Верници Српске православне цркве данас славе Лазареву суботу или Врбицу, празник посвећен васкрсењу праведног Лазара из Витиније кога је Исус Христос, према предању, васкрсао из мртвих.
Лазарева субота или Субота праведног Лазара, у српском народу још позната и као Врбица, обележава се од ИВ века. Посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније кога је, према предању, Исус Христос васкрсао из мртвих четири дана после смрти.
Ипак, чак и они који не знају ништа о Лазару и овом Исусовом чуду, знају да се данас деци купују звончићи и да се “ваља” малишанима у руке ставити врбова гранчица.
Прича каже да се после Лазаревог васкрсавања, Исус свечано упутио у Јерусалим.Маса раздраганог света дочекала га је свечано. Поред осталог, у рукама су носили палмине гранчице.
Колико год ово на први поглед деловало чудно, у овом чину лежи симболика данашњих врбових гранчица које се благосиљају у цркви и деле верницима, па и самог назива празника – Врбице.
Данашње врбове гранчице замена су за палмине гране којима је Исус дочекан у Јерусалиму. Баш врба је вероватно изабрана због још једне значења, овога пута присутног још од времена старих Словена – она симболизује напредак, подмлађивање, одагнава болест и многа друга зла.
Врбица је, пре свега, празник дечије радости. До Другог светског рата, овај дан прослављао се и као школска свечаност. Према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим, Исус је рекао: „Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско”.
Деца се нарочито радују звончићима које им родитељу купују окачене о српску тробојку. Они и њихово звецкање симболизују победу живота над смрћу, како Лазара, тако и Исуса који ће васкрснути следеће недеље – на Ускрс.
Шта је било са Лазаром?
Лазар је, након оживљавања, према предању, живео још тридесет година као епископ на Кипру. Кажу да се више никада није насмејао, вечито жалећи за распетим Исусом.
И његово име има јаку симобику. На јеврејском језику “Ел-азар” значи “Бог је помогао”.
Мошти Лазара почивају и данас у Цариграду, где су пренете 890. године са Кипра. У Китону код Ларнаке, где су раније боравили остаци, стајала је надгробна плоча са натписом „Христов пријатељ”.
Ваља, кажу стари, због тога децу обући свечано и пустити их да се радују јер је ово њихов дан. С обзиром да је овај празник у време ускршњег поста, одрасли треба да су уздржанији – верује се да није добро на Лазареву суботу играти и певати.
У неким сеоским крајевима Србије све до данас се задржао обичај организовања поворке Лазарица на Врбицу.
Реч је о неудатим, младим девојкама које, лепо обучене и богато окићене, иду од куће до куће и певају. Домаћини их поздрављају и дарују симболично тако дочекујући летњи период који је пред нама.
Чак иако не верујете у ове обичаје и сматрате их бапским причама, проведите данас време са својим малишанима и пустите их да се играју и забављају. Са врбовим гранчицама у рукама, венчићима на главама и звончићима око врата, нека трче и радују се, пише истпријскизабавник.
