ЗАХТЕВИ европског тржишта, где сваке године из Србије „путује“ око 100.000 тона српске малине, све су ригорознији, па су хладњачари ове године раније него икад почели да се договарају о сарадњи са произвођачима. Тако ће малинари себи обезбедити откуп по договореним условима, а хладњачари ће моћи да прате предстојеће радове – од уласка у засаде до испоруке страним купцима.

Циљ је да се сачува вредност и углед најпознатијег домаћег пољопривредног „бренда“. Према речима Сандре Томоњић, инжењера пољопривреде у „Сирогојно компани“, овај откупљивач и извозник „црвеног злата“ је раније него претходних година кренуо у потписивање уговора са пољопривредницима, којима ће обезбедити стручну подршку и авансно издавање пестицида. Досад је ова компанија потписала уговоре са око 1.200 коопераната из пожешког и ужичког краја, као и Сирогојна.

– Тренутно потписујемо уговоре са кооперантима из Бајине Баште, Ивањице и Шапца – каже Томоњићева. – Пољопривредници могу рачунати на робни аванс у вредности од 25.000 динара на 10 ари површине, а услов је да је засад осигуран. Уговори нуде обострану сигурност и гарантују откуп рода. Поред тога, на располагању је бесплатна едукација јер је нужно подићи ниво квалитета и безбедности воћа, повећати приносе, смањити трошкове производње…

Последњих година, истичу прерађивачи и хладњачари, принос малине је смањен упркос повећању површина под засадима. Захтеви тржишта све су ригорознији у погледу контроле квалитета рода, употребе пестицида, сузбијања норовируса, поштовања хигијенских стандарда, примене програма заштите и прихране у складу са стручним преорукама, вођења евиденције о коришћењу „хемије“…

И ВОДА ПО СТАНДАРДИМА

– ТРАЖИ се да квалитет воде која се користи за наводњавање буде квалитета пијаће воде, а циљ ранијег потписивања уговора је, између осталог, и праћење технологије гајења воћа – додаје Томоњић. – Европски „глобалгап“ стандард се данас подразумева, постао је глобални и услов је за пласман, али код нас још нема широку употребу и јасно је угрожена цела ова грана. Зато смо развили концепт принципа и стандарда добре произвођачке праксе и они су обавеза сваког произвођача.

Извор: Н. ЈАНКОВИЋ, ЛАВ плус