Верници Српске православне цркве славе Сабор Светог Архангела Гаврила, анђела „задуженог“ за све оне историјске радосне или благе вести. Иако у календару није обележен као црвено слово, Црква му ипак даје велики значај и слави га као – благовесника који је учествовао и најављивао све значајне догађаје везане за настајање хришћанства.

Празник је установљен на Светој гори у IX веку поводом јављања архангела Гаврила у келији код Кареје где је прстом исписао на камену песму Богородици.

За свеца су везни многобројни обичаји. Девојке не узимају ручне радове у руке, али за мушке је ово најбољи дан за мобу. У Босни га славе и као „Волујског свеца“, са чиме се слажу и у Таковском крају, где је по веровању једном сељаку, појењем грла на седам извора, излечио болешљиву стоку.

Архангел Гаврило је „жива сила бестелесна“ и „један од седморице серафима“ најближих Божијем престолу. Учествовао је у Божијем стварању света и у борби против „палих“ анђела, предвођених самим злом, Сатаном.

Његову благодетну улогу признају, празнују и славе све три монотеистичке религије – јудеизам, хришћанство и ислам. Јевреји сматрају да Божији гласник послан Данилу, Захарији и Марији, а хришћани и муслимани верују да је он прорекао рођење Јована Крститеља и Исуса.