Спортско стрељачко удружење "Степски соко" основано је крајем 2018. године. Овај спорт до сада није имао организован колектив на простору општине, тако да је Петар Васиљевић, Чајетинац који је претходних година са успехом наступао за клубове из Београда и Старе Пазове, покренуо ову причу.
-Први утисци су наравно позитивни, а резултати и бољи од очекиваних, с обзиром да смо за свега неколико месеци скупили више од 40 чланова. Додуше, нису сви са територије наше општине, али је за нас то тренутно мање важно. Оно чему тежимо је да што више људи чује за наш клуб и добије жељу да се учлани, научи нешто ново и обучи пре свега за неке основне ствари везане за правилно руковање оружјем. Идеја о оснивању стрељачког клуба родила се одавно, још негде средином 2012. године. Тих година сам наступао за београдски СК Рикошет, муку сам мучио одлазећи сваки викенд у сезони, а неретко спајајући то са четвртком и петком. Сав тај напор је сам по себи наметнуо жељу за стварањем нечега што ће свима и олакшати бављење стрељаштвом, али и приближити овај спорт нашим суграђанима. Тада, као једва пунолетан, нисам имао довољно ни снаге ни могућности да се упустим у такав подухват. Негде у мају, уз савете и смернице Бранка Шкодрића (некадашњи ген. сек. Спортског савеза Чајетине, прим. аут.) и Мирка Петровића (садашњи секретар ССОЧ, прим. аут), чврсто сам решио да се следећа нова година не сме дочекати без регистрованог клуба.
Планира се да се од пролећа крене и са уписом младих полазника.
-Што се тиче функционсања самог клуба, за сада нема никаквих проблема, али ни неких великих могућности за велики спортски резултат, што наравно не значи да ће наш клуб само "статирати" и постојати на папиру. Управо се приводи крају прикупљање папирологије и регистрација при Стељачком Савезу за Летеће Мете Србије и следеће сезоне ћемо имати три активна стрелца у највишем рангу у земљи. За сада се надам да ћу успети да ускладим такмичарске обавезе са организационим. Наравно, ако се то буде негативно одразило на резултате, место председника клуба ћу препустити некоме ко буде имао воље и снаге да се бори са свим изазовима. Што се тиче заинтересованости деце за овај спорт, морам да напоменем да оно није превелико, али да је опет изненађујуће високо, с обзиром да деца у нашој општини никада нису имала било какав додир са овим спортом. У складу са тим, Управни одбор је донео одлуку да деца испод 18 година старости и даме не плаћају чланарину! Морам да напоменем да смо одмах по оснивању имали молбу од стране колега из Смучарског клуба за обуку дечака и девојчица у руковању и пуцању ваздушним пушкама, јер им је то неопходно на њиховим такмичењима, као и уступања простора и дела опреме. Са великим задовољством смо им изашли у сусрет, остала је само жал што је то био један од првих подухвата клуба и што је мало запињало на почетку, док се све није уиграло. Али опет, шта је ту је... Надам се да ћемо у будућности створити услове да им максимално професионално поновоизађемо у сусрет. А што се тиче уписа деце и започињања тренажног процеса, то можемо очекивати тек на пролеће, јер је наш клуб претежно базиран на летеће мете, које су олимпијска дисциплина, као и на практично стрељаштво сачмаром и пиштољем, што се обавља на отвореном, тако да много зависимо од лепог времена.
Функционисање оваквог клуба са собом носи и одређена правила која се морају испоштовати.
-Морам да напоменем да нам је фирма мог оца, који је иначе члан Управног одбора, максимално изашла у сусрет. Наиме, стрељаштво је специфичан спорт, нарочито дисциплине за које смо опредељени, јер се углавном користи бојева муниција. У држави у којој живимо закон је исувише ригорозан, да не кажем у много случајева беспотребно закомпликован и глуп. Стога нам је подршка коју смо добили од фирме "Степски соко" у виду уступања стрелишта које је већ постојало као и магацина за оружје и муницију који испуњавају услове, била од изузетног значаја, јер су поједини клубови у Србији изгубили године обезбеђујући сву потребну папирологију. Што се опреме тиче, није никаква тајна да је она изузетно скупа, нарочито за професионално бављење овим спортом. Ми смо млад клуб чији је једини извор прихода чланарина сениора рекреативаца и понека донација приватника који желе да помогну, а све то је недовољно за неки озбиљнији приступ. Стога је опет помогао Управни одбор, чији су чланови махом људи из материје. Сви чланови заједно са мном су решили да позајме своју приватну опрему приликом спровођења обуке и тренинга, док се ситуација не поправи. Млад смо клуб, нигде не журимо, имамо дугорочне планове које не можемо извести без помоћи Спортског савеза општине Чајетина, у који још увек нисмо учлањени, а већ имамо изузетну подршку и мотивацију. Наравно да је то сјајан сигнал и да то пуно значи када крећете у нешто потпуно ново и "разбијате главом зид" по неколико пута. Наиме, у те дугорочне планове спадају, за почетак, набавка клупског оружја за обуку чланова (шест комплета) како за летеће мете тако и за практично стрељаштво; да у наредних пет година освојимо барем једну екипну медаљу на Првенству државе, а као круна постојања клуба била би изградња олимпијског стрелишта! Оно што сада поседујемо и на чему тренирамо је опет уступак службеног стрелишта "Степског сокола", са једном машином које нам само делимично задовољава потребе.
И. Јанковић (фото: приватна архива Петра Васиљевића)
