Боксерски шампион на Златибору (видео)

Један од најбољих српских боксера, освајач олимпијског злата и професионални првак света Слободан Качар борави у Чигори на Златибору у оквиру програма „Олимпијско срце“ за истакнуте спортисте старије од 65 година.

Једно од највећих имена српског спорта Слободан Качар у пензионерским данима пријатно се осећа на Златибору. Са некадашњим веслачем Милорадом Стануловим зна се из активних спортских дана када су били међу физички најспремнији спортистима Југославије, а сада време проводе заједнички шетајући Златибором.

"Ово је земаљски рај. Одушевљен сам како је прелеп амбијент. Још ћу долазити и убудуће са фамилијом на ову прелепу планину,"

каже Качар који се за бокс као дечак заинтересовао уз старијег брата Тадију, па је у родној Перућици почео развој најпознатије и најуспешније боксерске браће који се наставио и пресељењем у Нови Сад. Узори су им били Мате Парлов и Мухамед Али, тада Касијус Клеј због ког су пешачили да би гледали преносе мечева, а Слободан Качар је касније и упознао свог идола.

На Олимпијским играма у Москви 1980. године Слободан Качар, уз помоћ свог брата, долази до златне медаље у веома јакој конкуренцији после четири борбе. Након врхунца аматерске каријере најбољи спортиста Југославије за 1980. годину остварио се и у професионалном боксу где је у 24 меча остварио 22 победе, а осам година и четири месеца није био поражен. Радећи са Анђелом Дандијем, једним од најчувенијих светских тренера долази до титуле првака света и постаје 15. светски шампион којег је Данди водио укључујући Мухамеда Алија.

 У начину како Качар говори могу се видети последице и терет боксерске каријере , али као прави шампион томе не придаје значај:

"Има других боксера који су имали теже мечеве него ја па немају никакве последице, тако да је то све релативна ствар, како кога задеси."

По завршетку активне каријере, Качар је живео и у Америци, био је тренер, а потом и председник Боксерског савеза Србије, за шта га не вежу лепе успомене. Ипак, богата спортска каријера пуна је оних лепших сећања која су освежена током програма „Олимпијско срце“ на Златибору.