Сабор на Цигли: У знак сећања на Јунаке (видео)

Поводом годишњице сећања на пале ратнике августа 1914. године, код споменика на Цигли у Јабланици је јуче одржан Народни сабор уз уметнички програм „Сећање као залог за будућност“. Организатор догађаја је Туристичко удружење Јабланица, уз подршку општине Чајетина.

У присуству представника општина Рудо, Прибој, Кнић и Чајетина, на Цигли је по шести пут одржан Сабор под називом “Сећање као залог за будућност”са циљем да се никада не заборави највећа жртва коју човек може дати својој земљи и своме роду. Присутнима се, испред домаћина - општине Чајетина, обратио председник Општине, Милан Стаматовић.

"Да ли смо ми достојни својих предака који су сматрали за своју обавезу да за своју отаџбину дају живот? Питање је да ли ће, можда, за 5 или 10 година, бити оваквог комфора ако не будемо будни, ако не будемо знали да ценимо оно што је наша будћност и наша прошлост,  што је наша нација, наша вера, култура, историја и традиција", рекао је овом приликом Стаматовић.

Уз звуке трубе која позива на збор, поезију родољубља и песме "из вика" као део традиције српског народа, окупљени су одали почаст палим борцима, а представници Кнића изразили су понос што су део ове приче и што их је један јунак, као што је мајор Луковић, на посебан начин повезао са Чајетином.

"У једној нашој монографији стоји да је славни војсковођа мајор Василије Луковић погинуо у  бици на Колубари. Да није било ових људи, који чувају спомен, који чувају традицију на те људе и то његово храбро војсковање и да је и главу изгубио овде, ми ништа не би знали о томе! Врло смо поносни и зато смо данас део ове приче. Сарадња између Чајетине и Кнића јесте успостављена и у другим областима. Имамо Удружење за сарадњу иузмеђу ове две општине које се брине о културним дешавањима", рекао је  Драган Вуjовић, представник овог удружења.

Разлог за оснивање Удружења била је потреба да се везе између ове две општине, које географски припадају различитим регионима, не заснивају само на званичној сарадњи која се углавном одвија на политичком нивоу, већ да то буде јачање веза између самих грађана, нагласио је Вуjовић.

"Мајора на Бијелу главу није довела политика, него га је довела искрена жеља да се супростави сто пута јачем непријатељу. Е, због тога, политика не сме да буде препрека да би се људи виђали, окупљали, сарађивали".

О мајору Луковићу и  младим борцима Лимског одреда потпомогнутог другим јединицама Ужичке војске и прекодринским добровољцима, потребно је, подсећања ради, рећи  да су тог августа 1914. године успели да зауставе надмоћнију аустроугарску војску и тако одреде ток историје на понос и дику своје земље и свога рода.

Мирјана Ранковић Луковић