"Српско срце Јоханово" представљено у Чајетини

Бити писац не значи само имати звање, или достићи стање у којем то напросто јесте, већ значи имати дужност и мисију преношења истине. „Српско срце Јоханово“, најпре настало у форми поеме 2006. године а потом, из потребе за више, прераста у роман 2009.године, ових дана доживљава своје 12-то издање. Преведено на више страних језика, истину о страдању Срба на Косову и о жутој кући, преносе далеко. Након више од 250 градова у Србији и свету, роман „Српско срце Јоханово“ Веселина Џелетовића, представљен је синоћ и чајетинској публици. У библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“, пред сам почетак промоције, разговарали смо са аутором. „Да ли је то нека Божанска промисао или задатак, јер мора да се сазна истина, тек - игром случаја сам се задесио на КиМ на сахрани једне пријатељице, где сам упознао човека који ми је испричао ту причу која је изазвала велики бол у мени. Написао сам поему – за два сата, што се и дан данас чудим; пет страница А -4 формата... Немац, који носи срце дечаковог оца, када је дошао (на Кососво) да помогне ту породицу није знао да је тај човек киднапован. Једноставно, када је угледао то дете, каже да су шавови хтели да попуцају, да је срце хтело да искочи... Да ли је то његова аутосугестија, да ли то срце памти, да ли је то нешто што ми не можемо да објаснимо – не знам, али знам да се захваљујући свему томе сазнала цела истина. Од тог момента, од тог њиховог сусрета, поготову када је чуо да је дечакова мајка извршила самоубиство, Немац је добио порив да мора да усвоји то дете...“, прича нам о настанку романа Веселин Џелетовић. Путујући светом са „Срцем Јохановим“, писац је наилазио на мноштво прича сличне тематике а, нажалост, са истог поднебља. Неке су и страшније, каже Веселин, након чега се добро замислимо: зар страшније могу бити? И томе ће се писац ставити у службу, јер – Косово је рана која не зацељује, али је наша рана и не да нам да заборавимо! "Косово је за мене све: и исходиште, и полазиште, и коначиште, и судбилиште, али је моје!... Мене пријатељи песници питају – зашто пишу о Косову и Метохији, а нису били доле никада?! А ја им кажем да то чине управо из тог разлога што су Косово и Метохија у генима сваког Србина"!