Хотел „Златибор Мона“ , РРА Златибор и ТО Златибор организовали су 22. и 23. јула 1. Сајам златиборских производа. Улога ТО Златибор у одржавању овог сајма је промотивног карактера јер и кроз њега показује све оно што Златибор може да понуди својим гостима, а златиборско културно лето у оквиру кога се одржава Сајам, јесте идеална прилика за то. Гостима хотела „Златибор Мона“ омогућено је да обиђу сајам, дегустирају златиборске производе и по жељи их и купе. То не би било могуће без малих локалних предузетника којих је било заиста пуно, из различитих делатности.
Жана Жиловић, ресторан „Перун“ („Златибор Мона“) каже: „Хотел је организовао овај сајам са циљем промоције нашег краја , као и подстицање малих локалних произвођача да се укључе што више у ову причу. На Сајму је презентован и пројекат „Златиборски доручак“ кроз који се на најефикаснији начин промовише гастрономска понуда нашег краја. Он је омогућио мањим произвођачима да се повежу са хотелима и ресторанима, а све у циљу стварања бренда „Планински доручак“ на задовољство како покретача пројекта, тако и гостију који су у ових годину дана од почетка пројекта имали прилику да конзумирају карактеристичне златиборске специјалитете . Јер, они који долазе код нас желе да пробају нешто другачије, несвакидашње, и то им је омогућено“.
Вера Ристановић, газдинство „Ристановић“ из Шљивовице: „Ми се бавимо узгојем алпино коза. Имамо малу фарму од десет коза. Почели смо као аматери . Ја сам радила као професор у Гимназији а муж као електроинжињер. Решили смо да одемо из града и да проведемо дане у трећем добу квалитетно , да се бавимо нечим што има смисла, и тако смо се и вратили на породично имање. Првобитна идеја је била да гајимо органску храну јер мислимо да је органска храна будућност, а такође би требало знати шта једемо. За то нам је требало квалитетно органско ђубриво па смо склопили тај ланац од животиња, ђубрива, а потом производњу млека и млечних производа , сира, кајмака, сурутке, затим месо јареће које је органско јер их не хранимо концентратом, имамо воће и поврће, и уживамо у миру, чистом ваздуху и надам се да ће тако бити даље. Овакви догађаји су права ствар да би људи који се баве нечим оваквим изашли из анонимности. Није ствар у материјалној добити само, већ у томе да се пропагира здрав живот, посебно за људе у пензији. Ми сами радимо на квалитету а не квантитету. Имаму дванаест укуса козјег сира и по томе смо препознатљиви, јер нико не ради то на овакав начин.“
Мирка Шуњеварић председница Удружења „Злакушанка“ из Злакусе објашњава да се они бави промовисањем ручних радова и заната, а првенствено се промовише грнчарско посуђе, пошто је тај крај једини у свету који то ради. Њихова промоција се састоји у припремању разних јела баш у том посуђу. „Злакуса је село које просперира кроз све занате, али и туризам. Овај сајам је право место да се представи понуда малог места“.
Соња Броћица која ради за дестилерију „Зарић" из Косјерића и директор је маркетинга, каже да се ова фабрика бави искључиво производњом воћних ракија, пре свега од шљиве која је карактеристична за подручје Западне Србије, ракију од малине која се сматра ексклузивним производом , затим од дуње, кајсије, крушке и ликер под називом „Кокета“ од вишње са свеже цеђеним соком. „Ми смо релативно соро изашли на тржиште . Ово је 6-та година нашег пословања под овим именом на српском тржишту, али смо врло познати и признати како у Европи тако и у свету. Трудимо се да подржавамо овакве манифестације јер наши купци не могу да пробају ракије пре него што их купе у неком супермаркету, а ово је јединствена прилика да их пробају и онда закључе да ли им се допада или не, да ли ће купити. Подржавамо све маифестације које се одржавају у Западној Србији јер ми у Косјерићу ту и припадамо.
Исидора Чабаркапа из Пољопривредног газдинства „Жељко Чабаркапа“ које производе интегрална брашна у оквиру бренда „Воденичарка“: бело, жуто, ражано, пшенично, овсено, јечмено, и однедавно спелтино брашно, каже: „Кренули смо у целу причу првенствено зато што смо имали стару воденицу поточару па је идеја дошла као одговор на потребе тржишта. Интегрална брашна су, сматрамо, ствар будућности. Људи се све више окрећу здравој, органској храни, интегралним хлебовима итд. Догађаји попут овог су врло корисни из тог разлога што остварујемо интеракцију са купцима, пошто углавном радимо велепродају. Добре прилике да попричамо са људима и добијемо неке повратне информације.“
А повратна информација била би да су производи били лепи на око и исто толико укусни, и да ће следеће године овај Сајам бити још посећенији, судећи према расположењу произвођача и посетилаца, а и организатора.
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
