Велике штете од дивљих свиња у селу Семегњево (видео)

Села на нивоу целе Србије постепено изумиру и становника је све мање. Тако ненасељена подручја постају погодна за слободно кретање дивљачи а самим тим и штете које становништво претрпи  из године у годину су веће. Мештани златиборског села Семегњево ове јесени суочавају се са великим проблемом, јер по први пут дивље свиње долазе до домаћинстава и праве огромне штете. Због изразито сушне и веома оскудне године, свиње су у потрази за храном постале њихови редовни посетиоци. 

https://www.youtube.com/watch?v=pH0lfFTfcr0&ab_channel=TV%C4%8Cajetina

Очигледно пренамножен број дивљих свиња у последњим месецима прави изузетно велике проблеме на пољима и усевима у селу Семегњево. Готово да нема засада где нису нанеле штету, једу све пред собом и углавном у забране улазе ноћу, а не плаше се ни сеоских  паса. Велики број ливада је преоран у потрази за храном и неупотребљив за следећу годину. Мештани овог златиборског села једноставно немају решење за борбу против ове пошасти јер ни ограде, плашила ни светлосни сензори које су и сами поставили, не помажу.

"Прошле и претпрошле године нисам имао штете од дивљих свиња јер је имало доста жира и имали су довољно хране и нису нам правили штете. Ове године су нам уништили и њиве и ливаде. Ако је могуће нека помогну, не браним се, ако није нека воде рачуна, нека им нешто раде", каже Обрен Божовић.

"Ливаду су нам преровили и два врта уништили. Пријавили смо, предали документацију па ћемо да видимо шта ће бити", рекла је Милунка Тошић.

У ловачком удружењу "Златибор" које газдује ловним подручјем од преко 55.000 хектара кажу да је лов на дивље свиње у овом тренутку отворен. Процена је да се у ловишту "Златибор" тренутно налази око 100 свиња и по годишњем плану газдовања дозвољен је одстрел 56. Како би их одвратили од уласка у приватне поседе, ловци им у шуми на хранилиште износе кукуруз 365 дана у години, што нажалост није довољно.

"На мештанима који имају штету јесте да пре свега пријаве штету, прикупе сву потребну документацију - личну карту, уговор о пољопривредном газдинству, скицу парцеле и жиро-рачун. Излазили смо свима у сусрет и излазимо и даље. Ми смо организација која живи од чланарине и немамо довољно средстава како бисмо свима помогли али ту смо за нешто основно у виду кукуруза и нечега што већ поседујемо", каже Горан Радојевић, управник ловишта "Златибор".

Из Удружења поручују да је од ове године Ловачки савез Србије направио уговор са АМС осигурањем и да је њихова комисија надлежна за обилазак парцела на којима је штета пријављена. О евентуалној надокнади штете одлучиће искључиво АМС осигурање а оно што Удружењу ловаца "Златибор" једино преостаје јесте регулисање бројности дивљих свиња ловом, редовна прихрана нарочито у зимском периоду и едуковање људи у смислу заштите својих имања.

  Данка Миловановић