Скупштина о Закону о раду

Посланици Скупштине Србије разматраће предложене измене закона о раду, пензијско-инвалидском осигурању и Закону о отклањању последица поплава, али и Владин извештај о поплавама. На ванредном заседању, пред посланицима ће бити и Владин Извештај о елементарној непогоди – поплави која је задесила Србију и мерама које су предузете ради спасавања становништва и одбране угрожених места од поплава. Предлог измена и допуна Закона о раду допринеће, пре свега, спровођењу мера фискалне политике у циљу унапређења домаћих и страних инвестиција у привреди, смањења "рада на црно" и повећања запослености, пише у разлозима за доношење тих решења. Представници државе понављају: закон је у интересу радника, послодаваца, али и незапослених. Ипак, поједини синдикати најављују протесте, а један синдикат иступио је из Социјално-економског савета. Предложеним решењима смањују се непотребне процедуре администрирања, које не доприносе обезбеђивању и заштити права запослених, а представљају знатан трошак за послодавце. Унапређење законодавног оквира треба да, поред осталих мера владе, допринесе подстицању домаћих и страних инвестиција у привреду и превазилажењу економске кризе, повећању запослености, смањењу рада на црно, као и привредном расту. Предлог измена и допуна Закона о раду предвиђа низ измена, међу којима и да запослени право на накнаду по основу минулог рада од 0,4 одсто по години рада може да оствари искључиво код садашњег послодавца. До сада је запослени то право остваривао на укупни минули рад стечен код више послодаваца. Уколико запослени добије отказ као технолошки вишак, предвиђена је накнада која представља минимум збир трећине зараде за сваку навршену годину рада код тренутног послодавца. Право на отпремнину због одласка у пензију по усвајању измена Закона биће две, а не три просечне плате запосленог, а запослени ће имати право на накнаду за ноћни рад од 26 одсто, док за сменски рад те накнаде више нема. Радни однос на одређено време може да траје две, уместо као до сада годину дана, а право на коришћење годишњег одмора запослени добија после месец дана непрекидног рада, не као до сада, после шест месеци. Предложеним законом запослени губи право на накнаду за неискоришћен годишњи одмор, изузев ако добије отказ, смањује му се број дана плаћеног одсуства са седам на пет за венчање, порођај супруге, тешке болести чланова породице или њихову смрт. За добровољно давање крви запослени има право на два слободна дана. Током годишњег одмора запослени ће имати право на основну зараду увећану за минули рад током тог месеца, а не као до сада на просек своје зараде из претходна три месеца. Предложене измене и допуне Закона о пензијском и инвалидском осигурању обухватају, поред осталог, промену услова за стицање прва на старосну пензију, односно подизање услова за стицање права на старосну пензију за жене са 60 на 65 година, тако што ће се старосна граница поступно подићи од 2015. до 2020. године, за шест месеци на годишњем нивоу, односно од 2021. године до 2032. године, за два месеца на годишњем нивоу. На тај начин изједначавају се услови за стицање права на старосну пензију мушкарца и жене. Уводи се право на превремену старосну пензију и утврђивање трајног умањења износа превремене старосне пензије за 0,34 одсто за сваки месец ранијег одласка у пензију пре навршења опште старосне границе, што на годишњем нивоу износи 4,08 одсто. Када је реч о Закону о отклањању последица поплава у Србији, односно лекс специјалису, њиме се уређује отклањање последица поплава, односно активирања клизишта на подручју погођеном мајским поплавама. Закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеном гласнику, а престаје да важи по истеку једне године. Законом је прецизирано да подручје погођено поплавама обухвата поплављене и клизиштима угрожене делове територије Србије: град Београд и градске општине Обреновац, Лазаревац, Младеновац, Гроцка и Раковица. Законом су обухваћени градови Сремска Митровица, Шабац, Лозница, Ваљево, Чачак, Ужице, Јагодина, Крушевац, Краљево, Крагујевац, Пожаревац и Зајечар. Такође, законска решења се односе и на општине Бајина Башта, Косјерић, Пожега, Уб, Осечина, Љиг, Лајковац, Мионица, Богатић, Владимирци, Коцељева, Мали Зворник, Крупањ, Љубовија, Горњи Милановац, Лучани, Ражањ, Алексинац, Дољевац, Петровац на Млави, Смедеревска Паланка, Велика Плана, Параћин, Ћуприја, Свилајнац, Деспотовац, Рековац, Варварин, Трстеник, Шид, Кнић и Рача. Сходно Пословнику о раду, председница парламента Маја Гојковић ту седницу је заказала на захтев Владе Србије, пошто је парламент у ванредном заседању. Извор: rts.rs