Планина Златибор се налази у подручју са релативно честим појавама града, због чега је систем противградне заштите веома значајан од априла до октобра. За разлику од претходних година, набављен је оптималан број ракета за све противградне станице, али не постоји могућност да се потпуно елиминише ризик од штете изазване овом непогодом.

На територији општине Чајетина налази се девет станица са 18 стрелаца, што је стандардна активираност, а за Златиборски округ одговорни су радарски центри у Ужицу и Сјеници. Према надлежнима, рад система који функционише у оквиру Хидро – метеоролошког завода је стабилизован јер је набављен довољан број ракета домаће производње, 18 хиљада на територији целе земље, односно 10 до 12 по лансирној станици уз магацинске резерве.

„Остварили смо оно што смо годинама као оперативци тражили, а то је просечно минимум 12 ракета по лансирном месту, а имамо и одређене магацинске залихе и тренутно смо тај проблем који смо имали годинама амортизовали. Велику помоћ нам је пружила Влада Србије која је и прошле и ове године одвојила додатна средства, али и поједине локалне самоуправе са којима имамо квалитетну сарадњу, а волели бисмо да у Златиборском округу буде још боља,“

каже Зоран Бабић, начелник Центра за одбрану од града. Према истраживањима, успешност противградног система износи око 70% и немогуће је да се спречи сва штета изазвана градом.

„Наша ефикасност је доказана, и износи између 63% и 74% заштите. Грубо речено, двотрећински смо ефикасни, успевамо да дефинишемо и смањимо димензију зрна града и тиме да смањимо кинетичку енергију при удару у тло. У једној трећини случајева природа показује своје зубе и своју моћ. То што ћу ја да говорим о ефиксности оном који је спао у те категорије две трећине те године, где смо успели да спречимо све и постигли потпуну ефикасност, он је задовољан. Тамо где природа покаже своје зубе и не успемо да потпуно спречимо, тај оштећени човек је повређен и свеједно му је колика је моја ефикасност. То је тако, и живимо са ризиком да ће постојати штете од града. Tо је неминовно. У оваквим системима се показало да су задовољни и са ефикасношћу мањом од 30%. Реакције пољопривредника су сасвим логичне и зато држава улаже у нас, а Министарство пољопривреде додатно улаже и субвенционише и осигурање пољопривредника, противградне мреже. које су страшно драгоцене у осетљивој воћарској производњи зато што и најситније зрно суградице кад удари у плод, губи се класа и цена. Зато држава стимулише све мере, а и финансира рад да се пољопривредни произвођач што више заштити превентивном интервенцијом државе,

сматра Бабић. Стрелци имају уговор о делу и ангажовани су шест месеци годишње за плату од 4000 динара месечно, уз улаћене доприносе и здравствено осигурање. У припреми за наредну годину је систем аутоматског испаљивања противградних ракета на даљинско управљање и већа сарадња са пограничним општинама из Републике Српске.

„Ми смо у једном новом пројекту који је рађен током зиме и који постоји на подручју Мачванског и Колубарског округа. Урадили смо припремне пројектне документе за постављање аутоматског система и на територији Радарског центра Ужице, Букуља и Фрушка Гора. У плану је једна потпуна модернизација од мануелног начина испаљивања ракета, на аутоматски систем даљинског командовања. Надамо се да ћемо током наредне године тај посао завршити. То је циљ оперативаца да на тај начин повећамо објективизацију рада. У систему рада на даљој модернизацији, ми смо са Републиком Српском урадили једну добру пројектну студију која је одобрена од обе владе и планирамо да са обе стране реке Дрине урадимо једну допунску мрежу аутоматских лансирних станица, тако да из Републике Српске можемо да вршимо превентивно засејавање и смањимо могућност стварања крупних зрна града. Циљ нам је да у наредне две године цело подручје модернизујемо. Не ради се да ли је јефтиније, већ да ли је ефикасније. Код нас је време значајан фактор, у методологији рада, минути су изузетно дуг период, издавање команди се ради у секундама,“

закључује Зоран Бабић, начелник Центра за одбрану од града у оквиру Републичког хидро – метеоролошког завода.