је хришћанској византијској подвижници из 11. века и шеста је слава по броју свечара у Србији.
Света Петка jе рођена у селу Епивату половином 10. века. Потицала је из имућне и побожне породице и била је српског порекла. Имала је брата Јевтимија, који се замонашио веома млад, касније постао епископ Мадитски и светитељ у граду Мадиту код Галипоља.
Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, Света Петка је била веома побожна. После смрти родитеља, жељна подвижничког живота, напустила је родитељски дом и отишла у Цариград, где се замонашила у цркви Свете Софије и добила име Параскева. Запутила се у Јорданску пустињу и живела строгим аскетским животом, где се ради Христа подвизавала све до своје старости.
У доба позне старости, сањала је анђела који јој је рекао да напусти пустињу и врати се у родни Епиват. У њему је поживела још две године у непрестаном посту и молитви. Упокојила се у 11. веку, а њене чудотворне мошти су биле преношене у Цариград, у Трново, опет у Цариград, па у Београд. Данас се налазе у Румунији, у граду Јашу.
Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних, а народна веровања кажу да на данашњи дан не треба прати веш, месити хлеб, шити и радити тежак посао, а то се поготово односи на жене.
На иконама Света Петка је представљена у монашкој одећи са крстом у руци, јер је водила строг пустињски испоснички живот.
На Петковицу се одржава традиционални народни вашар у Ужицу.
