Миодраг Верговић је рођен Ужицу 1893. После ниже гимназије у Ужицу, учитељску школу је завршио у Алексинцу. Учествовао је у Првом светском рату и један је од 1300 каплара-ђака. После рата био је учитељ у разним селима, а затим и у Ужицу. Други светски рат је провео у заробљеничким логорима у Немачкој. Такође се бавио књижевним радом и новинарством. Био је дуго дописник Политике, а написао је више приповедака као и романе: „И ђаци ратују“ и „Зољ“. Грађу за књигу „Стазама живота“ приредила је његова кћи Оливера, а захваљујући сликару Радомиру Верговићу и новинарима Зорану Јеремићу и Зорану Жеравчићу, угледала је светлост дана.
"Ја сам заиста био фасциниран документарношћу ове књиге,описима Чајетине, Ужица, Косјерића, Алексинца, са краја 19. и почетка 20. века. Прочитао сам доста докумената, архивске грађе из тог периода, али таквих описа Чајетрине, Крчагова, лова рибе на Ђетињи, Косјерића и догађаја у том окружењу као и дешавања у учитељској школи у Алексинцу, то нигде нисам нашао", прича Зоран Жеравчић, заступник Удружења „Колектив“ Ужице и наставља: "Имали смо велику подршку код Рада Верговића који нам је помогао на све начине, обезбедио фотографије које су украс ове књиге на почетку и на крају. Имали смо огромну помоћ, која је била можда и кључна у издавању књиге, од библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" ".
У уводном делу рукописа, Миодраг Верговић читаоцу објашњава разлоге због којих је пожелео да остави забалешку о себи и давно прошлом времену рекавши да је „Још из давнина уобичајено да мемоаре пишу само велики људи, сведоци политичких, научних и других великих збивања“ а мали људи остају у запећку. Пошто је и сам писац потекао из тих редова, а имајући мноштво љубави за „малог“ човека, решио је да неке битније забелешке о својим прецима и њиховом мукотрпном животу у прошлости, запише. О стилу Верговићевог писања и књижевној вредности говорио је и синоћњи гост библиотеке, магистар СлободанРадовић рекавши да је књиза написана као руком два писца. У првом делу су топли, бајковити, лепршави описи детињства , а други је писан чињенично, више као фактографија. У сваком случају, она је, како је и један од приређивача Зоран Јеремћ приметио, књига о одрастању.
Књига „Стазама живота“ је недавно изашла из штампе а већ изазива интересовање читалаца, судећи према подацима појединих библиотека у којима се налази. Чајетинској публици такође стоји на располагању, а оно што ће их додатно обрадовати јесу странице посвећене пишчевом сећању на детињство у Чајетини.
Мирјана Ранковић Луковић
