Данас се у свету обележава дан борбе против дијабетеса, болести од које у свету пати више од 382 милиона људи . Посебно забрињава то што од дијабетеса све чешће болују и деца, а у просеку половина оболелих и не зна да има ту болест.
Данас, на Светски дан дијабетеса, почиње трогодишња кампања усмерена на здрав начин живота и спречавање оболевања. Светски дан борбе против дијабетеса обележио је и чајетински дом здравља. Лекари и патронажне сестре свим заинтересованим пацијентима одрадили су скрининг-тест за рано откривање ове болести а вршено је и мерење нивоа шећера у крви.
Шећерна болест или дијабетес је хронични, не излечиви системски поремећај метаболизма који се карактерише хипергликемијом, тј. трајно повишеним нивоом глукозе у крви. Углавном је условљен наследним факторима, а настаје због смањене секреције или смањеног биолошког дејства хормона инсулина, односно у комбинацији ова два фактора.
Постоје два облика дијабетеса: дијабетес тип 1 и тип 2.
Тип 1 се најчешће јавља код млађих особа, и то углавном у време пубертета. У основи овог оболења налази се аутоимуни процес који уништава бета-ћелије панкреаса тако да се јавља одсуство инсулина у циркулацији и хипергликемија. Собзиром да је за преживљавање оболелих неопходно доживотно узимање инсулина, овај тип дијабетеса се назива и инсулин-зависни.
Дијабетес тип 2 настаје као последица различитих абнормалности на нивоупериферних ткива. Пацијенти који оболевају од овог облика шећерне болести су обично старији од 40 година и највећи број њих је гојазан. Њима није потребан инсулин за преживљавањ, али се временом смањује инсулинска секреција па је потребан инсулин ради постизања оптималне гликорегулације.
Поред ова два типа дијабетеса постоји још један облик, а то је гестатијски или дијабетес у трудноћи. Најчешћи симптоми ове болести су: жеђ, учестало мокрење, повећан апетит, поремећај вида, малаксалост и губитак телесне тежине.
Постоји и одређени број људи који има дијабетес који није дијагностификован. Код таквих особа шећерна болест се може открити само скрининг-тестом.
Рано откривена болест обезбеђује дуг и квалитетан живот уз поштовање одређених правила, док касно откривена болест може озбиљно угрозити срце и крвне судове, бубреге, нервнисистем и вид. Најважније превентивне мере за спречавање дијабетеса су мењање животних навика, па због тога лекари саветују да оставите пушење, редовно вежбате, храните се здраво и одржавате телесну тежину, избегавате брзу и масну храну, али и стресне ситуације које такође утичу на повећање ризика од добијања шећерне болести.
