Ваше ДА некоме значи живот...

У хотелу „Wаi Таi “ на Златибору у току су Други међународни сусрети трансплантираних и дијализираних. Ове године 100-тинак учесника из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Румуније и Бугарске окупило се са истим циљем а то је размена искустава земаља у региону и подизање свести јавности о значају донирања органа. Поред одраслих на сусретима посебно место заузима и око 20 малишана из Дечје клинике у Тиршовој за које је припремљен посебан забавни и спортски програм. Деца глумци из радионице глуме глумице Дивне Марић прве вечери специјално за њих уприличили су представу „ Еколошка бајка“. Донирање органа у Србији до сада је било отежано бројним препрекама, што нас је сврстало на само зачеље међу земљама које су регулисале правила трансплантације. Актуелни закон о донорству значајно ограничава могућност донирања органа, а донорске картице практично не значе ништа јер је потребна сагласност породице умрле особе за то. Јелена Алавања, председница Удружења „Све за осмех“ које заједно са удружењем „Донор херој“ организује ове сусрете каже да то представља велики проблем, нарочито код деце која на орган чекају и до десет година и тако пропуштају своје детињство. „Тренутно имамо 23 деце на дијализи, од тога најмлађе дете нема ни годину дана. Код нас деца, на жалост, која немају сродног донора (мајка, отац, бака, дека) на бубрег чекају и до десет година. У Хрватској се чека до шест месеци. То је огромна разлика за дете, јер дете за десет година губи цело једно детињство. Оно не може да иде у школу, да расте, да се развија, јер бубрези нису само за пречишћавање крви, они су јако битни и за лучење хормона и сл.“ објашњаја Алавања.DSC_0465 (Large) Своју животну причу испричао нам је Томислав Жујовић из Витеза из Босне и Херцеговине коме је бубрег донирао његов сестрић Дејан Плавћић. „Након дужег времена проведеног на дијализи, понудио ми се сестрић за донирање органа. Мени је у том моменту било жао јер је он имао 29 година. Ломио сам се у себи, ту ми је спас, а са друге стране жао ми је човека који се у то време оженио и добио дете. Међутим, у разговору са својом обитељи, сви су били за то, а он је инсистирао да ми дарује бубрег и да ме спаси. Ево, 29.марта ја сам прославио девети рођендан. Одлично се осећам, са мојим донором играм ногомет, вратио сам се нормалном животу“, задовољно истичеТомислав. Његов донор, Дејан Плавћић каже да се није дуго двоумио да ли да ујаку дарује бубрег. Како каже, његов ујак је тешко подносио дијализу и из дана у дан све му је било горе. Одлучио је да му помогне и срећан је због тога. У Србији на један орган чека и до 2.000 људи, последњи су подаци доступни јавности. У популацији којој је потребна трансплантација велики је број деце и младих, а Србија је последња држава у Европи по броју пресађених органа. Ту слику би требало да поправе измене закона о донорству, који ће, надамо се, ускоро бити донет. Драгана Росић, www.zlatiborpress.rs