Српска православна црква (СПЦ) и верници у Врању и Србији обележавају данас празник посвећен Светом цару Константину и царици Јелени.
Црква је тај римски царски пар, сина и мајку, прогласила светитељима, пошто је цар Константин Први Велики, Миланским едиктом 313. допустио хришћанима слободу исповедања вере.
Константин Флавије Валерије, потоњи цар Константин Први, рођен је 274. године у Наисусу, садашњем Нишу. Као младић стекао је изузетну ученост.
После очеве смрти, 306. године, војска га проглашава за савладара северозапада Римског царства. Предводио је војску у три велике борбе: једну против Максенција, тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца. Милански едикт донео је 313. године. Њиме је укинуо верске прогоне у римском царству и дозволио хришћанство. Касније се и сам крстио.
Почео је да гради храмове у – Јерусалиму, Цариграду, по њему прозваном Константинопољ, затим Риму и Триру.
Његова мајка, царица Јелена, пронашла је остатке часног Крста код Јерусалима. Упокојила се 330. године, њен син девет година касније. Сахрањен је у цркви Светих Апостола у Цариграду.
Као први хришћански цар, велики добротвор и ктитор цркве, Константин је након смрти канонизован. У православљу, поштује се као светац и "равноапостолни цар".
Култ цара Константина и царице Јелене посебно је негован код Грка и Румуна.
Што је код Срба св. Сава, код Грка је цар Константин.
Слави се као крсна, понегде и као заветна, у Нишу као градска слава.
Овим светителјима посвећен је велики број храмова
Поменућемо: Вождовачку цркву у Београду, цркву Светог Цара Константина и Царице Јелене у Великом Трновцу, црква на Љубишу, на Селјашници код Пријеполја, у Коретишту код Гњилана, Ивањици, Стекеровцима код Гламоча, Томини код Санског Моста…
Према народном предању, које је записано у 17. веку, манастир Тврдош су подигли византијски цар Константин и његова мајка – света царица Јелена у четвртом веку. Овај празник се, као градска слава, посебно свечано прославлја у Нишу – граду где је и рођен овај многозаслужни утемелјивач хришћанства. Као еснафску славу овај празник прославлјају кујунџије и железничари.
