У конгресној сали "ЧИГОТЕ", у петак је отворен Симпозијум на тему "Гојазност је болест", у организацији ендокринолошке секције Српског лекарског друштва и Српског удружења за проучавање гојазности. Чињеница да у Србији има 18,5 одсто гојазних и 37,5 процената особа са прекомерном телесном тежином, што значи да је више од половине одраслог становништва „предгојазно“ или гојазно, казује да је потребно да се по овом питању предузму конкретнији кораци.
Гојазност је, указују статистички подаци, све већи глобални епидемиолошки проблем који је све више заступљен и међу млађом и међу старијом популацијом. Како је прекомерна телесна тежина узрок настанка многих других болести, тако се овом темом баве лекари различитих струка. На симпозијуму посвећеном гојазности као болести, који је отворен у петак у СБ „Чигота“, били су присутни: ендокринолози , интернисте, интернисте ендокринолози, кардиолози, психијатри, гинеколози и други здравствени радници.
„Ми смо имали, у Академији наука, прошле године један састанак и изашла је и књига која говори о епидемији гојазности у Србији, пошто постоје документовани подаци да још увек нисмо зауставили ту епидемију. Сад сви ови састанци имају за циљ да покушавамо да са различитих аспеката, свако из области своје дисциплине, нађемо разлоге за тај пораст и да покушамо да нађемо и методе како би тај пораст могли и да предупредимо“ каже академик проф. др Драгам Мицић . „СБ „Чигота“ је јединствена у Србији по томе. Остали покушавају да направе центре, међутим, не оваквог капацитета. Овде је веома велики број лекара различитих дисциплина, као и они задужени за вежбање, значи наставници физичке културе. То је исто веома битно, повећање физичког вежбања које је значајно за потрошњу енергије и смањење телесне тежине.“
Према подацима Светске здравствене организације, дошло се до закључка да је за превенцију гојазности потребно 10 пута мање новца него за њено лечење. Да би то успело, потребно је бавити се правилном исхраном и развојем најмлађих.
„Почиње од школе, од начина исхране, дијете, ужине, и то су сада педијатри схватили и почели су сарадњу са нутриционистима, да се фиксира тачно шта све може да се унесе, да се не уносе оне калоријске бомбе које имамо око сваке школе. Имате хамбургере, кока-коле... То је све јако пуно калорије и то не би требало да уносе деца за ужину“.
И Влада РС и њени здравствени органи, каже академик Мицић, схватају дубину овог проблема и потребу да се што пре адекватно реагује. Један од начина је и заједничко деловање свих лекара тако да ће, почев већ од обележавања Светског дана срца, задатак сваког здравственог радника бити мерење телесне тежине пацијената и након тога, спрам добијеног резултата, даље деловање.
Мирјана Ранковић Луковић
