У галерији Културног центра на Златибору синоћ су посетиоци били у прилици да погледају један сасвим другачији уметнички израз. Кроз видео запис, транспаренте и симболе млади уметних из Ужица, Стефан Лукић, дао је своје виђење актуелне ситуације кроз коју људи пролазе, углавном не увиђајући ширу слику живота, или не реагујући на њу на адекватније начине од оних устаљених. Својом "трком за слободу" уметник нас је подсетио на праве вредности.
https://www.youtube.com/watch?v=LlgaqoKBMMIСиноћ је у Културном центру на Златибору отворена изложба Стефана Лукића, уметника из Ужица, под називом „Далеко, колико ме ноге носе! Трка за слободу!“. Овај необичан моменат у Културном центру био је некласични приказ погледа на живот, људе, тренутке, једна сасвим необична, неочекивана, прича, цртеж-догађај како уметник рече, у који су се и присутни укључили питањима .
"Ја сам континуирано 10 дана трчао од свог атељеа до једног од градских гробаља у Београду. Својим џи-пи-ес уређајем сам бележио те руте. Сам мој рад се заправо бави критиком савременог начина живота и нашим константним трчањем, да ли за новцем, да ли за славом, ил` неким другим стварима... А све се завршава тамо где се завршава свима", објашњава Стефан Лукић и наставља: "Међутим, то се за мене не завршава тамо јер се то коси са мојим хришћанским убеђењима. Перформансом сам само желео да укажем на проблем савременог човека, односно брзину живота са којом се сви суочавамо."
Крећући у своју трку за спознајом свако јутро од 7 часова, Стефан је остваривао своју замисао уз помоћ пријатеља који су му на одређеним деоницама постављали подсетнике у облику транспарената на неке од битних момената у уметниковом животу. Те наизглед мале ствари чине живот вредним живљења, јачају стрпљење, жељу да се препреке премосте, подсећају на праве вредности.
"На том свом једнодневном путу свакога дана сам преиспитивао и свој живот тако да сам наилазио и на неке ствари које ме асоцирају на ужичку гимназију, на 18.рођендан, матуру, моје пријатеље, родитеље, на бабу, деду..." , прича Стефан.
Синоћни догађај само је део веће замисли из које ће произаћи документарни видео који ће приказати све детаље Стефанове трке за слободу, а касније и цртежи свих пређених траса. И теме Стефанових слика углавном су путовања за која он каже да су фасцинантна због момената у којима се зауставимо и тек тада запазимо свет који нас окружује са свим својим мирисима, бојама, укусима, дајући тако пуноћу и животу посматрача.
"Ја те призоре заустављам тако што их фотографишем, онда бирам фотографије које су ми интересантне, и онда се њима бавим. И по седам дана ја се бавим тренуцима који у реалном времену трају тек део секунде, али нам остаје негде у подсвести. Заправо, на тим сликама је присутан тај моменат као сањарење, као нешто између јаве и сна; онога што јесте и онога како га ми видимо у датом моменту", каже уметник.
Стефан је добитник награде за сликарство на Факултету примењених уметности за 2016. годину. Имао је неколико самосталних изложби, између осталих: „Међупростор“ у Уметничком простору У10, „YУГОносталгија“ у Народном позоришту Ужице, „Лице и наличје“ у Народном музеју у Крагујевцу. Групно је излагао у Паризу, Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу... Тренутно живи и ради у Београду. Изложба у Културном центру ће бити постављена до краја октобра и доступна посетиоцима у оквиру радног времена галерије од 10 до 17 часова радним данима.
Мирјана Ранковић Луковић
