Фудбалер са Златибора Богдан Планић освојио је другу узастопну титулу првака Израела са екипом Макабија из Хаифе. Штопер је у својој другој сезони у израелском великану био један од најбитнијих играча, а пред њим су нови изазови у зеленом дресу.
„Утисци су још бољи него после прве сезоне, освојили смо више трофеја. Морамо бити задовољни јер смо освојили три од могућа четири пехара,“
почиње своју причу 30-годишњи фудбалер који је део одмора провео код куће на Златибору са породицом. Ипак, одмор није дуго трајао јер је тим из Хаифе почео припреме у Холандији где се спрема за друго коло квалификација за Лигу шампиона и дуел са Олимпијакосом. Жреб је израелском шампиону доделио тешког противника, први меч се игра 20. јула, а реванш седам дана касније.
„Нисам ни навикао на неку велику паузу током лета. Циљ је био да уђемо у групну фазу неког европског такмичења, али идемо из утакмице у утакмицу. Првенство нам почиње средином августа јер се све испомерало због Светског првенства,“
каже Планић који је минуле сезоне одиграо 47 утакмица за Макаби, 11 више него прошле сезоне и сам признаје да му је друга година била лакша за играње.
„Почетак прве сезоне је био јако тежак, био сам без клуба два, три месеца и тренирао сам сам. Дошао сам тамо у једно време ненормално, 40 степени, влажност ваздуха... тако да ми је било потребно месец и по дана да се адаптирам. Друга сезона је што се тога тиче била много лакша, већ сам знао и играче, клуб, тренера, навијаче. Осећао сам се много сигурније са много више самопоуздања и мислим да сам много боље играо. Све је на месту за сад.“
Макаби из Хаифе је други најтрофејнији клуб у држави са 14 титула првака, шест националних купова, а био је први израелски клуб који је играо у групној фази Лиге шампиона. Израелска лига је 21. по рејтингу у Европи, али је Планић био неодлучан када је добио позив пре две године.
„Када сам добио ту понуду, нисам хтео да идем тамо. Први пут су ме контактираи почетком јула, али сам ја потписао тек у септембру. Док нисам отишао и видео својим очима, мало сам био и скептичан. И због земље и фудбала, и како ће то бити, али сам пријатно изненађен. У лиги и те мање екипе могу да добију свакога, а ми не можемо да добијемо баш све. Увек може да се киксне, и против последњег на табели. Та нека разлика између тимова који се боре за титулу и оних који се не боре је много мања него овде код нас,“
каже бивши играч Златибора, Јединства, Слободе, Жаркова, ОФК Београда, Црвене звезде, Војводине и Стеауе ког су веома добро прихватили навијачи „зелених“.
„Не знам колико се прати израелски фудбал у Србији, ми смо имали на свакој утакмици 30 хиљада навијача, небитно са ким играмо, да ли је Европа или првенство, боља или лошија екипа. Навијачи су стварно феноменални и стварно имам супер однос са њима. Заволели су ме, малтене од првог дана када сам дошао. Само нек се тако настави. Имам феноменалан однос са њима и где год се изађе у град увек је сликање, подршка, не знам да ли је само због добрих резултата,“
уз осмех каже Планић који се добрим играма истакао као један од најбољих дефанзиваца у лиги и допринео да Макаби Хаифа освоји прву титулу после 10 година, а потом и да је одбрани. У екипи српског фудбалера и саиграчи су високог квалитета који показују зашто су најбољи тим у земљи.
„Играч сезоне је био мој саиграч Омер Ацили. Стварно је имао феноменалну сезону, дабл дабл учинак у првенству са 20 голова и 10 или 11 асистенција. Ту је и Ћарон Шери који је мајстор фудбала, играо је у Енглеској, Холаднији, Кини... он је можда један од најбољих играча са којима сам играо. Прошле године је ту био и Никита Рукавица, шпиц, ове године је играо у Бер Шеви, али се вратио код нас.“
У обе претходне сезоне Планић је са Макабијем играо у европским такмичењима. Прву кампању обележио је меч са Тотенхемом и чување једног од најбољих нападача данашњице, Харија Кејна, а прошле сезоне играло се са финалистом Лиге конференција.
„Играли смо у групи са Фејнордом у групи уз Славију из Прага и Унион Берлин. Имали смо групу која је више личила на Лигу Европе него на Лигу конференција. Код куће смо играли 0:0 са Фејнордом. Добили смо Славију са 1:0. Није то било лоше што се Европе тиче. Имали смо тешку групу, није било реално да прођемо. Можда је и боље тако, да играмо тих пар добрих утакмица.“
Чајетински играч је у Израел отишао у јеку пандемије коровируса, а нешто касније је дошло и до оружаног сукоба са Палестином. Ипак, и тако специфичне околности нису много утицале на уобичајан живот страног спортисте.
„Ја сам на северу земље, горе није било ништа страшно, као да се ништа није ни дешавало, али доле на југу је било много горе. То што сам пратио сам видео у новинама као и ви одавде, нисам имао осећај као да се нешто дешава тамо, једино што смо направили паузу у првенству и две недеље нисмо играли фудбал. Све остало нисам осетио, ми смо навикли на такве неке ситуације, тако да није било проблема.“
Планић иза себе има две успешне сезоне које дефинишу амбиције за нови такмичарски почетак:
„Већ две године смо шампиони, мислим да би требало неки искорак да направимо у Европи, да се мало фокусирамо на почетку сезоне на то. Да се добро спремимо. Првенство увек мора бити приоритет, није лако три године заредом бити првак, али пробаћемо да направимо и тај успех,“
закључује фудбалер Богдан Планић.
