25. Дечији фестивал „Деца међу нарцисима“ завршен је проглашењем најбољих дечијих радова са литерарног конкурса и дружењем са кумом манифестације Недељком Попадићем и песницима Рајком Милишић и Мирјаном Ранковић Луковић, као и афористичарем Радом Ђерговићем. Ово је један од малобројних фестивала који успева да опстане овако дуго захваљујући труду организатора, Спортског центра Чајетина, уз сарадњу са многим другим установама и организацијама чајетинске општине.
Одлуку о победницима ликовног конкурса није било ни мало лако донети, а куму овогодишње манифестације Недељку Попадићу помогао је афористичар Раде Ђерговић. Он каже да је ове године пристигло преко 170 радова из разних градова и села Србије што је за сваку похвалу а уједно радује и чињеница да су деца заинтересована како за читање тако и за писање.
"Могу да похвалим да су сјајни радови стигли из овог крака; из Криве реке, Мачката, Шљивовице, Златибора... ", каже Ђерговић. "Мислим да мања места имају више душе и да се више баве тиме него велики градови, попут Београда, Ниша, Новог Сада, Крагујевца и осталих градова и то ми је изузетноп драго. То је и знак да просветни радници доста раде на томе".
Недељко Попадић изразио је задовољство што су га организатори позвали да буде кум овогодишњег фестивала. Надовезујући се на Ђерговићеву похвалу о талентованости деце рекао је да му је жао што нису могли да награде и више радова јер су деца маштовита и то заслужују.
"Није тачно да деца не читају, није тачно да не пишу, није тачно да је компјутер победио књигу! Управо смо ових дана, жирирајући ове радове, имали прилику да се уверимо да ћемо ми имати и своје наследнике међу њима. Будући песници, будући писци, већ полако стасају", са осмехом тврди овогодишњи кум.
Гости вечери били су и песникиње Рајка Милишић из Бања Луке и Мирјана Ранковић Луковић које су се младима обратиле најлепшим стиховима.
А они, због којих је и настао овај фестивал – деца, о свом учешћу и наградама рекли су да су задовољни што су одабрани њихови радови и да ће наставити да пишу и даље. Међу њима било је и оних који су већ награђивани, или су позвани да наредних дана приме награде у неком другом граду.
Ипак, завршни дан Фестивала, проглашење најбољих дечијих радова, на жалост је био најмање посећен што је парадокс имајући у виду да је то централни део саме манифестације. Самим тим намеће се питање шта организатори и учесници фестивала још треба да учине како би привукли пажњу својих суграђана, како овај важан фестивал, који је прославио 25. рођендан, не би био угашен?
Драгана Росић, www.zlatiborpress.rs
